From Wikipedia, the free encyclopedia
Вучедолска култура је касно енеолитска култура, поникла на подручју источне Славоније и Срема. Веома рани налази ове културе пронађени су на епонимном локалитету ове културе – Вучедолу. По новијем датовању (методом распада радиоактивног угљеника) утврђено је да припада периоду између 3.000 и 2.200. године пре наше ере. Ова култура је настала као резултат великих помицања степских индоевропских народа са истока у простор Карпатске котлине.
| Вучедолска култура | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Регија | средња Европа, Балкан | ||
| Главни локалитет | Вучедол | ||
| Друштво | |||
| Друштвено уређење | земљорадничко | ||
| Период | |||
| Историјско доба | енеолит | ||
| Настанак | 3000. п. н. е. | ||
| Престанак | 2400. п. н. е. | ||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
| ← Баденска култура | Костолачка култура → | ||
| ← | Винковачка култура → | ||
| Портал Археологија | |||
Плодна равница источне Славоније и Срема од најранијих почетака земљорадње, привлачила је људе. Доба средњег и касног неолита обележиле су сопотска и винчанска култура. У касном неолиту винчанска култура је потиснута са истока и помера се ка северозападу на део територије сопотске културе. Тако је десна обала Дунава још увек под утицајем неолитских култура, а на левој већ почиње живот енеолита. Претпоставља се да је период пре 3.000 година обухватао најтоплије постглацијално доба. Степе северно од Црног мора до Кавказа насељавали су номадски народи. Топла клима потстакла је сушење степа и сеобу ових народа.
Први локалитет Вучедолске културе, сојеничко насеље Љубљанско барје, истраживан је 1875. године. У литературу је налазе увео Мориц Хермес (налази из Вучедола, Сарваша, Ердута). Значајан локалитет био је и Зок у мађарској Барањи. У научној литератури се користе 3 назива за ову културу: Вучедолска, Славонска и Зок (у Мађарској). Ископавања су вршена и 1938.[1]
Вучедолска култура настала је на класичном баденском и костолачком супстрату. Вучедолска култура се дели (по С. Димитријевићу) на
Подижу се на лесним терасама или су градинског типа. Куће су биле збијене, распоређене уз руб насеља. Грађене су од коља, облепљене блатом, под је био од набијене земље. Имале су једну до две просторије, огњиште и кров од трске.
Сахрањивање је било биритуално. Код скелетног - згечени став, сахрањивани испод подова кућа, под тумулима, у ковчезима од камених плоча. Код спаљивања - пепео је у урни (локалитети Војка, Батајница).
Карактеристичне су :
Орнамент је прављен утискивањем, урезивањем сложених геометријских мотива.
Пластика је зооморфна, антропоморфна, орнитоморфна (у облику птице)
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
