Хрватска
држава у југоисточној Европи From Wikipedia, the free encyclopedia
Хрватска (хрв. ), званично Република Хрватска (хрв. ), унитарна је парламентарна република на раскршћу средње и југоисточне Европе, са излазом на Јадранско море. Главни град је Загреб, који чини једну од примарних подјела земље, заједно са још двадесет жупанија. Хрватска заузима површину од 56.594 2 и има 3,85 милиона становника. На сјеверу граничи са Словенијом и Мађарском, на истоку са Србијом, на југу и истоку с Босном и Херцеговином и Црном Гором, док с Италијом има морску границу.
| Република Хрватска | |
|---|---|
 | |
| Главни град (и највећи) | Загреб 45° 48′ 47″ N 15° 58′ 39″ E |
| Службени језик | хрватски |
| Владавина | |
| Облик државе | унитарна парламентарна република |
| — Предсједник | Зоран Милановић |
| — Предсједник Владе | Андреј Пленковић |
| — Предсједник Сабора | Гордан Јандроковић |
| Законодавна власт | Сабор |
| Историја | |
| Оснивање | |
| — Кнежевина Хрватска | 7. вијек |
| — Краљевина Хрватска | 925. |
| — Краљевина Далмација и Хрватска | 1102. |
| — Приступ Аустроугарској | 1. јануар 1527. |
| — Отцјепљење од Аустроугарске | 29. октобар 1918. |
| — Стварање Југославије | 4. децембар 1918. |
| — Декларација о независности | 25. јун 1991. |
| — Приступ Уједињеним нацијама | 22. мај 1992. |
| — Ердутски споразум | 12. новембар 1995. |
| — Приступ НАТО | 1. април 2009. |
| — Приступ Европској унији | 1. јул 2013. |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 56.594 km2 (124) |
| — вода (%) | 1,09 |
| Становништво | |
| — 2022. |  3.855.641[1] (128) |
| — густина | 68,4 ст./km2 (152) |
| Економија | |
| БДП / ПКМ | ≈ 2024. |
| — укупно |  175,269 млрд. $[2] (81) |
| — по становнику | 45.702 $[2] (42) |
| ИХР (2022) | 0,878[3] (39) — веома висок |
| Валута | евро |
| — код валуте | |
| Остале информације | |
| Временска зона | +1 () UTC +2 () |
| Интернет домен | |
| Позивни број | +385 |
Хрвати су на подручје данашње Републике Хрватске стигли у 6. вијеку. Током 8. и 9. вијека међу словенским кнежевинама које су постојале на подручју Балкана и Панонске низије била је и кнежевина Хрватска, а њен први краљ краљ најкасније 925. године постао је Томислав (око 914-926).[4] Краљевина Хрватска је постојала скоро два вијека, достигавши свој врхунац током власти Петра Крешимира IV и Дмитра Звонимира. Хрватска је ушла у персоналну унију са Угарском 1102. године. Године 1527, суочена са османским освајањима, Цетински сабор је поставио Фердинанда I на хрватски пријесто. Током раног 19. вијека, дио земље који је освојила Француска је постао Илирске провинције, док је остатак у саставу Аустрије постао Краљевина Хрватска и Краљевина Славонија. Након завршетка Првог свјетског рата, 1918. године простор данашње Хрватске се налазио у саставу непризнате Државе Словенаца, Хрвата и Срба која се издвојила из Аустроугарске и затим се са Србијом ујединила у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Квислиншка Независна Држава Хрватска, која је настала уз подршку фашистичке Италија и нацистичке Њемачке, постојала је током Другог свјетског рата. Послије рата, Хрватска је постала конститутивна република Федеративне Народне Републике Југославије, уставно била је социјалистичка држава. Хрватска је 25. јуна 1991. године прогласила независност од СФРЈ, која је ступила на снагу 8. октобра исте године. Након отцјепљења отпочео је Рат у Хрватској, који је трајао четири године.
Хрватска је развијена земља са високим животним стандардом. Она је у међународним односима средња сила, чланица је Европске уније, Еврозоне, Организације уједињених нација, Савјета Европе, Организације Сјеверноатлантског споразума, Свјетске трговинске организације, Шенгенске зоне и оснивач је Уније за Медитеран. Активан је учесник у мировним снагама ОУН, учествовала је у мисији НАТО-а у Авганистану и била је нестална чланица Савјета безбједности ОУН у периоду 2008—2009. Од 2009, интензивно је инвестира у инфраструктуру, нарочито у транспортне путеве и објекте дуж Паневропских коридора.
Услужни сектор доминира хрватском привредном, слиједи га индустријски сектор и пољопривреда. Међународни туризам је значајан извор прихода током љетног периода, смјештајући Хрватску на 18 позицију најпопуларнијих туристички одредница на свијету. Држава контролише дио привреде, са знатним владиним издацима. Најважнији трговински партнер Хрватске је Европска унија. Унутрашњи извори производе значајан дио енергије у Хрватској. Хрватска пружа социјалну заштиту, универзалну здравствену заштиту и бесплатно основно и средње образовање, уз подршку културе кроз разне институције и корпоративне инвестиције у медије и издаваштво.
Историја
Праисторија и антика
Подручје које је данас познато као Хрватска било је насељено током праисторијског периода. Фосили Неандерталца који датирају из средњег палеолита откривени су у сјеверној Хрватској, у најпознатијем и најбоље представљеним локалитетом у Крапини.[5] Остаци неколико неолитских и енеолитских култура пронађени су широм земље.[6] Највећи дио локалитета налази се у ријечним долинама сјеверне Хрватске, а најзначајније откривене културе су Старчевачка, Вучедолска и Баденска култура.[7][8] Гвоздено доба оставило је траг кроз рану илирску Халштатску културу и келтску Латенску културу.[9]
Грчко и римско доба
Много касније регион су населили Илири и Либурни, док су прве грчке колоније успостављене на острвима Хвар,[10] Корчула и Вис.[11] У 9. години н. е. подручје данашње Хрватске постало је дио Римског царства. Цар Диоклецијан изградио је величанствену палату у Сплиту након што је абдицирао 305. године.[12]
Током 5. вијека, један од посљедњих царева Западног римског царства, Јулије Непот, владао је својим малим царством из палате.[13] Период се завршава аварском и хрватском инвазијом у првој половини 7. вијека и уништењем скоро свих римских палата. Римске избјеглице повукле су се на повољније локације уз обале, на острва и планине. Град Дубровник су основале избјеглице из Епидаура.[14]
Етногенеза Хрвата је неодређена и постоји неколико супротних теорија, од којих су словенска и иранска најчешће истицане. Најприхватљивија од њих, словенска теорија, говори од сеоби Бијелих Хрвата из Бијеле Хрватске током периода Великих сеоба. Контроверзна, иранска теорија, говори о иранском поријеклу, заснованом на камену из Танаиса који садржи грчке називе Χορούαθ[ος], Χοροάθος и Χορόαθος и ти називи се тумаче као антропоними Хрвата.[15]
Средњи вијек
Према спису „”, кога је написао византијски цар Константин VII Порфирогенит у 10. вијеку, Хрвати су се на простор данашње Хрватске доселили у 7. вијеку; међутим, та тврдња је оспорена и постоје теорије о досељењу Хрвата у 6. и 9. вијеку.[16] На послетку су формиране двије кнежевине — Далмација и Либурнија и Панонија — којима су владали Људевит и Борна, што потврђују хронике Ајнхарда почевши од 818. године. Запис представља први документ о хрватским областима, у то вријеме вазалним државама Франачке.[17]
Франачка надмоћ прекинута је за вријеме владавине Мислава два десетљећа касније.[18] Према Константину VII покрштавање Хрвата почело је у 7. вијеку, али тврдња је оспорена и општа христијанизација почела је у 9. вијеку.[19] Први домаћи хрватски владар кога је признао папа био је кнез Бранимир, који је папско признање од папе Јована VII добио 7. јуна 879. године.[20]
Томислав је први владар кога је папа у писму ословио као краља, па се као година оснивања краљевства води 925. Томислав је спријечио угарску и бугарску инвазију, ширећи утицај хрватских владара.[21] Краљевина Хрватска је достигла свој врхунац у 11. вијеку током владавине Петра Крешимира IV (1058—1074) и Дмитра Звонимиа (1075—1089).[22] Са смрћу Стјепана II 1091. године, нестала је и династија Трпимировића, а угарски краљ Ладислав I исказао је претензија на хрватску круну у име своје сестре Јелене, супруге краља Дмитра Звонимира. Противљење овој претензији довело је до рата, што касније довело до уније између Угарске и Хрватске 1102. године, под влашћу Коломана.[23]
У наредна четири вијека, Краљевином Хрватском је владао Сабор и бан кога је постављао краљ.[24] Током овог периода расла је претња од османских освајања, као и борба са Млетачком републиком због контроле приобалним подручјима. Млеци су стекли контролу над већим дијелом Далмације 1428. године, са изузетком Дубровачке републике која је постала независна. Османска освајања довела су до битке на Крбавском пољу (1493) и Мохачке битке (1526), у којима су Османлије однијеле убједљиву побједу. Краљ Лајош II умро је несретним случајем 1526. у Мохачу и 1527. године Хрватски сабор се састао у Цетини и изабрао Фердинанда I из династије Хабзбург за новог владара Хрватске, под условом да Хрватској пружи заштиту од Османског царства поштујући њена политичка права.[24][25] У овом периоду дошло је до пораста утицаја племства као што су Франкопани и Зрински, из чијих редова су касније бирани многи банови.[26]
Хабзбуршка монархија и Аустроугарска (1526—1918)
Након убједљивих османских побједа, Хрватска се подијели на цивилне и војне територије, са подјелом формирнаом 1538. године. Војне територије ће постати познате као Хрватска војна крајина и била је под непосредном контролом монархије. Османска напредовања у Хрватској наставила су се до битке код Сиска (1593), која је била први убједљиви османски пораз, којом су границе стабилизоване.[25] Током Великог турског рата (1683—1698), Славонија је поврћане, али западна Босна, која је прије османских освајања била у саставу Хрватске, остала је изван хрватске контроле.[25] Данашња граница између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске је настала из овог исхода. Јужна граница Далмације, слично је дефинисана Кандијским и Млетачко-турским ратом.[27]
Ратови са Османлијама довели су до великих демографских промјена. Хрвати су се селили према Аустрији и данашњи Градишћански Хрвати су непосредни потомци тих досељеника.[28] Да би надомјестила становништво које је избјегло, Хабзбурзи су охрабривали хришћанско становништво из Босне и Србије на учешће у војној служби у Хрватској војној крајини. Миграција Срба на овај простор достигла је свој врхунац током Велике сеоба Срба 1690. и 1737—1739.[29]
Хрватски сабор је подржао Прагматичну санкцију Карла VI и потписао своју Прагматичну санкцију 1712. године.[30] Након тога, цар је обећао да ће поштовати све привилегије и политичка права Краљевине Хрватске и Марија Тереза је значајно доприњела хрватским питањима.
Између 1797. и 1809. године Прво француско царство постепено је заузимало цјелокупну источну обалу Јадранског мора и значајан дио њеног залеђа, чије је окончано постојање Млетачке и Дубровачке републике, а на њиховом мјесту успостављајући Илирске провинције.[25] Као одговор на то, морнарица Аустријског царства је започела блокаду Јадранског мора која је довела до Вишке битке (1811).[31] Аустрија је Илирске провинције заузела 1813. године, а у састав Аустријског царство подручје је укључено на Бечком конгресу 1815. године. То је довело до успостављања Краљевине Далмације и повратка Хрватског приморја у састав Краљевине Хрватске, сада под истом круном.[32]
Тридесете и четрдесете године 19. вијека романтични национализам инспирисао је Хрватски народни препород, политичку и културно кампању која се залагала за уједињење свих Јужних Словена у царству. Основни фокус је био на стварању стандардног језика који би био противтежа мађарском језику, као и промоција хрватске књижевности и културе.[33] Током Мађарске револуције (1848) Хрватска је стала уз Аустрију, а бан Јосип Јелачић је доприњео поразу угарских снага 1849. и започео је период германофилске политике.[34]
Од шездесетих година 19. вијека, неуспјех политике био је очигледан, што је довело до Аустро-угарске нагодбе 1867. године и стварања персоналне уније између круна Аустријског царства и Краљевине Угарске. Нагодба је оставила питање статуса Хрватске Угарској и статус је ријешен Хрватско-угарском нагодбом 1868. године, уједињењем краљевина Хрватске и Славоније.[35] Краљевина Далмације је остала под дефакто аустријском контролом, док је Ријека задржала статус corpus separatum уведеног 1779. године.[23]
Након што је Аустроугарска окупирала Босну и Херцеговину након Берлинског споразума 1878. године, Хрватска војна крајина је укинута и њена територија је припојена Хрватској 1881. године,[25] у складу са одредбама Хрватско-угарске нагодбе.[36][37] Нови напори усмјерени ка реформи Аустроугарске, која би подразумјевала федерацију са хрватском федералној јединицом, заустављени су почетком Првог свјетског рата.[38]
Југославија (1918—1991)
Хрватски сабор је 29. октобра 1918. године прогласио независност и донио одлуку о придруживању новоствореном Држави Словенаца, Хрвата и Срба, која се заједно са Краљевином Србијом 4. децембра 1918. године ујединила у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца.[39] Сабор никада није ратификовао одлуку о уједињењу са Србијом.[24] Видовданским уставом из 1921. године земља је дефинисана као унитарна држава, а укидањем Хрватског сабора и историјских административних подјела ефикасно су прекинути хрватски захтјеви за аутономију.
Новом уставу се најоштрије противила највећа хрватска политичка странка Хрватска републиканска сељачка странка (ХРСС), на чијем челу је био Стјепан Радић,[40] а која је у својој пропаганди користила спој националистичких и социјално-егалитарних елемената пропаганде.[41] ХРСС се ослањала на хрватско сељаштво, које је чинило 80% становништва, међу којим је имала велику популарност. До 1925. године Радић није признавао стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и устав усвојен 1921. године. Закони Краљевине нису спровођени у многим хрватским областима, које су сачувале административни систем насљеђен из доба Аустроугарске. Радић је 1925. године склопио споразум са Министарским савјетом, а неколико чланова ХСС су постали министри. Он је и поред тога поново остао у опозицији власти. Радића је у Скупштини 20. јуна 1928. године смртно ранио српски посланик Пуниша Рачић, а два друга посланик ХСС су убијена.[42]
Дана 6. јануара 1929. краљ Александар I Карађорђевић је завео диктатуру у којој су забрањене све националне странке и онемогућен сваки легални политички рад. У таквим околностима, краљ Александар Карађорђевић је 6. јануара 1929. године распустио Скупштину, објавивши устав из 1921. године неважећим и прогласивши краљевску диктатуру, при томе забрањујући сва националистичка удружења.[43] Диктатура је формално завршена 1931. када је краљ наметнуо још унитарнији устав и промијенио име земље у Краљевина Југославија.[44] ХСС, сада на челу са Влатком Мачеком, наставио је да заговара федерализацију Југославије, што је резултовало споразумом Цветковић—Мачек 26. августа 1939. године и стварањем Бановине Хрватске. Министарски савјет Југославије је задржао контролу над одбраном, унутрашњом сигурношћу, спољном политиком, трговином и транспортом, док су остала питања тада под надлежност Хрватског сабора и бана кога је постављао краљ.[45]
Силе Осовине су извршиле инвазију, окупацију и подјелу Краљевине Југославије у априлу 1941. године. Велићи дио данашње Републике Хрватске, цијела Босна и Херцеговина и цио Срем припали су Независној Држави Хрватској (НДХ), осовинској марионетској држави. Дио Далмације је анектирала Италија, а Међимурје и Барању је анектирала Мађарска.[46] Власт у НДХ водио је Анте Павелић и хрватски фашистички Усташки покрет.
Ускоро се јавља покрет отпора. У близини Сиска је 22. јуна 1941. године формиран је Сисачки партизански одред, прва формирана војна јединица покрета отпора у окупираној Европи.[47] Одред је био почетак југословенској партизанског покрета, комунистичког мултиетничког антифашистичког покрета којег је предводио Јосип Броз Тито. Покрет је убрзано растао и на Техеранској конференцији у децембру 1943. године партизани су признати од Савезника.[48]
Уз помоћ Савезника у логистици, опреми, обуци и ваздушним ударима, као и уз помоћ совјетских снага које су учествовале у Београдској операцији 1944. године, партизани су стекли контролу над Југославијом и граничним областима са Италијом и Аустријом у мају 1945. године.[49] Политичка тежња партизанској покрета истакнута је на Земаљском антифашистичком вијећу народног ослобођења Хрватске, које је развијено 1943. године као носилац хрватске државности, а касније је 1945. трансформисано у Народни сабор Хрватске, док је Антифашистичко вијеће народног ослобођења Југославије било његов пандан на југословенском нивоу.[50][51]
Током Другог светског рата (1941—1945), су уз помоћ Немачке основале Независну Државу Хрватску. Усташе су током своје владавине извршиле бројне злочине и геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, као и на политичким противницима квислиншком режиму независно од њихове националности. Још у лето 1941. усташка власт, коју је предводио поглавник Анте Павелић, основала је концентрационе логоре за мучење и убијање цивила, највише Срба, Јевреја и Рома. Логори који су били познати по свом броју жртава као и начину мучења људи су: Јасеновац, Јадовно, Даница, Госпић, Тења, Стара Градишка, Ђаково и др. НДХ је једина држава која је имала концентрационе логоре за децу у Јастребарску. Процењује се да је усташка власт током 1941—1945. убила више стотина хиљада Срба на територији НДХ.
У првим месецима постојања НДХ на њеној територији јавила су се два покрета отпора. Један је био четнички, који је предводио прво Мане Роквић, а касније војвода Момчило Ђујић; и други партизански покрет који је предводила Комунистичка Партија Југославије на челу са Титом.
Након пораза НДХ, Хрватска је организована у једну од шест република нове социјалистичке Југославије. Социјалистичка Хрватска је основана у Топуском за Трећем заседању ЗАВНОХ-а, маја 1944. Касније 1946. године СР Хрватска је добила нови Устав који је имао два равноправна конститутивна народа: Хрвати и Срби, уз националне мањине као што су: Мађари, Италијани, Чеси, Русини и Украјинци. Друштвено-економско уређење је било социјалистичко.
Скупштина СФРЈ је још крајем 1989. донела амандмане на Устав Југославије, којима је омогућен вишепартијски систем. Што је довело до тога да се почетком 1990. оснивају нове странке у Југославији. Априла и маја 1990. године у СР Хрватској су одржани вишестраначки избори где је победила опција ХДЗ и њен председник Фрањо Туђман. Од октобра 1990. ХДЗ и нова власт у Загребу су покренули илегалан увоз наоружања за потребе чланова ХОС, ХДЗ и резервног састава МУП-а Хрватске. Циљ је био протерати Србе из Хрватске.[52]
Независност (1991—данас)
.JPG)
Након пада комунизма у СФРЈ, власт ХДЗ-а у Хрватској од 1990. добила је подршку већине Хрвата и одузела права сувереног народа Србима у Социјалистичкој републици Хрватској и изменама устава прогласили су Србе за мањину у децембру 1990.[53] Следеће, 1991. влада ХДЗ-а прогласила је независност од СФРЈ,[54] али Срби на подручјима где су били већина у Крајини, Барањи и другим деловима некадашње Социјалистичке републике Хрватске стварали су своје аутономне области и покушали су остати део Југославије,[55] или остати у истој држави са Србима из Републике Србије.[56] али влада ХДЗ-а није допустила да Срби створе своју републику на подручју где су били већина и почео је рата у Хрватској (1991—1995) између нове државе Хрватске и Срба на делу територије дотадашње југословенске републике Хрватске, организованих у Републику Српску Крајину.[57] Хрватска је током рата постала чланица Уједињених нација, 1992.[58] Уз помоћ НАТО-а, Рат је окончан победом Хрватске у августу 1995. а припајањем територија Републике Српске Крајине настала је модерна Република Хрватска.[59] Истовремено, протеривањем стотина хиљада, али и убијањем великог броја Срба из Хрватске у операцијама Олуја и Бљесак према неким мишљењима модерна Република Хрватска је довршавала геноцид над Србима који је започела НДХ.[60] Поред ова два већа погрома, преко Хрватске војске и полиције, Хрватска је извршила и низ мањих акција прогона српског и другог нехрватског становништва: Масленица, Медачки џеп, Миљевачки плато итд, а значајно прогоњење Срба током рата извршено је и у следећим градовима: Задар, Шибеник, Сисак, Вуковар, Осијек, Ђаково, Загреб, Сплит, Дубровник, Винковци и др.[52][61]
Географија
Положај
Хрватска се налази у југоисточној Европи на Балканском полуострву. Територија Хрватске заузима приближно 87.700 ², од којих је 56.592 ² на копну и око 31.067 на мору. Њен облик подсећа на потковицу, а граничи се са Словенијом на северозападу, Мађарском на северу, Србијом на истоку, Црном Гором на југу, Босном и Херцеговином дуж реке Саве и Динарског планинског масива и Италијом преко Јадранског мора. Мали део територије око града Дубровника Хрватске је одвојен од матице делом којим Босна и Херцеговина излази на Јадран, где је град Неум.
Укупна дужина копнених граница Хрватске је 2197 , од тога је граница са Босном и Херцеговином 932 , 670 са Словенијом, 329 са Мађарском, 241 са Србијом и 25 са Црном Гором. На северном Јадрану додирују се територијалне воде Хрватске и Италије. Дужина јадранске обале је 1778 (рачунајући острва 6176 ).
Геологија и рељеф
Према клими и рељефу, Хрватска се може поделити у три целине: континенталну, динарску и јадранску.
Панонска Хрватска заузима југозападни део Панонске низије, прошаран ниским планинама и рекама Савом, Дравом и Дунавом. У овом делу земље влада умерена континентална клима. Ова област се може даље поделити на северну Хрватску и Славонију. Северна Хрватска заузима део око реке Купе до мађарске границе и чине га: део око река Саве и Купе са градовима Загреб, Карловац и Сисак који је економски и демографски центар државе, Хрватско Загорје и Прекомурје између река Драве и Муре. Славонија је равница између Саве, Драве и Дунава, а често се у њу убрајају Барања (око доњег тока Драве) и Западни Срем.
Динарске планине спадају у ред средњих планина по висини и граница су између Јадранског и Црноморског слива. Овај део укључује брдски део Горског Котара од Ријеке до Карловца, долине Лику и Крбаву између планине Велебит и босанско-херцеговачке границе, као и планине Далмације (Динара (1.831 ), Камешница (1.809 ), Биоково (1.762 ) и Свилаја (1.508 )).
Јадрански обални део се састоји углавном од крашких предела и има медитеранску климу. Јадранска обала Хрватске је изузетно разуђена. Хрватској припада 1246 острва, од којих је 47 насељено. Ширина обалског дела значајно варира. Док је на неким местима широка тек неколико километара (испод Велебита и Биокова), на неким местима залази дубље у копно. Велики део хрватских река које се уливају у Јадранско море је кратко, а једини изузетак је Неретва.
Историјски се обални део може поделити у три региона:
- Истра - полуострво на северозападу Хрватске
- Хрватско Приморје - између Ријеке и Сења са Кварнерским острвима.
- Далмација - разуђена обала Јадранског мора јужно од околине Задра, са бројним острвима и брдским залеђем и историјски важним градовима као што су Шибеник, Сплит и Дубровник.
Воде
Реке Хрватске припадају Јадранском и Црноморском сливу. Најдуже реке су Сава (562 ), Драва (305 ), Купа (296 ). У приморском дијелу "копнени рељеф одликује мали број водених токова Мирна, Раша, Зрмања, Крка, Цетина и Неретва; то је последица кречњачког састава стена, које су водни токови усекли кањоне као што су Лимска драга, канал Раше, Јабланички (Шибенски), Бакарски залив и др., који се на копну продужују као удолине, а у мору као канали, као на ушћу Неретве, Цетине, Крке и Раше. Са колебањем нивоа мора током ледених и међуледених доба, на морској обали дошло је до веома разноликих појава - од језерских трагова и "фјордова" од отапања глечера (Лимски канал, Вранско језеро и др.) до трагова абразије и наслага песка-прапора на острву Сусак, наноса у околини Задра, делте на ушћу Неретве, Мирне, Цетине и Раше. Речне кањоне и понорнице окружују простране заравни као око Цетине, затим Личко, Гацко, Имотско поље, Рујно на Велебиту (800 м) и др." Источни делови територије карактеристични су по томе што су завале међусобно спојене у долини системом међуречја Саве и Драве. Воде из завале средње Хрватске због непропусних наслага тешко отичу, те их у току кишних периода плаве, заједно са Савом. Након леденог доба Сава и Драва примале су много воде и шљунка и таложиле га у коритима и око њега или усецале терасе.[62]
Клима
Хрватска има разнолику климу. На северном и и источном делу је континентална, медитеранска на обалама, а умерено континентална клима преовлађује у северно-централном региону. Просечна температура у унутрашњости у јануару је 0 до 2 °C, а у августу 19 до 23 °C, док је просечна температура у приморју од 6 до 11 °C у јануару и 21 до 27 °C августу.
С просечно 2.600 сунчаних сати у години јадранска обала је једна од најсунчанијих у Средоземљу, а температура мора лети је од 25 °C до 27 °C. На Јадранског обали Хрватске дувају три ветра: југо (са мора на копно), бура (са копна на море) и маестрал.
Флора и фауна
Флора и фауна Хрватске је разноврсна. Примјера ради, Жумберачка гора је станиште за више од 1.000 биљних врста, од којих је 14 врста глобално угрожено, а још 90 их се налази на листи угрожених биљака Хрватске. У приморским предјелима гдје преовладавају борови и зеленгорично дрвеће према словенској страни, у близини Свете Гере се налази прашума гдје се на већим површинама могу наћи и храст китњак и граб, те храст медунац и црни граб. Ту су своје станиште пронашле и угрожене врсте хрватска перуника и благајев ликовац.[63].
Национални паркови
Паркови у Хрватској
У Хрватској постоји 8 националних паркова:
| Име | Основан | Величина () | Слика |
|---|---|---|---|
| Плитвичка језера | 1949. | 29.685,15 |  |
| Национални парк Пакленица | 1949. | 8.500 |  |
| Национални парк Рисњак | 1953. | 3.041 |  |
| Национални парк Мљет | 1960. | 5.375 |  |
| Национални парк Корнати | 1980. | 22.000 |  |
| Национални парк Бриони | 1983. | 3.390 |  |
| Национални парк Крка | 1985. | 10.900 |  |
| Северни Велебит | 1999. | 10.900 |  |
Административна подјела
Хрватска се састоји од 20 жупанија и једног града као посебне територијалне јединице:
Становништво
Од проглашења независности савремене Хрватске дошло је до значајних промена у националном саставу њеног становништва. Према последњем попису у Социјалистичкој Републици Хрватској, који је извршен исте 1991. године када је проглашена независност савремене Хрватске у њој је живело 4.784.265 становника. Најбројнији су били Хрвати, којих је било око 3.736.356 становника (или 78,1%), други по бројности били су Срби, којих је било око 581.663 становника (или 12,2%), трећи по бројности били су Југословени којих је било око 106.041 становника (или 2,2%), а четврти по бројности били су Муслимани, којих је било око 43.469 становника (или 0,9%).[64] Од тада велики број Срба се иселио, или је протеран из Републике Хрватске, а народ Југословени који је био трећи по бројности 1991. године потпуно је нестао. Јевреји су на простору данашње Хрватске кроз историју увијек били малобројни, али утицајни. Дио њих је сачувао свој народни и вјерски идентитет, а неки су се уклапали у асимилационе процесе и постајали су католици и Хрвати, док је дио нагињао њемачкој и угарској културној средини.[65]
Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у Хрватској живи 3.888.529 становника, што је за 9% посто мање у односу на попис из 2011. године.[66] Хрватска је насељена већином Хрватима. У мањине се сврставају, Срби (у последњем рату њихов број се значајно смањио), Бошњаци, Италијани, Мађари и други.
| Попис 2011.[67] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 3.874.321 | 90,42% | ||
| Срби | 186.633 | 4,54% | ||
| Бошњаци | 31.479 | 0,73% | ||
| Италијани | 17.807 | 0,42% | ||
| Албанци | 17.513 | 0,41% | ||
| Роми | 16.975 | 0,40% | ||
| Мађари | 14.048 | 0,33% | ||
| Словенци | 10.517 | 0,25% | ||
| Чеси | 9.641 | 0,22% | ||
| Словаци | 4.753 | 0,11% | ||
| Црногорци | 4.517 | 0,11% | ||
| Македонци | 4.138 | 0,10% | ||
| Немци | 2.965 | 0,07% | ||
| Русини | 1.936 | 0,05% | ||
| Украјинци | 1.878 | 0,04% | ||
| Руси | 1.279 | 0,03% | ||
| Пољаци | 672 | 0,02% | ||
| Јевреји | 509 | 0,01% | ||
| Румуни | 435 | 0,01% | ||
| Турци | 367 | 0,01% | ||
| Бугари | 350 | 0,01% | ||
| Аустријанци | 297 | 0,01% | ||
| Власи | 29 | 0,00% | ||
| остали | 8.052 | 0,19% | ||
| регионална припадност | 27.225 | 0,64% | ||
| верска припадност | 10.182 | 0,24% | ||
| нераспоређено | 731 | 0,02% | ||
| неизјашњени | 26.763 | 0,62% | ||
| непознато | 8.877 | 0,21% | ||
| укупно: 4.284.889 | ||||
Према попису 2001. у Хрватској је живело 4.437.460 становника. Просечни животни век у Хрватској је око 78 година (2012).[68] Због малог броја рођене деце, број становника се смањује.
| 1. | Хрвати | 3.977.171 | (89,63%) | 7. | Словенци | 13.173 | (0,30%) |
| 2. | Срби | 201.631 | (4,54%) | 8. | Чеси | 10.510 | (0,24%) |
| 3. | Бошњаци | 20.755 | (0,49%) | 9. | Роми | 9.463 | (0,21%) |
| 4. | Италијани | 19.636 | (0,44%) | 10. | Црногорци | 4.926 | (0,11%) |
| 5. | Мађари | 16.595 | (0,37%) | 11. | Словаци | 4.712 | (0,11%) |
| 6. | Албанци | 15.082 | (0,34%) | 12. | Македонци | 4.270 | (0,10%) |
Извор: http://www.dzs.hr
Према попису из 1991. као Хрвати се изјаснило 78,1% грађана, а као Срби 12,1%(581.633).[69] Срби су до рата живели у Лици, Кордуну, Банији и Славонији. Главне области насељене италијанском мањином је западни део Истре и Ријека. Мађари и Словаци живе у источној Славонији, а Чеси у западној Славонији. Бошњаци, Албанци и Македонци живе по целој Хрватској, нарочито у градовима.
Најдоминантнија религија је хришћанска (римокатоличка, затим православна) и у мањем броју исламска.
Вероисповест по насељима 2001. године
Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Хрватске су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:[70]
- Хаплогрупа I (43%)
- Хаплогрупа R (37,7%)
- Хаплогрупа E (9,6%)
- Хаплогрупа J (4,9%)
- Хаплогрупа N (2,3%)
Највећи градови
Извор: Попис становништва 2011. | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| № | Град | Жупанија | Популација | № | Град | Жупанија | Популација | ||
.jpg) Загреб  Сплит |
1. | Загреб | Град Загреб | 686.568 | 11. | Сисак | Сисачко-мославачка | 33.049 |  Ријека  Осијек |
| 2. | Сплит | Сплитско-далматинска | 165.893 | 12. | Винковци | Вуковарско-сремска | 31.961 | ||
| 3. | Ријека | Приморско-горанска | 127.498 | 13. | Велика Горица | Загребачка | 31.341 | ||
| 4. | Осијек | Осјечко-барањска | 83.496 | 14. | Дубровник | Дубровачко-неретванска | 28.113 | ||
| 5. | Задар | Задарска | 70.674 | 15. | Бјеловар | Бјеловарско-билогорска | 27.099 | ||
| 6. | Пула | Истарска | 57.765 | 16. | Вуковар | Вуковарско-сремска | 26.716 | ||
| 7. | Славонски Брод | Бродско-посавска | 53.473 | 17. | Копривница | Копривничко-крижевачка | 23.896 | ||
| 8. | Карловац | Карловачка | 46.827 | 18. | Солин | Сплитско-далматинска | 20.080 | ||
| 9. | Вараждин | Вараждинска | 38.746 | 19. | Запрешић | Загребачка | 19.574 | ||
| 10. | Шибеник | Шибенско-книнска | 34.242 | 20. | Пожега | Бродско-посавска | 19.565 | ||
Политика
Од усвајања устава 1990, Хрватска је парламентарна демократија.
| Хрватска је чланица: |
| Уједињених нација |
| Савета Европе |
| Нато-а |
| ОЕБС-а |
| Пакта за стабилност |
| Европске уније |
.jpg)
.jpg)
Председник Републике Хрватске се бира сваке пете године. Он је уједно и врховни командант оружаних снага. Обавеза му је да врши састанке са премијером и представницима парламента. Има и одређену улогу у дефинисању спољне политике државе. Садашња председница Хрватске је Колинда Грабар Китаровић.
Хрватски сабор је законодавно тело које чини 160 посланика изабраних на то место на четири године. Заседања Сабора се одржава од 15. јануара до 15. јула, и од 15. септембра до 15. децембра. Председник Хрватског сабора је Гордан Јандроковић из Хрватске демократске заједнице.
Влада Хрватске је вођена од стране председника Владе (премијера), који има 4 потпредседника и 15 министара различитих ресора. Влада је одговорна за располагање буџетом, примењивање закона и руковођење домаће и иностране политике републике. Садашњи премијер Хрватске је Андреј Пленковић из Хрватске демократске заједнице.
Хрватски правни систем се састоји од Врховног суда, Жупанијских судова и општинских судова. Уставни суд је одговоран за регуларно спровођење устава.
Према извештају Амнести Интернашонал,[71] Влада Хрватске није учинила довољан напор да истражи наводе о ратним злочинима над Србима и нестанцима Срба. Под овим се подразумева: испитивање ратне одговорности, извођење пред правду одговорних лица и репарација породицама жртава. У закључку се наводи да Хрватска није урадила довољно да се обрачуна са својом ратном прошлошћу и злочинима над Србима почињеним током рата.
Осим дискриминације, током 2006. године догодили су се бомбашки напади, као и убиства припадника српске мањине.[72]
Привреда
 | Овај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација. |
Хрватска привреда се темељи на капитализму. Касних 80-их, на почетку транзиције из социјалистичке привреде, њена позиција је била на завидном нивоу, али су рат и приватизација довели до стагнирања и пропадања дела индустрије.
Хрватска привреда се темељи на разноликим гранама привреде, нарочито на лакој.[73] Туризам је најзначајнији извор прихода. С више од 8.500.000 туриста 2005. и приближно 10.000.000 туриста 2006. Хрватска је осамнаесто туристичко одредиште на свету по популарности. Директна зарада само од туризма износила је 2006. године, према званичној процени 6,3 милијарде евра.[74]
Хрватска је високо задужена земља са око 34 милијарди долара дуга средином 2006,[75] 33,4 милијарде евра или 52 милијарде долара 2008[76] и 42,9 милијарди евра крајем 2009.[77] Бруто домаћи производ по куповној моћи за 2005. износио је 12.158 долара или 45,2% просека Европске уније, а просечна нето плата око 650 евра.
Главни проблем је структурална незапосленост која је крајем 2006 износила 17%[78], праћена недовољним економским реформама.[79] Проблеми привреде се такође могу наћи и у друштвеним предузећима која теже за приватизацијом што је главна карактеристика транзиционе привреде.[79]
Хрватска има огроман спољни дуг[80], и велики буџетски дефицит, који је успела значајно да смањи током 2006. године. Привредни раст у Хрватској је првих шест година 21. века стабилизован на 4-5%, земља се припрема за чланство у Европској унији која је најзначајнији трговински партнер. Италија је први, а Немачка други трговински партнер Хрватске[81]. Од 1. априла 2009. године Хрватска је пуноправна чланица НАТО-а.
Туризам
Туризам је у Хрватској је врло развијен, делимично због њене дугачке морске обале и добро очуваних приморских градова из времена ренесансе. Туризам у унутрашњости земље, осим главног града Загреба, барокног града Вараждина и неколико средњовековних замака, је слабије развијен. У држави се налази и осам националних паркова.
Саобраћај
Хрватска се налази на раскрсници паневропских коридора 5 (јадранска обала-Украјина) и 10 (средња Европа-Турска). Хрватска има развијену железничку мрежу, којом управљају Хрватске жељезнице.
Главни аеродроми се налазе у Загребу, Задру, Сплиту, Дубровнику, Ријеци (на острву Крк), Осијеку и Пули. Кроација ерлајнс је национални авио-превозник. Развијен систем ферибота, којим управља Јадролинија, опслужује острва Хрватске и повезује их са приморским градовима. Фериботи такође саобраћају до Италије.
Култура
Шест градова у Хрватској (или одређене грађевине у њима) уврштени су у УНЕСКО-в списак светске баштине: Пореч, Задар, Шибеник, Трогир, Сплит и Дубровник. Хрватска има и осам националних паркова: Бриони, Корнати, Крка, Мљет, Пакленица, Плитвичка језера, Рисњак и Северни Велебит.
Значајни хрватски вајари су били Јурај Далматинац и Иван Мештровић. Међу сликарима се издвајају Влахо Буковац и Иван Генералић. Иван Мажуранић, Аугуст Шеноа и Мирослав Крлежа се сматрају класицима хрватске књижевности, која баштини и ренесансно-барокну Дубровачку књижевност.
Музика
Музика у Хрватској се развијала под утицајем медитеранске музике, музике из централне Европе и музике са Балканског полуострва. У Славонији су тамбураши део традиције, док су клапе традиционалне на приморју. За динарске крајеве су карактеристичне песме зване ганге и музички стилови шијавица и ојкавица, у Истри је популарна пентатонска истарска лествица, а у околини Дубровника плес линђо.
У Хрватској је популарна рок и поп музика, док турбофолк музика постаје популарнија код младих. Група Рива је победила на Песми Евровизије 1989, а Песма Евровизије 1990. је одржана у Загребу.
Хрватски групе и певачи забавне музике су традиционално популарни у целом региону. У време СФРЈ то су били: Мишо Ковач, Арсен Дедић, Тереза Кесовија, Оливер Драгојевић, групе Магазин и Нови фосили. У новију генерацију хрватских музичара спадају: Дорис Драговић, Вана, Борис Новковић, Џибони и Северина Вучковић.
Легенде хрватског рока су групе Азра, Прљаво казалиште, Парни ваљак и Хаустор.
Филм
Филмска уметност у Хрватској нема дугачку традицију као у осталим суседним централноевропским земљама. Озбиљан почетак филмске уметности почео је са успоном југословенске филмске индустрије крајем 1940-их оснивањем Јадран филма. Позната је Загребачка школа цртаног филма, а цртани филм настао под утицајем те школе је „Сурогат“ Душана Вукотића, који је освојио Оскара за најбољи кратки анимирани филм. У пулској арени се од 1953. одржава Фестивал играног филма.
Најпознатији редитељи из Хрватске су Бранко Бауер, Лордан Зафрановић и Винко Брешан.
Спорт
Популарни спортови у Хрватској су фудбал, тенис, кошарка, ватерполо и рукомет. Загреб је био домаћин Универзијаде 1987, а Сплит Мадитеранских игара 1979. Хрватска је заједно са Мађарском конкурисала за домаћина Европско првенство у фудбалу 2012, али га није добила. Загреб је са Београдом био коорганизатор Европског првенства у фудбалу 1976.
Фудбалска репрезентација Хрватске је освојила треће место на Светском првенству 1998, а Давор Шукер је био најбољи стрелац тог првенства док су на Светском првенству 2018 су били вицепрваци. Кошаркашка репрезентација је освојила треће место на Светском првенству 1994, друго место на Олимпијским играма 1992. и два пута је била трећа на Европским првенствима. Рукометна репрезентација Хрватске је два пута била олимпијски победник (1996. и 2004) и првак света 2003. Ватерполо репрезентација Хрватске је 2007. године била светски првак. Дејвис куп репрезентација Хрватске је освојила овај турнир 2005.
Најпознатији фудбалски клубови из Хрватске су НК Динамо Загреб и НК Хајдук Сплит. Кошаркаши Цибоне су два пута били прваци Европе, док је Југопластика три године узастопно била првак Европе. Ватерполо клубови Младост и Југ су седмоструки, односно троструки прваци Европе.
Најпознатији спортисти из Хрватске су тенисер Горан Иванишевић, скијашица Јаница Костелић, атлетичарка Бланка Влашић, пливачи Гордан Кожуљ, Дује Драгања, Сања Јовановић и Ђурђица Бједов, кошаркаши Крешимир Ћосић, Дражен Петровић, Тони Кукоч и Дино Рађа, боксери Жељко Мавровић и Мате Парлов, стонотенисерка Тамара Борош и фудбалери Лука Модрић, Иван Ракитић, Давор Шукер и Марио Манџукић
Празници
Празници и нерадни дан у Републици Хрватској су:[82]
| Датум | Назив |
|---|---|
| 1. јануар | Нова година |
| 6. јануар | Света три краља |
| дан након Ускрса | Ускрсни понедјељак |
| 1. мај | Празник рада |
| 60 дана након Ускрса | Тијелово |
| 22. јун | Дан антифашистичке борбе |
| 25. јун | Дан државности |
| 5. август | Дан побједе и домовинске захвалности |
| 15. август | Велика Госпа |
| 8. октобар | Дан независноти |
| 1. новембар | Сви свети |
| 25. и 26. децембар | Божићни празници |
Види још
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
.svg){kind=small}
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
