6. 1. (25. 12. 1897. po j.k.) - Bivši kralj Milan Obrenović postavljen na novoustanovljeni položaj komandanta aktivne vojske, u sledeće dve i po godine vrši njenu reorganizaciju.
11. 1. - Francuski major Ferdinand Walsin Esterhazy oslobođen na tajnom suđenju optužbi za izdaju, a za šta je osuđen Alfred Dreyfus - Esterhazy ubrzo diskretno penzionisan, u septembru beži u Englesku.
13. 1. - Dreyfusova afera: Emile Zola objavljuje članak J'accuse, otvoreno pismo predsedniku republike u kome optužuje vladu za krivo zatvaranje i antisemitizam.
8. 2. - Ubijen predsednik GvatemaleJosé María Reina Barrios, sledi Manuel Estrada Cabrera (do 1920) - vlada čvrstom rukom, daje koncesije kompaniji United Fruit kako bi modernizovao industriju i saobraćaj.
12. 2. - Englez Henry Lindfield je prvi vozač koji je stradao u prometnom udesu.
15. 2. - Eksplozija USS Maine u havanskoj luci pri čemu gine 266 od 355 članova posade; za taj događaj će američka javnost optužiti španske vlasti (→ žuto novinarstvo Hearsta i Pulitzera).
februar - Prvi ruski diplomata, Pjotr M. Vlasov, stigao u Etiopiju, uz veličanstven doček.[1]
februar - Na severu Sijera Leonea izbija tzv. Rat poreza na kolibe čiji je lider Bai Bureh - savladan u novembru.
23. 2. - Zola osuđen za klevetu, u julu beži u Englesku.
Mart/Ožujak
1. 3. - Zakon o poljoprivrednom radu u Ugarskoj: zabranjeni štrajkovi, kršenje sezonskog ugovora je krivično delo, odbegle radnike može vratiti žandarmerija - kritičari ga nazivaju Ropski zakon[2].
6. 3. - Nemačka dobija od Kine koncesiju na 99 godina u zalivu Kiautschou (Jiaozhou, grad Qingdao) na jugu poluostrva Šandung - teritoriju su okupirali prošlog novembra (ostaju do 1914) - i druge zemlje žele slične koncesije.
13 - 15. 3. (1 - 3. 3. po j.k.) - U Minsku održan Prvi kongres Ruske socijal-demokratske radničke partije - većina od devet delegata ubrzo uhapšena, partija će tek 1903. usvojiti statut i program na briselsko-londonskom kongresu.
mart - Aktivnost bugarskih četa izaziva formalne opomene ruskog i austrijskog poslanika u Sofiji, Bugari forsiraju makedonsko pitanje po ugledu na kritsko[3].
mart - Gradilište Ugandanske železnice: Britanci grade most preko reke u Ugandi, ali gradnja je poremećena napadima lavova ljudoždera Tsavoa.
26. 3. (14. 3. po j.k.) - U Srbiji raspuštena skupština kojom su dominirali radikali.
27. 3. - Rusko-kineska konvencija: Port Artur (Lüshunkou) i Dalian iznajmljeni na 25 godina, Južnomandžurska željeznica se gradi 1898-1903.
28. 3. - Nemački Rajhstag doneo prvi od Pomorskih zakona (Flottengesetz), car Wilhelm II i admiral Alfred von Tirpitz žele flotu konkurentnu britanskoj - trka u naoružanju će doprineti izbijanju Prvog svetskog rata.
28. 3. - Američka mornarica tvrdi da je eksplozija na "Mejnu" izazvana spolja - raspaljeno javno mnenje.
April/Travanj
8. 4. - Bitka kod Atbare: anglo-egipatske snage porazile mahdiste u Sudanu.
21. 4. - Špansko-američki rat: Španija prekinula diplomatske odnose sa SAD kao odgovor na ultimatum američke administracije da se španska vlast povuče sa Kube; Amerikanci započinju blokadu ostrva - retrospekivni početak rata.
25. 4. - Niši-Rozenov sporazum: Japan i Rusija se neće mešati u Koreju, mada je priznato da je zemlja u japanskoj sferi uticaja.
26. 4. - Eksplozija u barutani California Powder Works u Santa Cruzu, 13 mrtvih.
30. 4. - Osnovana Nemačka mornarička liga, interesna grupa za promociju Nemačke carske mornarice.
Maj/Svibanj
1. 5. - Bitka u Manilskom zalivu je prva bitka špansko-američkog rata i filipinske kampanje - američka pomorska pobeda komodora Deweya.
2. 5. - Osnovana umetnička grupa Berlinska secesija.
7. 5. - 18. 10. - Velika izložba u Beču povodom 50-godišnjice vlasti Franje Josipa.
7-9. 5. - Bava-Beccarisov masakr: u gušenju nereda zbog skupe hrane u Milanu ubijeno između 80 i 400 ljudi prema podacima vlade odn. opozicije; kralj Umberto I pohvalio i odlikovao generala Bava-Beccarisa.
12. 5. - Bombardovanje San Huana, prva akcija u Portorikanskoj kampanji Š.-a. rata.
24. 5. - Japanci napustili posle tri godine kinesku luku Weihaiwei, preuzimaju je Britanci.
27. 5. - Prema ugovoru od 10. aprila, Guangzhouwan na jugu Kine iznajmljen Francuskoj na 99 godina (zadržan do 1943/46, današnji Zhanjiang).
4. 6. (23. 5. po j.k.) - Skupštinski izbori u Srbiji, na kojima je izabran samo jedan radikal, daju skupštinu poslušnu vladi.
7. 6. (26. 5. po j.k.) - "Arnautsko pitanje": srpska vlada uputila notu Visokoj Porti, navodi više od 400 zločina nad Srbima tokom prošle godine, traži mešovitu komisiju da utvrdi činjenice[3].
10. 6. - Poginuo Tuone Udaina, poslednji govornik dalmatskog jezika.
11. 6. - 21. 9. - Stodnevna reforma: mladi car Kine Guangxu pokušava da uvede kulturne, političke i obrazovne reforme.
12. 6. - General Emilio Aguinaldo proglasio nezavisnost Filipina od Španije - ustav proglašen sledećeg januara, ubrzo zatim i Prva filipinska republika (1899-1901).
13. 6. - Formirana kanadska Teritorija Yukon nakon priliva stanovništva usled zlatne groznice u Klondajku.
jun - Albanci uz pomoć nizama napadaju donjovasojevićka sela u beranskoj nahiji, zapaljeno više od 400 kuća[4].
16. 6. - Izbori za nemački Rajhstag: socijaldemokrati dobili najviše glasova, ali dobijaju skoro duplo manje mandata od drugoplasirane Partije Centra.
17. 6. - Pruska skupština donela tzv. Lex Arons, kojim je zabranjeno socijaldemokratima da budu predavači na univerzitetu - upotrebljen protiv fizičara Lea Aronsa.
21. 6. - Amerikanci zauzeli Guam bez otpora - lokalni Španci nisu ni znali za rat.
29. 6. - Italijanski premijer Antonio Starabba pao zbog represije u Milanu, sledi Luigi Pelloux (do 1900).
Jul/Juli/Srpanj
1. 7. - Bitka za brdo San Juan blizu Santiago de Cube je najpoznatija bitka Špansko-američkog rata na Kubi, u kojoj je učestvovao Theodore Roosevelt sa Rough Riders-ima.
1. 7. - Britanci dobili u najam Weihaiwei na vrhu poluostrva Šandung "dok god su Rusi u Port Arturu" (u stvari ostaju do 1930).
3. 7. - Pomorska bitka kod Santiaga de Cube: Amerikanci uništili španski karipski eskadron i praktično odlučili rat, istog dana počinje opsada grada.
4. 7. - Brod La Bourgogne se sudario kod ostrva Sable kod Nova Scotije sa britanskim jedrenjakom Cromartyshire, poginulo 549 ljudi a preživelo 173, uglavnom članova posade, što je izazvalo gnev.
4. 7. - Na pustom otoku Wake podignuta američka zastava, zvanično od sledećeg januara.
7. 7. - Srpski pokret u BiH predao nacrt autonomnog statuta vlastima, koje mu nisu naklonjene.
7. 7. - Predsednik SAD McCinley potpisao aneksiju Republike Havaji - zastava istaknuta 12. avgusta (Teritorija do 1959, zatim 50. država).
10. 7. - Mala francuska jedinica na čelu sa Marchandom stiže u Fašodu na jugu Sudana.
15. 7. (3. 7. po j.k.) - U Srbiji doneseni Zakoni o državnim ekonomima, o poljoprivrednim stanicama i o unapređenju voćarstva.
19. 7. - Kraj gerilskog ratovanja Mkwawe, poglavice naroda Hehe u nemačkoj Tanganjici - opkoljen, radije se ubio nego da se preda (lobanja je do 1954. bila u Nemačkoj).
20. 7. (8. 7. po j.k.) - U Srbiji donesen Zakon o Upravi fondova (u kojoj je loše stanje).
21. 7. (9. 7. po j.k.) - Pooštren srpski Zakon o štampi (protiv opozicije).
26. 7. (14. 7. po j.k.) - Zakon o srednjim školama u Srbiji ukida nekoliko gimnazija.
28. 7. (16. 7. po j.k.) - U Srbiji doneseni zakoni o lovu, o uništavanju štetnih biljaka i životinja i o potpomaganju domaće radinosti (Zakon o industrijskim povlasticama).
Avgust/August/Kolovoz
2. 8. (21. 7. po j.k.) - Predsednici opština u Srbiji se ubuduće postavljaju, umesto da se biraju.
7. 8. (26. 7. po j.k.) - U Srbiji Zakon o narodnim školama - osnovne škole prebačene na okružni ili opštinski budžet, pojačan nadzor, obavezno školovanje skraćeno sa 6 na 4 godine, obavezno i za žensku decu.
20. 8. - U Švicarskoj otvorena planinska Gornergratska željeznica, električna sa zupčanicom, najveće visine 3089 m.
22. 8. - Umro kralj SamoeMalietoa Laupepa - doći će Drugog samoanskog građanskog rata u kome Tanumafili, uz američku i britansku pomoć, dogodine odnosi pobedu nad nemačkim kandidatom Mata'afa Iosefom.
23. 8. - Herojsko doba istraživanja Antarktika: kreće britanska ekspedicija Southern Cross (1898-1900), prva koja je prezimila na Antarktiku.
25. 8. - Turska rulja masakrirala stotine Grka i 18 Britanaca (uključujući konzula) u Iraklionu na Kritu - zbog toga će turske snage u novembru morati napustiti ostrvo.
28. 8. - Caleb Bradham preimenovao Brad's Drink u Pepsi-Cola.
28. 8. - Carigradski patrijaršijski sinod odbija nacrt uređenja škole, crkve i autonomije u BiH[5].
28 - 31. 8. - Drugi cionistički kongres u Bazelu, osnovan fond za jevrejsku kolonizaciju, kasnija Bank Leumi (Nacionalna banka).
29. 8. - Sereski mitropolit, Grk, i grčki konzul naredili da se u crkvi manastira sv. Jovana Preteče kod Seresa uništi lik cara Dušana, Jelene i Uroša[6].
avgust-septembar - Poplava Žute reke pustoši delove Šantunga, u tim područjima će se raširiti "Bokseri"[7].
6. 9. - Holandska kraljica Wilhelmina inaugurirana nakon punoljetstva (vlada do abdikacije 1948).
10. 9. - Talijanski anarhistLuigi Lucheni izveo je u Ženevi besmisleni atentat na austrijsku caricu Elizabetu.
18. 9. - Fašodski incident: britanska flotila stigla do, od Francuza zaposednutog, sela Fašoda (danas Kodok u Južnom Sudanu) - diplomatska kriza traje do novembra.
20. 9. - Alberto Santos Dumont leteo balonom s motornim pogonom.
21. 9. - Puč Udove carice Cixi - kraj Stodnevne reforme, car Guangxu je stavljen u kućni pritvor do smrti 1908.
28. 9. - Šestorica gospode Stodnevne reforme pogubljena u Pekingu (Tan Sitong, Lin Xu, Liu Guangdi...).
29. 9. - Samori Ture uhvaćen od Francuza, čime je oboreno Carstvo Wassoulou - umire dve godine kasnije u izgnanstvu, Francuzi mogu zavladati Obalom Slonovače.
3. 10. - Eduard Spelterini i Albert Heim prešli balonom preko Alpa.
5. 10. - Bitka na Sugar Pointu: Ojibwe porazili američke snage u Minesoti (smatra se "poslednjom indijanskom pobunom" u SAD).
11. 10. - 26. 11. - Putovanje nemačkog cara Wilhelma u Palestinu (Jerusalim 29. 10., Damask 7. 11.).
12. 10. - Gen. Julio Argentino Roca po drugi put predsednik Argentine (do 1904).
13. 10. - Parobrod SS Mohegan se nasukao kod Kornvola, 106 mrtvih.
29. 10. (17. 10. po j.k.) - Alfred Haks i dr. dobili povlasticu od srpske vlade za podizanje šećerane na beogradskoj Čukarici.
29. 10. i 2. 11. - Theodor Herzl se susreo sa nemačkim carem Wilhelmom u Jerusalimu, što uvećava Herzlovu verodostojnost.
Novembar/Studeni
3. 11. - Mirno rešenje krize u Fašodi: francuska vlada naredila povlačenje - poslednji kolonijalni spor dve zemlje, mirno rešenje se smatra prethodnicom Srdačne antante 1904.
5. 11. - Negroska revolucija: pobuna protiv španske vlasti na filipinskom ostrvu Negros i kratkotrajna revolucija.
10. 11. - Wilmingtonska pobuna ili masakr: belačka Demokratska stranka oterala crne lidere iz Wilmingtona, North Carolina, smatra se prekretnicom u rasnoj segregaciji na Jugu SAD.
15. 11. - Manuel Ferraz de Campos Sales novi predsednik Brazila (do 1902).
novembar - Osnovana ruska umetnička grupa Mir iskusstva ("Svet umetnosti").
novembar - U Srbiju je iz Nemačke stigao brod "Car Nikola II" za Prvo povlašćeno parobrodsko društvo.[8]
26 - 27. 11. - Portlandova oluja odnela preko 400 života u Novoj Engleskoj: potonuo je parobrod "Portland" sa 192 ljudi, a potonulo je još 150 plovila.
29. 11. (17. 11. po j.k.) - Nekim kategorijama stanovništva u Srbiji (sveštenici, učitelji...) zabranjeno članstvo u političkim strankama, kao i agitacija stranaka na selu.
14. 12. (2. 12. po j.k.) - U Srbiji donet Zakon o državnoj arhivi (Dan Arhiva Srbije).
14. 12. - U Beču otvoreno Carsko jubilejsko gradsko pozorište (kasnije Volksoper Wien).
18. 12. (6. 12. po j.k.) - Zakon o gradnji i eksploataciji novih železnica u Srbiji - zamišljeno ih 11, uglavnom uskog koloseka, ali nema para.
21. 12. - Marie Curie i Pierre Curie pronalaze radijum. Marija je ove godine istraživala radioaktivnost pehblende i torbernita, ustanovila je radioaktivnost torijuma (nezavisno i Gerhard Carl Schmidt), sa Pjerom je letos pronašla element nazvan polonijum, skovali su termin radioaktivnost.
decembar - Zakon o zemljoradničkim i zanatskim zadrugama u Srbiji.
29. 12. - Produkcija Čehovljevog "Galeba" u nedavno otvorenom Moskovskom umetničkom teatru (Stanislavski i Nemirovič-Dančenko), sada kao trijumf za razliku od pre dve godine.
Izgrađen kompleks Beogradske klanice, dogodine se povezuje sa glavnom železničkom stanicom prugom ispod Kalemegdana.
Profesor Stevan Marković osnovao prvu elektroinženjersku laboratoriju u Srbiji.
Zategnuti odnosi Srbije sa Ruskim carstvom usled povratka kralja Milana u zemlju, kao i sa Bugarskom i Crnom Gorom.
Priština, po zvaničnom nesigurnom popisu, ima 12.375 stanovnika: 9.901 muslimana, 2.170 pravoslavaca, i 305 jevreja; u prištinskom srezu 56.286 stanovnika, od kojih 42.756 muslimana, 11.897 pravoslavaca и 1.631 katolika[6].