Remove ads
Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (енгл. ; фр. ), верб. скр. Унеско[1] (од енгл. — акр. скр. УНЕСКO[2]), специјална је организација Уједињених нација базирана у Паризу. Основана 16. новембра 1945. године, када је потписан „Статут Унеска”, који је на снагу ступио 4. новембра 1946. године, ратификацијом у 20 земаља. Основни циљ организације је да допринесе миру и сигурности кроз подржавање сарадње међу нацијама кроз образовање, науку и културу као метод поспешивања универзалног поштовања правде, закона, људских права и основних људских слобода.[3] Она је наследница Међународног комитета за интелектуалну сарадњу Друштва народа.
| Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу | |
|---|---|
 Лого Унеска | |
 Амблем ОУН | |
| Скраћеница | УНЕСКО () |
| Датум оснивања | 16. новембар 1945. |
| Тип | специјализована агенција Уједињених нација |
| Седиште | Париз,  Француска |
| Чланови | 193 државе чланице, 10 држава придружених чланица и 2 државе посматрача (1. јануар 2019) |
| Службени језици |
|
| Руководиоци | генерални директор УНЕСКО-а: Одре Азуле Француска(од 10. новембра 2017) |
| Матична организација | Економски и социјални савет Организације уједињених нација |
| Веб-сајт | |
Унеско има 195 земаља чланица[4] и десет придружених чланова.[5][6] Главно седиште организације је у Паризу са преко 50 канцеларија широм света. Већина њених теренских седишта су канцеларије „кластера” које покривају три или више земаља; постоје и националне и регионалне канцеларије. Од новембра 2017. године генерални директор Унеска је Одре Азул.
Унеско остварује своје циљеве кроз пет главних програма: образовање, природне науке, друштвене/хуманистичке науке, култура и комуникација/информације. Пројекти у Унесковом спонзорству обухватају писменост, техничке и учитељске програме, међународне научне програме, промоцију независних медија и слободе штампе, регионалне и културне историјске пројекте, промовисање културног диверзитета, преводе светске литература, споразуме о међународној сарадњи ради очувања светске културне и природне баштина (Светске баштине) и очување људских права, и покушају премошћавања светске дигиталне поделе. Исто тако је члан групе за развој Уједињених нација.[7]
Унесков циљ је „да допринесе изградњи мира, ерадикацији сиромаштва, одрживом развоју и интеркултуралном дијалогу кроз образовање, науку, културу, комуникацију и информисање”.[8] Други приоритети организације укључују достизање квалитета образовања за све и доживотног учења, решавање нових социјалних и етичких изазова, неговање културног диверзитета, културе мира и изградња инклузивних образованих друштава кроз информисање и комуникацију.[9]
Шири циљеви и настојања међународне заједнице — како је наведено у међународно договореним развојним циљевима, укључујући и Миленијумске циљеве развоја (MDGs) — су у основи свих Унескових стратегија и активности.
Remove ads
Мисија Унеска је допринос изградњи мира, смањењу сиромаштва, промовисању одрживог развоја и интеркултуралног дијалога кроз образовање, науку, културу, комуникацију и информисање. Организација се фокусира, нарочито, на два глобална приоритета: Африка и равноправност полова.
Остали приоритети Организације односе се на стицање квалитетног образовања за све и могућности целоживотног учења, пре свега обраћајући се новим друштвеним и етичким изазовима; неговање културне разноликости и културе мира.
Шири циљеви и конкретни задаци међународне заједнице — како је утврђено у међународно договореним циљевима развоја, укључујући и Миленијумске развојне циљеве — подржани су путем свих Унескових стратегија и активности.[10]
Remove ads
Унеско и његов мандат за међународну сарадњу могу се пратити уназад од резолуције Друштва народа 21. септембра 1921, да се изабере Комисија за проучавање изводљивости.[11][12] Дана 18. децембра 1925, Међународни биро за образовање () је започео са радом као невладина организација организација у служби међународног образовног развоја.[13] Међутим, почетак Првог светског рата је углавном узроковао прекид рада ових претходничких организација.
Након потписивања Атлантске повеље и Декларације уједињених нација, Конференција савезничких министара образовања () зе започела са састанцима у Лондону, што је настављено од 16. новембра 1942 до 5. децембра 1945. Дана 30. октобра 1943, неопходност постојања међународне организације изражена је у виду Московске декларације, с којом су се сложили Кина, Велика Британија, Сједињене Државе и СССР. Томе су следили предлози Думбартон Окс конференције од 9. октобра 1944. По предлогу и у складу са препорукама Конференције Уједињених нација о међународној организацији (), одржаној у Сан Франциску током априла–јуна 1945, Конференција Уједињених нација за успостављање образовне и културне организације () је била сазвана у Лондону 1–16. новембра 1945. Њој су присуствовали представници 44 владе. Проминентна фигура у иницијативи за Унеско UNESCO је био Раб Батлер, министар образовања за Уједињено Краљевство.[14] На је уведен устав Унеска, кога су потписале 37 земље, и успостављена је припремна комисија.[15] Припремна комисија је деловала између 16. новембара 1945, и 4. новембра 1946 — датума кад је Унеско устав ступио на снагу са депоновањем двадесетог ратификовања од стране државе чланице.[16]
Прва Генерална конференција је одржана од 19. новембра до 10. децембра 1946, и изабран је др. Џулијан Хаксли за генералног директора.[17] Устав је измењен новембра 1954. године када је Генерална конференција одлучила да су чланови Извршног одбора представници влада држава чији су држављани и да, за разлику од раније праксе, не делују у свом личном капацитету.[18] Ова промена у управи чини Унеско различитим од свог претходника, , у погледу начина на који земље чланице сарађују у областима компетентности организације. Како су државе чланице сарађивале током времена на остваривању Унесковог мандата, политички и историјски фактори су обликовали операције организације, нарочито током Хладног рата, процеса деколонизације и распада Совјетског Савеза.
Међу главним достигнућима организације је њен рад против расизма, на пример путем утицајних изјава о раси почевши од декларације антрополога (међу којима је био Клод Леви-Строс) и других научника 1950. године[19] и завршно са Декларацији о раси и расним предрасудама из 1978. године.[20] Године 1956, Јужноафричка Република се повукла из Унеска тврдећи да неке од публикација ове организације представљају „мешање” у „расне проблеме” те земље.[21] Јужноафричка Република је поново приступила организацији 1994. под вођством Нелсона Манделе.
Униесков рани рад на пољу образовања је обухватао пилот пројекат на фундаменталном образовању у Марбијалској долини у Хаитима, започет 1947. године.[22] Овом пројекту су следиле експертне мисије у другим земљама, укључујући, на пример, мисију у Авганистану 1949. године.[23] Године 1948, Унеско је препоручио да земље чланице треба да уведу слободно мандаторно и универзално основно образовање.[24] Године 1990, Светска конференција за образовање за све, у Жомтиену, Тајланд, покренула је глобални покрет за пружање основног образовања за сву децу, младе и одрасле.[25] Десет година касније, Светски образовни форум из 2000. који је одржан у Дакару, Сенегал, при чему су владе чланица подстакнуте да се обавежу на остваривање основног образовања за све до 2015. године.[26]
Унескове ране активности на пољу културе обухватале су, на пример, Нубијску кампању, лансирану 1960. године.[27] Циљ кампање је био да се помери Велики храм Абу Симбела да га не би преплавио Нил након изградње Асуанске бране. Током двадесетогодишње кампање, 22 монумента и архитектонска комплекса је релоцирано. То је била прва и највећа у серији кампања укључујући Мохенџо-даро (Пакистан), Фес (Мароко), Катманду (Непал), Борободур (Индонезија) и Акропољ (Грчка). Рад организације на баштини је довео до усвајања, 1972. године, Конвенције о заштити светске културне и природне баштине.[28]
Remove ads
Унеско своје активности спроводи кроз пет програмских области: образовање, природне науке, социологија, култура и комуникације. Унеско такође спонзорише пројекте за писменост, развој технике и педагогије, међународне науке, пројекте регионалне културне историје, пројекте промовисања културне разноликости, програм управљања друштвеним променама, програм посвећен резерватима биосфере и програме који подржавају међународне договоре o чувању свјетске културне и природне баштине.
Једна од улога Унеска је да одржава листу мјеста свјетске природне и културне баштине. Та мјеста се сматрају важним природним или историјским мјестима или објектима чије очување је важно за цјелокупну свјетску заједницу. Унеско, с друге стране, није одговоран да одржава или штити мјесто које је на њиховим листама.
- Образовање: Унеско пружа међународну подршку у стварању образованијих друштава са могућностима образовања за свакога; подржава истраживања везана за упоредно образовање; и пружа експертизу и подстиче способност земаља да понуде квалитетно образовање за све. Ово укључује:
- Осам специјализованих института;
- Унескове катедре, међународна мрежу од 644 Унескових катедри, које укључују преко 770 институција у 126 земаља;
- Организација за заштиту животне средине;
- Организација Међународне конференције о образовању одраслих (КОНФИНТЕА) у периоду од 12 година;
- Унеско АСПнет, међународна мрежа од 8.000 школа у 170 земаља.
Унеско не акредитује институције или високошколско образовање.
- Унеско такође издаје јавна саопштења с циљем информисања јавности:
- Севиљско саопштење о насиљу: Саопштење усвојено од стране Унеска 1989. године с циљем оповргавања идеје да људи имају биолошку предиспозицију за организовано насиље.
- Утврђује пројекте и места од културног и научног значаја, као што су:
- Међународна мрежа геопаркова;
- Резервати биосфере, кроз Програм Човек и биосфера (МАБ), од 1971. године;
- Град књижевности. Године 2007, први град који је добио ову титулу је Единбург;
- Угрожени језици и пројекат језичке разноликости;
- Ремек-дела усменог и нематеријалног наслеђа човечанства;
- Међународни регистар „Памћење света“, од 1997;
- Управљање водним ресурсима, кроз Међународни хидролошки програм (ИХП), од 1965. године;
- Светска баштина;
- Подстицање „слободног протока идеја кроз слике и речи“ путем:
- Промовисања слободе изражавања, слободе штампе и приступа информацијама, кроз Међународни програм за развој комуникације и програма;
комуникације и информисаности;
- Промовисање универзалног приступа ИКТ, кроз Програм информације за све (ИФАП);
- Промовисање плурализма и културне разноликости у медијима.
- Промовисање догађаја, као што су:
- Међународна декада за промоцију културе мира и ненасиља за децу света: декада 2001—2010, проглашена од стране УН-а у 1998. години;
- Светски дан слободе штампе, 3. маја сваке године, промовише слободу изражавања и слободу штампе, као основно људско право и као кључну компоненту сваког здравог, демократског и слободног друштва;
- Крианс есперанса (Дете наде) у Бразилу, у партнерству са Реде Глобо, с циљем прикупљања средстава за пројекте усмерене ка подстицању социјалне интеграције и превенције насиља;
- Међународни дан писмености;
- Међународна година културе мира
- Оснивање и финансирање пројеката, као што су:
- Иницијатива Миграција музеја;
- Унеско-ЦЕПЕС, Европски центар за високо образовање: основан 1972. године у Букурешту, Румунија, као децентрализована канцеларија на промовисање међународне сарадње у високошколском образовању у Европи, као и у Канади, САД и Израелу;
- Каталог слободног софтвера: од 1998. године Унеско и Free Software Foundation заједнички финансирају овај пројекат каталогизације слободног софтвера;
- ФРЕШ фокусирање на ефикасну здравствену заштиту школске деце;
- ОАНА, организација Азијско-пацифичких новинских агенција;
- Међународни савет за науку;
- Амбасадори добре воље Унеска;
- АСОМПС, Азијски симпозијум о лековитом биљу и зачинима, низ научних скупова који се одржавају у Азији;
- Ботаника 2000, програм који подржава таксономију, и биолошку и културну разноликост лековитог и украсног биља, као и њихову заштиту од загађења животне средине.
Remove ads
Листа празника Унеска[29]
| Датум | Празник |
|---|---|
| 27. јануар | Међународни дан сећања на жртве Холокауста |
| 13. фебруар | Светски дан радија |
| 21. фебруар | Међународни дан матерњег језика |
| 8. март | Међународни дан жена |
| 20. март | Међународни дан франкофоније |
| 21. март | Светски дан поезије |
| 21. март | Међународни дан елиминације расне дискриминације |
| 22. март | Светски дан вода |
| 2. април | Међународни дан књиге за децу |
| 23. април | Светски дан књиге и ауторских права |
| 30. април | Међународни дан џеза |
| 3. мај | Светски дан слободе штампе |
| 21. мај | Светски дан за културну разноликост за дијалог и развој |
| 22. мај | Међународни дан биолошке разноликости |
| 25. мај | Дан Африке |
| 5. јун | Светски дан заштите животне средине |
| 8. јун | Светски дан океана |
| 21. јун | Међународни дан јоге |
| 18. јул | Међународни дан Нелсона Манделе |
| 9. август | Међународни дан сиромашних |
| 12. август | Међународни дан младих |
| 23. август | Међународни дан за сећање на трговину робљем и њену забрану |
| 8. септембар | Међународни дан писмености |
| 15. септембар | Међународни дан демократије |
| 21. септембар | Међународни дан мира |
| 5. октобар | Светски дан наставника |
| 11. октобар | Светски дан девојчица |
| Друга среда у октобру | Међународни дан ублажавања последица природних катастрофа |
| 17. октобар | Међународни дан за искорењење сиромаштва |
| 20. октобар | Светски дан статистике |
| 27. октобар | Светски дан очувања аудио визуелне баштине |
| 10. новембар | Светски дан науке |
| 3. четвртак у новембру | Светски дан филозофије |
| 16. новембар | Међународни дан толеранције |
| 19. новембар | Међународни дан мушкараца |
| 25. новембар | Међународни дан елиминације насиља над женама |
| 29. новембар | Међународни дан солидарности са палестинским становништвом |
| 1. децембар | Светски дан борбе против сиде |
| 10. децембар | Дан људских права |
| 18. децембар | Међународни дан миграната |
| 18. децембар | Светски дан арапског језика |
Remove ads
- Џулијан Хаксли — Велика Британија (1946—1948)
- Хаиме Торес Бодет — Мексико (1948—1952)
- Џон Вилкинсон Тејлор — САД (1952—1953)
- Лутер Еванс — САД (1953—1958)
- Витонино Веронезе — Италија (1958—1961)
- Рене Мау — Француска (1961—1974)
- Амаду-Махтар М’Боу — Сенегал (1974—1987)
- Федерико Мејор Зарагоза — Шпанија (1987—1999)
- Коичиро Мацура — Јапан (1999—2009)
- Ирина Бокова — Бугарска (2009—2017)
- Одре Азуле - Француска (2017—данас)
Remove ads
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
Remove ads