1960

**1960. po kalendarima**
Gregorijanski	1960. (MCMLX)
Ab urbe condita	2713.
Islamski	1379–1380.
Iranski	1338–1339.
Hebrejski	5720–5721.
Bizantski	7468–7469.
Koptski	1676–1677.
	Hindu kalendari
• Vikram Samvat	2015–2016.
• Shaka Samvat	1882–1883.
• Kali Yuga	5061–5062.
	Kineski
• Kontinualno	4596–4597.
• 60 godina	Yang Metal Miš; (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11960.
	p • r • u
	Podrobnije: Kalendarska era

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	19. vijek – 20. vijek – 21. vijek
Decenija:	1930-e 1940-e 1950-e – 1960-e – 1970-e 1980-e 1990-e
Godine:	1957 1958 1959 – 1960 – 1961 1962 1963

Godina 1960 (MCMLX) bila je prijestupna godina koja počinje u petak po gregorijanskom kalendaru (link pokazuje kalendar).

Kratke činjenice Milenijum:, Vjekovi: ...

Zatvori

Kratke činjenice

Zatvori

"Godina Afrike" - zbog velikog broja zemalja na tom kontinentu koji je dobio nezavisnost ove godine.

1960:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Rođenja • Smrti

Januar/Siječanj

1. 1. - Kamerun nezavisan od francuske administracije po trustu UN. Dogodine uvećan za južni deo Britanskog Kameruna. Ahmadou Ahidjo je premijer, zatim predsednik do 1982.
1. 1. - Uveden novi francuski franak = 100 starih (2002. zamenjen eurom = 6,55957 franaka).
1. 1. - Stranci više ne smeju imati dućane u seoskim krajevima Indonezije - usmereno protiv Kineza.
4. 1. - Potpisana Stokholmska konvencija kojom se u svibnju formira Europska slobodna trgovinska zona, sa sedam članica - alternativa za EEZ.
4. 1. - Albert Camus poginuo u saobraćajnoj nesreći.
5. 1. - Britanski premijer Harold Macmillan krenuo na šestonedeljnu turneju po Africi. Ovog meseca je u Zambiji Kenneth Kaunda oslobođen iz zatvora, a u Keniji je nakon sedam godina ukinuto vanredno stanje (→ Mau Mau).
9. 1. - Počinje gradnja Visoke Asuanske brane (egipatsko-sovjetski poduhvat završen 1970, jezero napunjeno 1976).
14. 1. - Nikita Hruščov objavljuje da će sovjetske oružane snage biti smanjene sa 3,6 na 2,4 miliona ljudi (otkazano sledeće godine).
januar - Iz Varšave proteran jugoslovenski vojni ataše i njegov asistent.
19. 1. - U Vašingtonu potpisan Ugovor o uzajamnoj saradnji i sigurnosti između SAD i Japana, nepopularan u Japanu.
20. 1. - Sovjetska interkontinentalna raketa R-7 Semjorka, dometa 11.000 km, primljena je u oružane snage.
21. 1. - Nesreća u rudniku uglja Coalbrook u Južnoj Africi, stradalo 437 rudara.
22. 1. - Predsednik de Gaulle smenio komandanta francuskih snaga u Alžiru, Jacquesa Massua nakon spornog intervjua (vođa pobune iz 1958, najavljivao upotrebu sile od strane vojske).
23. 1. - Batiskaf Trieste zaronio na dno Marijanskog rova - dubina 10.911 metara.
24. 1. - "Sedmica barikada": pobuna Evropljana u gradu Alžiru.
29. 1. - U Zagrebu osuđena na zatvor grupa na čelu sa ocem fra Rudijem Jerakom.
31. 1. - Napetost na granici Izraela i Sirije (tada deo UAR): Izraelci odgovaraju na sirijsko granatiranje, prepadom na sirijsko selo, poginulo je devet Sirijaca.

Februar/Veljača

1. 2. - HE Bistrica na Limu priključena na mrežu (prva sinhronizacija).
1. 2. - Pokret za građanska prava: četvrica crnaca u Greensboro, North Carolina započinju sit-in protest u Woolworthovim radnjama (do jula).
3. 2. - Britanski premijer Harold Macmillan održao govor nazvan "Vetar promene" u belom južnoafričkom parlamentu - najava dekolonizacije, blaga kritika apartheida. Južnoafrička Unija dogodine postaje republika izvan komonvelta.
5. 2. - Prikazan Fellinijev film La dolce vita - zbog osude crkve suočen je sa cenzurom, ali je veoma gledan.
6. 2. - Partija bivšeg burmanskog premijera U Nua odnela ubedljivu pobedu na izborima (oboren vojnim udarom 1962).
8. 2. - Zvanično ustoličena Holivudska staza slavnih - ove i sledeće godine postavljeno oko 1.500 oznaka.
8. 2. - U Osijeku osuđena grupa od šest katoličkih svećenika i dva seminarca, po optužbi za separatizam. (NYT)
10. 2. - U Krašiću umro kardinal Alojzije Stepinac, pošto je dobio posthumnu amnestiju, dozvoljena je velika sahrana u Zagrebačkoj katedrali 13. februara^[1]. Austrijski kardinal Franz König povređen u saobraćajnoj nesreći na putu.

11. 2. - Nacionalizacijom banaka u Egiptu, počinje program nacionalizacije u Ujedinjenoj Arapskoj Republici.
13. 2. - Gerboise Bleue ("Plavi skočimiš"): Francuska je u alžirskoj Sahari testirala svoju prvu atomsku bombu, snage 70 kilotona, čime postaje četvrta nuklearna sila.
13. 2. - Castro i Mikojan potpisali trgovački ugovor između Kube i SSSR - šećer za naftu.
16. 2. - Operacija Sandblast: američka podmornica USS Triton započinje cirkumnavigaciju ispod površine (do aprila).
17. 2. - Kriza Rotem: nakon pogrešne informacije o izraelskim namerama protiv Sirije, Egipat šalje vojsku na Sinaj, deeskalacija desetak dana kasnije.
18 - 28. 2. - Zimska Olimpijada 1960 u Kaliforniji.
19. 2. - Počeci Kineskog svemirskog programa: lansirana prva sondažna raketa, T-7.
22. 2. - Edvard Kardelj primljen za punog člana SANU, govori o jugoslovenskom putu u socijalizam i potrebi "novih metoda i sredstava".^[2]

25. 2. - Sudar dva aviona iznad Rio de Janeira, američkog sa mornaričkim orkestrom za Eisenhowerovu posetu i brazilskog putničkog, ukupno 61 žrtva i troje preživelih.
26. 2. - Padovi aviona kod Shannona u Irskoj i Lavova u Ukrajinskoj SSR, sa 23 odn. 32 žrtve.
28. 2. - Oslobođena četvorica osuđenih 1958: predratni socijalisti Aleksandar Pavlović i Bogdan Krekić i profesori Dragoslav Stranjaković i Milan Žujović.^[3]
29. 2. - Zemljotresom uništen grad Agadir u Maroku, stradalo najmanje 12.000 ljudi.
29. 2. - U Čikagu otvoren prvi Playboyev klub, goste služe "zečice".

Mart/Ožujak

2. 3. - Elvis Presley se vratio s odsluženja vojnog roka u Nemačkoj.
4. 3. - Eksplozija La Coubre: francuski teretnjak sa oružjem iz Belgije eksplodirao u havanskoj luci, najmanje 75 mrtvih - Castro optužuje SAD. Sutradan, tokom komemoracije nastaje najpoznatiji lik Che Guevare, Guerrillero Heroico (popularizovan 1967-68).
4 - 9. 3. - U Beogradu održan VII Festival jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma - prethodnih šest je održano u Puli, zajedno sa programom igranih filmova.

5. 3. - Vođena demokratija u Indoneziji: nakon što je u januaru preuzeo kontrolu nad partijama, Sukarno raspušta parlament, kasnije obnavlja Narodnu konsultativnu skupštinu. Ove godine proklamuje ideologiju Nasakom - nacionalizam, religija, komunizam.
c. 5. 3. - Omladinske radne akcije: počinju radovi na deonicama Autoputu Bratstva i jedinstva Niš-Grdelica i Udovo-Đevđelija (83 km, 48.000 omladinaca^[4], otvoreno u decembru). Ove godine ORA „Sava“ radi na izgradnji nasipa i uređenju Zagreba i okolice.
7. 3. - U Sofiji ponovo otvorena američka ambasada, nakon prekida odnosa 1950.
12. 3. - Zemljotres kod Tetova (M 5.7, int. VIII).
12. 3. - Uhapšen skopsko-prizrenski biskup Smiljan Franjo Čekada, i još dvojica svećenika, optužen za krijumčarenje - dobija uslovnu kaznu 18-tog, a svećenici zatvor. (NYT)
13. 3. - Prvi program Radio Beograda počinje emitovanje emisije "Vreme sporta i razonode".
15. 3. - Predsednički izbori u Južnoj Koreji: Syngman Rhee lako dobija četvrti mandat, jer je protivnik nedavno umro, ali izbori za potpredsednika daju sumnjivo veliki procenat njegovom favoritu.
17. 3. - Preds. Eisenhower prihvatio plan CIA za smenu vlasti na Kubi, što će od jeseni dobiti oblik pripreme za invaziju.
18. 3. - SEV odbija jugoslovenski zahtev za status posmatrača. (NYT)
21. 3. - Sharpevilleski masakr: policija u Južnoj Africi ubila 69 i ranila 180 nenaoružanih crnih demonstranata protiv unutrašnjih pasoša.
23. 3. - Počeo prvi Festival malih i eksperimentalnih scena Jugoslavije u Sarajevu, danas Internacionalni teatarski i filmski festival MESS^[5].
27. 3. - Izvešteno da dominikanski diktator Trujillo brutalno tretira 300 stranaca, među kojima ima i Jugoslovena (50 emigranata, prema NYT 23. juna), u zatvoru La Victoria, koji su bili regrutovani ali odbijaju da se bore. (NYT)

April/Travanj

1. 4. - Sjedinjene Države lansirale prvi satelit za vrijeme, TIROS-1.
4. 4. - Prve tri ženske sveštenice zaređene u Švedskoj.
4. 4. - 32. dodela Oskara: Ben-Hur osvojio rekordnih 11 nagrada iz 12 nominacija; najbolji strani film je Orfeu Negro.
6. 4 - Jugoslavija objavila da će nastaviti isplatu duga Kraljevine Jugoslavije (prva komunistička vlada koja radi tako nešto)^[6]
ca. 7. 4. - Kampanja četiri napasti u NR Kini: umesto vrabaca, koji su nemilosrdno istrebljivani, neprijatelj su stenice.^[7]
8. 4. - Album Elvis is Back!.
8. 4. - U Južnoj Africi zabranjen Afrički nacionalni kongres - do 1990, vladajuća stranka zemlje od 1994.
8. 4. - Holandsko-nemački sporazum o povratku tri mesta Nemačkoj, u zamenu za 280 miliona maraka (izvršeno 1963).
9. 4. - Južnoafrički premijer Hendrik Verwoerd ustreljen - preživeo je, ali biće ubijen 1966.
april - Istočna Njemačka: "Socijalističko proljeće na selu", usiljena kolektivizacija izaziva pojačanu emigraciju na zapad.
ca. 17. 4. - Erupcija gasa negde u Jugoslaviji. (NYT)
19 - 26. 4. - "Aprilska revolucija" radnika i studenata u autoritarnoj Južnoj Koreji dovodi do ostavke predsednika Syngman Rhee-a. U neredima je stradalo 186 ljudi.
19. 4. - U Jugozapadnoj Africi, tj. Njujorku, osnovan pokret SWAPO - vladajuća partija u nezavisnoj Namibiji od 1990.

21. 4. - U Brazilu, glavni grad države (Federalni Distrikt) je prebačen iz Rio de Janeira u Braziliju. Estado da Guanabara (Federalna država Guanabara) je uspostavljena da bi naslijedila Rio de Janeiro kao brazilski federalni distrikt.
18 - 22. 4. - U Beogradu održan V kongres SSRNJ - pitanja o budućnosti SKJ, ima predloga da se mnoge partijske funkcije prebace na SSRN. (?) Aleksandar Ranković je generalni sekretar nakon Kardelja.^[8]
23. 4. - U Gioia del Colle faktički uspostavljena komanda raketa srednjeg dometa (MRBM) PGM-19 Jupiter postavljenih u Italiji.
24. 4. - Bloody Wade-in: crnci, uključujući žene i decu, dolaze na plažu rezervisanu za belce u Biloxi, Mississippi - dolazi do krvavih nereda.
27. 4. - Togo, raniji Francuski Togoland, stekao nezavisnost od UN starateljstva koje je provodila Francuska.
28. 4. - Nedavno izabrani južnokorejski potpredsednik Lee Ki-poong ubijen od strane svog sina, koji je ubio i ostatak porodice i sebe.
29. 4. - Prvo test emitovanje televizije u Albaniji, zvanično od 1. maja.
29. 4. - Dalaj Lama, Tenzin Gjatso, stiže u Dharamsalu, gde će biti sedište tibetanske vlade u egzilu.

Maj/Svibanj

1. 5. - Obaranje U-2, američkog špijunskog aviona, iznad SSSR izaziva krizu.
1. 5. - Država Bombay u Indiji podeljena po lingvističkom principu na Maharashtru i Gujarat.
2. 5. - Robert H. Goetz izveo u Njujorku prvu bajpas operaciju na čoveku.
3. 5. - Ustanovljena EFTA, Evropska asocijacija slobodne trgovine.
5. 5. - Hruščov objavio da je iznad SSSR oboren američki avion - nije pominjao detalje pa su Amerikanci pustili priču o meteorološkoj misiji koja je imala nesreću.
5. 5. - SAD odobrile zajam FNRJ od 14,8 miliona dolara za kupovinu 59 dizel lokomotiva. (NYT, vest ponovljena 24. juna)
6. 5. - Predsednik SAD potpisao Zakon o građanskim pravima, kojim se osigurava registracija u biračkim spiskovima.
6. 5. - Princeza Margaret, sestra kraljice Elizabete, udala se za pučanina Antony Armstrong-Jonesa - prvo kraljevsko venčanje prenošeno preko televizije (razveli su se 1978).
7. 5. - Leonid Brežnjev je predsednik Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR nakon Vorošilova (1960-64. i 1977-82, gen. sek. KPSS 1964-82).
9. 5. - Predsjednik Tito pustio u eksploataciju prvi jugoslavenski naftovod, Stružec - Sisak.

10. 5. - Nuklearna podmornica USS Triton završila prvo podvodno oplovljavanje Zemlje (Operacija Sandblast).
11. 5. - Tim Mosadovih agenata uhvatio Adolfa Eichmanna u Buenos Airesu (objavljeno 23. 5.).
11. 5. - Pokrenut Evropski socijalni fond, predviđen Rimskim ugovorom 1957.
13. 5. - Jean-Paul Sartre posetio Tita u Beogradu.
13. 5. - Zasedanje Odbora Predstavničkog doma za antiameričke aktivnosti u San Francisku je praćeno studentskim neredima.
13. 5. - Američka Šesta flota u poseti Jugoslaviji. (NYT)
15. 5. - Lansiran Sputnjik 4, prva letelica tipa Vostok, namenjena ljudskom letu.
16. 5. - Propao samit četiri sile u Parizu: Hruščov osuđuje Amerikance i povlači pozivnicu Eisenhoweru.
16. 5. - Theodore Maiman uključio prvi laser (rubinski). U ovo vreme nekoliko timova je radilo na teoretskim i praktičnim aspektima lasera.
17. 5. - Britanska kraljica-majka otvara branu Kariba na Zambeziju, ispred koje nastaje najveće veštačko jezero po zapremini na svetu.

22. 5. - Potres kod Valdivije u Čileju je najsnažniji ikad zabilježeni, magnitude 9,5. U potresu je stradalo između 3 i 6.000 osoba, cunami je bio smrtonosan i na Havajima i Japanu.
23. 5. - Organ CK KPSS "Kommunist" optužuje Tita da svojom "neutralnošću" pomaže SAD. (NYT)
27. 5. - Prvi državni udar u Turskoj: vojska je zbacila predsednika Bayara i premijera Menderesa, preuzima gen. Cemal Gürsel (do 1966) a Menderes je pogubljen dogodine.
27. 5. - Tito u Subotici optužuje SAD da su srušile samit preletom U-2, ranije je osuđivao obe strane.^[9]^[10]
30. 5. - U Pećkoj patrijaršiji svečano ustoličen patrijarh German, 43. poglavar SPC.

Jun/Juni/Lipanj

1. 6. - Osnovan vršački "Hemofarm".
3. 6. - Jugoslavija će dobiti 41 milion dolara pomoći od SAD. (NYT)
5 - 7. 6. - JAHO I, prva jugoslavenska alpinistička ekspedicija na Himalaje, popela se na Trisul II i III.
7. 6. - Kubanske rafinerije u američkom vlasništvu odbile preraditi sovjetsku naftu (delom zbog velikih dugova kubanske vlade) - nacionalizovane su krajem meseca^[11].
8 - 9. 6. - Tajfun Mary je pogodio Hong Kong i kinesku provinciju Fukien - strada 1.600 ljudi, najviše u klizištima.
10. 6. - Beograd protestuje Albaniji zbog Hoxhinih napada, početkom meseca i kineski zamenik premijera je napadao jugoslovenske "revizioniste".
11. 6. - U Drini se utopilo šestoro učenika iz Badovinaca.
15. 6. - Najmasovnije demonstracije u istoriji Japana, zbog ratifikacije ugovora sa SAD - preds. Eisenhower morao otkazati posetu, na molbu japanskog premijera.
jun - NR Kina je izgradila prvi veliki hidro projekat na Žutoj reci, branu Sanmenxia - ubrzo dolazi do problema zbog velike količine sedimenta.
jun - Objavljena pesma Itsy Bitsy Teenie Weenie Yellow Polkadot Bikini u izvedbi Briana Hylanda, misli se da je podstakla prodaju bikinija.
16. 6. - Masakr u Muedi: portugalska vojska pucala na demonstrante na severu Mozambika.
20. 6. - Federacija Mali (današnji Mali i Senegal) stekla nezavisnost (raspala se već u avgustu).
20. 6. - Norodom Sihanouk, raniji kralj i premijer, postaje Šef države Kambodže (do 1970).
21-22. 6. - Kinesko-sovjetski raskol: na kongresu Rumunske radničke partije u Bukureštu dolazi do sukoba između Hruščova i kineske delegacije.
24. 6. - Jugoslavija, Grčka i Turska raspustile Balkanski savez, zasnovan 1954.
24. 6. - U Kongu dogovoreno da će konzervativni Joseph Kasa-Vubu biti predsednik a levičar Patrice Lumumba premijer.
24. 6. - Venecuelanski predsednik Rómulo Betancourt je povređen u atentatu iza kojeg stoji dominikanski diktator Rafael Trujillo - Organizacija američkih država uvodi sankcije u avgustu.
26. 6. Madagaskar nezavisan od Francuske.
28. 6. - Zasnovan Univerzitet u Novom Sadu (početak rada najesen).
28. 6. - Savezno izvršno veće odlučilo da će biti kontrolisane cene samo neke robe^[12] - deo predstojećih reformi.^[13]
30. 6. - Kongo stekao nezavisnost od Belgije, premijer Patrice Lumumba održao pred belgijskim kraljem "nepriličan" govor o patnjama kongoanskog naroda pod kolonijalizmom.

Jul/Juli/Srpanj

1. 7. - Somalija, ili Somalska Republika, nastaje kada se raniji protektorat Britanski Somaliland, nezavisan od 26. juna, ujedini sa novonezavisnom Trustovskom Teritorijom Somalijom, koja je bila pod italijanskom administracijom.
1. 7. - Gana postaje republika, Kwame Nkrumah je prvi predsednik.
1. 7. - Sovjetski MiG-19 oborio američki izviđački avion Boeing B-47 Stratojet iznad Barentsovog mora, poginula 4-ica američkih avijatičara.
4. 7. – U Fort McHenry-ju prvi put istaknuta zastava SAD sa 50 zvjezdica, što će postati verzija u najdužoj upotrebi.
5. 7. - Predsednik SAD Eisenhower srezao uvoznu kvotu za kubanski šećer zbog nacionalizacije tamošnjih rafinerija - SSSR i NR Kina narednih dana izjavljuju da će kupovati kubanski šećer^[11].
5. 7. - Kongoanska kriza već počinje: vojska se pobunila protiv svojih belih oficira, dolazi do napada na belce i njihovu imovinu.
5. 7. - Iz Jugoslavije naručeni traktori Massey-Ferguson za 10 miliona dolara (NYT).
7. 7. - Demonstracije protiv nasilja u Reggio Emiliji: policija i karabinjeri ubili petoricu.
9. 7. - U Beogradu je bio upravni direktor MMF Per Jacobsson: FNRJ traži zapadne kredite radi reforme na osnovu slobodnog tržišta. (NYT).
11. 7. - Moise Tshombe proglasio nezavisnost Katange od DR Kongo. Belgijska mornarica bombardovala luku Matadi, što vodi novom talasu nasilja.
11. 7. - U SAD objavljen klasični roman "Ubiti pticu rugalicu".
11. 7. - Administrator Dragutin Nežić imenovan za porečko-pulskog biskupa (do 1984).
13. 7. - John F. Kennedy nominovan za demokratskog kandidata na predsedničkim izborima.
13. 7. - Otvoren grad-hotel Sveti Stefan.
14. 7. - Rezolucijom 143, Savet Bezbednosti UN šalje trupe u Kongo - Operacija UN u Kongu (ONUC) traje do 1964.
14. 7. - Požar u mentalnoj bolnici u Gvatemali, stradalo 200 ljudi.
14. 7. - Jane Goodall stiže u Nacionalni park Gombe Stream u Tanganjici, gde započinje izučavanje primata. Iste godine otkriva da šimpanze koriste grančice za hvatanje termita.
15. 7. - Finale prvog Evropskog prvenstva u fudbalu, u Parizu: SSSR - Jugoslavija 2:1 posle produžetaka (Milan Galić postigao gol).
15. 7. - Japanski premijer Nobusuke Kishi podneo ostavku, usled gneva javnosti zbog ugovora o sigurnosti sa SAD, dolazi Hayato Ikeda (do 1964).
jul - Jazz à Juan: Džez orkestar Radio Beograda pobedio na prvom festivalu u Juan-les-Pins.
16. 7. - Kinesko-sovjetski raskol: Hruščov povlači savetnike, otkazuje projekte saradnje.
19. 7. - Američki državni podsekretar C. Douglas Dillon razgovara sa Titom na Brionima - SAD će podržati reforme.

20. 7. - Američka raketa Polaris je prvi put lansirana sa podmornice.
21. 7. - Sirimavo Bandaranaike postaje premijer Sri Lanke, prva žena izabrani šef vlade (1960-65, 1970-77. i 1994-2000).
21. 7. - Francis Chichester, engleski navigator i jedriličar stigao u New York na jahti imena Gypsy Moth II – napravio je rekord sam prejedrivši Atlantski okean za 40 dana.
22. 7. - Liberal Jean Lesage je novi premijer Quebeca (do 1966), počinje tzv. Tiha revolucija u toj kanadskoj provinciji - sekularizacija, država blagostanja, porast suverenizma.
22. 7. - Prikazan film The Time Machine.
23. 7. - Iranski šah izjavio da već godinama faktički priznaje Izrael - Egipat (UAR) će zbog toga prekinuti diplomatske odnose.
23 - 30. 7. - 7. Filmski festival u Puli, najbolji film "Deveti krug"^[14].
26. 7. - Nakon što je Fernando Tambroni prinuđen na ostavku zbog tenzija u zemlji, Amintore Fanfani je po treći put italijanski premijer (do 1963).
27. 7. - Osnovan OECD.
27. 7. - Potpredsednik Richard Nixon je kandidat republikanaca na predsedničkim izborima u SAD.
30. 7. - FNRJ i Kuba potpisali trgovački sporazum.
31. 7. - Malajska Federacija objavila kraj Malajskog ustanka, komunisti će ponovo biti u pobuni 1968-89.

Avgust/August/Kolovoz

1. 8. - Dahomej nezavisan od Francuske (od 1975. Benin).
3. 8. - Niger nezavisan od Francuske. Hamani Diori je predsednik do 1974.
3. 8. - Pod pritiskom spolja, Rafael Trujillo rekao bratu Héctoru da da ostavku, za predsednika Dominikane prvi put dolazi Joaquín Balaguer (1960-62, 1966-78. i 1986-96).
5. 8. - Gornja Volta nezavisna od Francuske (od 1984. Burkina Faso).
6. 8. - Kao odgovor na sankcije Sjedinjenih Država, Kuba je nacionalizovala američku i drugu stranu imovinu na njenom području.
6. 8. - Víctor Paz Estenssoro je ponovo predsednik Bolivije (do 1964).
7. 8. - Obala Slonovače nezavisna od Francuske. Félix Houphouët-Boigny je predsednik do 1993.
8. 8. - Od Kongo-Leopoldvila se otcepila država Južni Kasai, reintegrisana 1961-62.
9. 8. - Velike zapadne kompanije jednostrano smanjuju cenu nafte za 10% - to pokreće zemlje izvoznice na akciju.
10. 8. - Misija MMF u Jugoslaviji povodom reorganizacije ekonomije radi punog članstva u GATT-u (Opšti sporazum o carinama i trgovini)^[6].
10. 8. - Kong Leov puč u Laosu, zalaže se za neutralnost, oboren u decembru.
11. 8. - Čad nezavisan od Francuske, raniji deo Francuske Ekvatorijalne Afrike. François Tombalbaye je predsednik do 1975.
12. 8. - Balonski satelit Echo 1 je poslužio kao prvi telekomunikacioni satelit, preneo je predsednikovu poruku preko SAD.
13. 8. - Srednjoafrička Republika, ranija kolonija Ubangi-Šari, nezavisna od Francuske.
15. 8. - Republika Kongo (Kongo-Brazzavile) nezavisna od Francuske.
16. 8. - Joseph Kittinger napravio skok padobranom iz balona s visine od 31.333 metara iznad američke države New Mexico - postigao je rekorde za: skok s najveće nadmorske visine, najduži slobodni pad od 25,7 kilometara prije otvaranja padobrana i najveća brzina koju je postigao čovjek bez pomoći bilo koje vrste vozila 982 kilometra na sat (oborio Felix Baumgartner 2012. uz Kittingerove savete).
16. 8. - Kipar dobio nezavisnost od Britanije, pri čemu su Akrotiri i Dhekelia ostali njeni prekomorski posedi. Arhiepiskop Makarios III je predsednik (do 1977, s prekidom 1974) a Fazıl Küçük je potpredsednik (do 1973). Ugovor o garanciji (garantori Grčka, Turska, UK) zabranjuje uniju sa nekom državom, daje pravo garantorima da intervenišu da bi obnovili ranije stanje nakon kršenja (→ Turska invazija Kipra).
17. 8. - Gabon dobio nezavisnost od Francuske.
17. 8. - Novoimenovana grupa The Beatles počinje 48 večeri nastupa u hamburškom klubu Indra.
19. 8. - SSSR lansira Sputnjik 5, tj. Korablj-Sputnjik 2, s psima Bjelkom i Strijelkom, 40 miševa, 2 štakora i nekoliko biljaka. Svemirska letjelica se spušta nekoliko dana kasnije, a sve životinje su preživjele.
19. 8. - Američki pilot Francis Gary Powers osuđen u Moskvi na 10 godina zatvora zbog špijunaže (razmenjen 1962).
19. 8. - Američki program CORONA, misija Discoverer 14: prvi put u vazduhu pokupljena kapsula sa fotografskim materijalom snimljenim sa špijunskog satelita. Inače, predsedniku Eisenhoweru je 25-tog preporučeno da bude osnovana agencija za koordinaciju satelitskog izviđanja, Nacionalni ured za izviđanje (NRO).
20. 8. - Senegal istupio iz Federacije Mali objavivši nezavisnost.
22. 8. - Volkswagenwerk G.m.b.H. privatizacijom postaje Volkswagen AG - savezna i pokrajinska vlada zadržale po 20% akcija.
25. 8. - 11. 9. - Olimpijske igre u Rimu. Jugoslovenski fudbaleri osvojili zlatnu medalju, rvač Branislav Martinović srebrnu.
28. 8. - FNRJ i MMF postigli sporazum o tehničkim sredstvima za valutnu reformu. (NYT)
29. 8. - Jordanski premijer Hazza' Majali i još 11 ljudi poginulo od bombe u njegovoj kancelariji.
29. 8. - Veliki skok naprijed: jugoslovenska štampa javlja da je u NR Kini naređeno da se pšenica seje i u šumama.^[15]
29. 8. - 9. 9. - Potpredsednik i kandidat Richard Nixon je hospitalizovan zbog povrede kolena i infekcije - gubitak zamaha u kampanji i loš utisak u debati.

Septembar/Rujan

2. 9. - Wilma Rudolph osvojila prvu od tri zlatne medalje na ovoj Olimpijadi.
2. 9. - U Dharamshali osnovan Parlament Centralne tibetanske administracije, u egzilu - danas Dan tibetanske demokratije.
5. 9. - Kongoanski predsednik Kasa-Vubu smenio vladu Patrisa Lumumbe, na šta ovaj odgovara istom merom.

5. 9. - Cassius Clay (18) osvojio zlatnu medalju.
6. 9. - U Francuskoj objavljen Manifest 121, tj. Deklaracija o pravu neposluha u Alžirskom ratu: rat se vidi kao legitimna borba za slobodu.
7. 9. - Umro predsednik NDR Wilhelm Pieck; funkcija je ukinuta, šef partije Walter Ulbricht nastavlja kao predsednik Državnog saveta do smrti 1973.
8. 9. - Psycho u masovnom prikazivanju.
8. 9. - U Huntsvilleu, Alabami, Predsjednik Sjedinjenih Država Dwight D. Eisenhower formalno otvorio Marshall Space Flight Center (NASA je objekat počela koristiti već 1. jula)
9. 9.? - Liri Belishova, sekretar albanskog CK i članica politbiroa smenjena pod optužbom za prosovjetski stav, novi sekretar je Ramiz Alia. (NYT)
10. 9. - Bosonogi Abebe Bikila pobedio u olimpijskom maratonu, sa svetskim rekordom. Jugoslavija istog dana pobedila Dansku u finalu olimpijskog turnira.
10. 9. - Japan je prva azijska zemlja i četvrta na svetu sa kolor televizijom (tj. treća jer je Kuba prekinula).
13. 9. - Dvojica jugoslovenskih pilota prebegla u Austriju? (NYT)
14. 9. - U Bagdadu osnovana Organizacija zemalja izvoznica nafte, OPEC, prve članice su Iran, Irak, Kuvajt, Saudi Arabija, Venecuela.
14. 9. - Pukovnik Joseph Mobutu izvršio vojni udar u Kongo-Leopoldvilu, Lumumba u kućnom pritvoru. Mobutu će 20-tog postaviti Kolegij generalnih komesara, kabinet sastavljen od diplomaca.

20. 9. - 4. 10. - Predsednik Tito prisustvuje XV zasedanju Generalne skupštine UN,^[16]^[17] otputovao je iz Francuske brodom Queen Elizabeth a vratio se u Italiju na brodu Leonardo da Vinci (u Beogradu je 12. 10.). Poseta je bila praćena demonstracijama.
22. 9. - Mali se proglasio republikom (priznanje raspada Federacije Mali sa Senegalom). Modibo Keïta je predsednik do 1968.
26. 9. - U SAD održana prva televizijska debata između dvojice predsjedničkih kandidata - Johna F. Kennedyja i Richarda Nixona.
28. 9. - Na Kubi se osnivaju Komiteti odbrane revolucije - nadzor i komunalne usluge.
30. 9. - Prva epizoda The Flintstones - šest sezona sa 166 epizoda.

Oktobar/Listopad

1. 10. - Nigerija nezavisna od Velike Britanije.
3. 10. - Prva epizoda The Andy Griffith Show, 249 epizoda do 1968.
5. 10. - Referendum u Južnoafričkoj Uniji, beli glasači za republiku (proglašena sledeće godine).
6. 10. - Prikazan Spartacus.
10. 10. - Vladimir Velebit je imenovan za izvršnog sekretara Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE, do 1967).
12. 10. - Nikita Hruščov navodno lupao cipelom o sto tokom debate u UN o kolonijalizmu.
12. 10. - Inejiro Asanuma, vođa opozicijske Japanske socijalističke partije, ubijen prilikom debate na nacionalnoj televiziji.
12. 10. - Prikazan film The Magnificent Seven.

14. 10. - Na 11. Generalnoj konferenciji težina i mera je definisan Međunarodni sistem јedinica (SI). Napuštena definicija metra putem etalona - prelazi se na broj određenih talasnih dužina (od 1983. preko brzine svetlosti).
oktobar? - Memorandum katoličkih biskupa FNRJ: traže slobodu poduke, štampe i povratak nacionalizovane imovine, zauzvrat će priznati državu^[18]^[19]^[20] (Tito odgovara u novembru).
19. 10. - Uveden Američki embargo protiv Kube, nakon što su bez nadoknade nacionalizovane firme u američkom vlasništvu.
23. 10. - Otkriven Spomenik borcima Revolucije u Valjevu (Stjepan Filipović), autora Vojina Bakića.
24. 10. - "Nedelinova katastrofa" na Bajkonuru - u eksploziji rakete na lansirnoj rampi poginulo 78 ljudi, po zvaničnim podacima.

28. 10. - Predsednik Tito primio predstavnike Matice srpske, Matice hrvatske i pravopisne komisije povodom izdanja novog Pravopisa srpskohrvatskog jezika.
28. 10. - Savezna skupština usvojila novi zakon o štampi (nema cenzure ali sprovodi se neformalna samocenzura)^[21].
29. 10. – U Louisvilleu, Kentucky, Cassius Clay (koji je kasnije prešao na islam i uzeo ime Muhamed Ali) pobijedio u svom prvom profesionalnom meču.
31. 10. - Ciklon pogodio Istočni Pakistan (Bangladeš), stradalo preko 14.000 ljudi, nakon 3.500 ljudi ranije tokom meseca.

Novembar/Studeni

1. 11. - Na snazi je Haški ugovor iz 1958. kojim je uspostavljena ekonomska unija Benelux.
2. 11. - Penguin Books može objaviti necenzuriranu verziju Lawrenceovog romana "Ljubavnik lady Chatterley" u UK, pošto je presuđeno da je nevina po optužbi za opscenost.
3. 11. - Veliki skok naprijed: u NR Kini je vrhunac gladi, doneseno je "12 mera" za oživljavanje proizvodnje na selu.
3. 11. - Kamerunski političar Félix-Roland Moumié ubijen u Ženevi.
4. 11. - Završeno snimanje filma The Misfits, poslednjeg za Clarka Gablea, koji umire od infarkta nekoliko dana kasnije, i za Marilyn Monroe († 1962).
8. 11. - Predsednički izbori u SAD: John F. Kennedy pobjeđuje Richarda Nixona sa 303 prema 219 u elektorskim glasovima, mada je razlika u narodnim glasovima svega 112.827 (0,17%) a u državama 26 prema 22 za Nixona. Republikanci će se žaliti na rezultate u Teksasu i Ilinoju, što je odbačeno u decembru.
11. 11. - Proglašen je Nacionalni park Mljet, što je prvi pokušaj zaštite izvornog ekosustava na Jadranu.
11. 11. - Pokušaj vojnog udara protiv južnovijetnamskog predsednika Ngo Dinh Diema.
11 - 25. 11. - Međunarodni sastanak komunističkih i radničkih partija u Moskvi, njih 81 (Izjava objavljena u decembru) - produbljen kinesko-sovjetski spor. Odsutna SKJ napadnuta zbog "oportunizma i revizionizma".
13. 11. - Požar u bioskopu u Amudi, kurdskom selu u Siriji, stradalo preko 200 dece.
13. 11. - Levičari pokušali zbaciti gvatemalskog predsednika Ydígoras Fuentesa, Revolucionarni pokret 13. novembra, MR-13, deluje još nekoliko godina.
14. 11. - U sudaru vozova blizu Pardubica u Čehoslovačkoj stradalo 118 ljudi.

15. 11. – Američka podmornica USS George Washington krenula na prvu patrolu sa nuklearnim raketama Polaris.
novembar? - "Tri dana u paklu" je "prva satirična drama" postavljena u Beogradu posle rata. (NYT 26. nov.).
ca. 18. 11. - Branko Ćopić je kritikovan zbog intervjua u sovjetskom časopisu (dogodine je isključen iz SKJ).
22. 11. - Premijera izuzetno popularnog domaćeg filma "Ljubav i moda".
22. 11. - Kasavubuova delegacija dobija mesto u Generalnoj skupštini UN umesto Lumumbine - to je praktično njegov politički kraj.
24. 11. - Ministar Koča Popović u Beču: dogovoren trgovački sporazum, prihvaćeni jugoslovenski zahtevi proistekli iz rata.
25. 11. - U Dominikanskoj Republici ubijene tri sestre Mirabal, protivnice diktatora Trujilla.
27. 11. - Patris Lumumba beži iz kućnog pritvora, pokušavajući da stigne do lojalista u Stenlivilu.
28. 11. - Mauritanija dobila nezavisnost od Francuske, Moktar Ould Daddah je predsednik do 1978.
29. 11. - Antikomunisti ometaju koncert jugoslovenskog hora u Carnegie Hallu. (NYT)

Decembar/Prosinac

1. 12. – Trupe lojalne Mobutuu hapse Lumumbu na putu za Stenlivil.
1. 12. - Sputnjik 6, sovjetski svemirski brod od 5 tona, koji je sadržavao životinje, insekte i biljke lansiran u orbitu - brod je sagorio prilikom povratka.
1. 12. - Koča Popović u poseti Rimu.
2. 12. - Canterburyski nadbiskup, Geoffrey Francis Fisher, razgovarao sa Papom Ivanom XXIII oko sat vremena u Vatikanu - to je bilo prvi put u 500 godina da jedan poglavar Anglikanske crkve posjeti Papu.
2. 12. - Savezna narodna skupština donela Odluku o obrazovanju Komisije za ustavna pitanja (pripremaće ustav iz '63). Prema Titovoj najavi od 28. novembra, pratiće tendencije decentralizacije i veće slobode u ekonomiji.^[22]
7. 12. - Jugoslavija, UAR i Cejlon povlače trupe iz snaga UN u Kongu, FNRJ i diplomatsku misiju
9. 12. – Posjeta francuskog predsjednika Charlesa de Gaullea Alžiru obilježena krvavim neredima između evropskih i muslimanskih grupa po najvećim gradovima Alžira, gdje je ubijeno 127 ljudi.
9. 12. - Prva epizoda britanske serije Coronation Street - broj epizoda 2020. prešao 10.000, najdugotrajnija TV sapunica.
10. 12. - Otvorene deonice Autoputa Bratstva i jedinstva: Niš-Grdelica i Udovo-Đevđelija, 83 km.
10. 12. - Počinje gradnja sovjetskog naftovoda Družba koji će snabdevati istočnu Evropu (završen 1964).
12. 12. - Odluka američkog Federalnog suda da je anti-integracioni zakon na snazi u Louisiani nekonstitutivan potvrđena od strane američkog Vrhovnog suda.
12. 12. - Antoine Gizenga se proglasio za Lumumbinog naslednika: Slobodna Republika Kongo traje na istoku zemlje do sledeće godine.
13. 12. - Dok je etiopski Imperator Haile Selassie bio u posjeti Brazilu, komandant Imperijalne garde pokušao izvesti puč u korist krunskog princa Asfawa Wossena; trupe ugušile pokušaj nakon četiri dana, car amnestirao sina.
14. 12. - Tanker "M/T Petar Zoranić" zadarskog Jugotankera sudario se u Bosforu sa grčkim tankerom "World Harmony", došlo je do eksplozije a olupine su izazvale i požar na obali; poginulo 21 jugoslavenskih/hrvatskih pomoraca, 29 grčkih i 3 Turaka.
14. 12. - Generalna skupština UN donela Deklaraciju o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima.
14. 12. - Potpisana konvencija kojom će Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju postati O. za e. s. i razvoj (OECD, 1961)
15. 12. - Nepalski kralj Mahendra uveo apsolutističku vladavinu.
15. 12. - Grčka prodaje Jugoslaviji 50 aviona F-84G. (NYT)
16. 12. - Sudar dva aviona iznad Njujorka odnosi 134 života, do tada najgora nesreća u avionskom saobraćaju.
16. 12. - Građanski rat u Laosu: Bitka za Vijentijan se okončava pobedom proameričkog generala Phoumi Nosavana. Kong Le se povlači na Ravnicu ćupova.
17. 12. - Američki vojni transporter udario u toranj minhenske crkve sv. Pavla i pao na tramvaj - stradalo je 52 ljudi, od čega 32 na zemlji.
18. 12. - Francuska mornarica skrenula teretnjak "Srbija" u Mers el Kebir radi pretresa. Dva dana kasnije na "Martin Krpanu" pronađeno nepopisano oružje, do kraja meseca zaustavljeni i "Podgora" i još jedan brod. (NYT)
19. 12. - Požar tokom gradnje nosača aviona USS Constelation u Bruklinu, stradalo je 50 ljudi.
20. 12. - Lansiran Discoverer XIX u polarnu orbitu iz zračne baze Vandenberg da bi mjerio radijaciju.
20. 12. - Osnovan Front nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama, komunističko političko krilo antiameričkih gerilskih snaga Vijetkong.
26. 12. - Predsednik Tito na zajedničkoj sednici oba veća Savezne narodne skupštine podnosi ekspoze o predlogu petogodišnjeg plana privrednog razvoja Jugoslavije 1961-1965. Okrivljuje zapad kao glavni izvor nereda u svetu. Osuđuje i Kineze i Sovjete za prošlomesečni Moskovski manifest.^[23]
27. 12. - Francuska izvršila treću nuklearnu probu na svom poligonu u Reggane-u, Alžir.
27. 12. - Objavljeno da su MMF i nekoliko zapadnih zemalja odobrili FNRJ zajam od 275 miliona dolara za predstojeće ekonomske reforme.^[24]^[25] Reforme su neophodne zbog neefikasnosti i sve većeg platnog deficita.^[26]
28. 12. - FNRJ usvaja novi ekonomski program i fiskalne reforme, budžet iznosi 740 miliona dolara, po novom kursu.
29. 12. - Hapšenje 29 osoba u FNRJ kao albanskih špijuna. (NYT)

Kroz godinu

Svjetsko stanovništvo broji malo preko tri milijarde.
Početak rada HE Peruća Arhivirano 2011-08-31 na Wayback Machine-u.
Grade se deonice Autoputa Bratstva i jedinstva Niš - Grdelica i Udovo - Đevđelija^[27].
U Vinči počela proizvodnja radioaktivnog izotopa.
Žetva u FNRJ je druga najbolja posle rata, ali je zbog velike količine uloženog novca ipak ostvaren gubitak, a i mora se uvesti 200.000 tona žita iz SAD.^[28]^[29]^[30]
Beogradski institut "Mihajlo Pupin" razvio prvi digitalni računar u Jugoslaviji - CER-10 (FNRJ je šesta zemlja sveta koja je to postigla Arhivirano 2010-12-06 na Wayback Machine-u).
Spomenici: Spomen-park Jajinci; Spomenik revoluciji u Valjevu (Stjepan Filipović); Spomenik NOB-u na trgu Bratstva i jedinstva u Prištini.
Na beogradskom Zelenom vencu izgrađena zgrada Energoprojekta (kasnija Beobanka).^[31]
RTB Bor osniva IHP Prahovo kao fabriku superfosfata (danas Elixir Prahovo).
Prema Rudiju Supeku, jugoslovenski marksistički filozofi su odneli poslednju veliku bitku velikih razmera, dogmati su se u porazu povukli s javne scene.^[32]

Tito i Sukarno u Postojni
Tito i Sukarno u Postojni 2
Tito, Sukarno i supruge
Tito, Sukarno i supruge
Tito, Sukarno, Marinko
Prijem delegacije novinara
Tito i Rajko Mitić
Tito na Planici
Tito na Planici
Tito i Naser u Ljubljani
Tito i Naser u Ljubljani
Churchill i Tito
Eleanor Roosevelt and Josip Tito

Rukovodstvo FNRJ:

- Predsednik Republike i Predsednik Saveznog izvršnog veća: Josip Broz Tito
- Predsednik Savezne skupštine: Petar Stambolić
Nove države (hronološki; Federacija Mali se ubrzo razišla u Senegal i Republiku Mali):

Kamerun	Togo	Federacija Mali	Madagaskar	Somalija
DR Kongo	Benin	Niger	Gornja Volta	Obala Slonovače
Čad	Srednjoafrička republika	Kongo-Brazavil	Kipar	Gabon
Senegal	Mali	Nigerija	Mauritanija

Nepriznate države koje su se izdvojile iz Kongo-Leopoldvila:

Država Katanga (1960-63)

Rudarska Država Južni Kasai (1960-61)

Televizija. TV serije: "Servisna stanica" (1959-60) (TV Beograd).
Neki domaći filmovi: "Kapetan Leši", "Drug predsednik centarfor", "Ljubav i moda", "Zajednički stan", "Bolje je umeti" (→ Kategorija:Filmovi 1960.).

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1960.