Енглески језик

Енглески језик (енглески:  English , ) је западногермански језик који потиче из Енглеске, а такође се користи као матерњи језик у другим државама Уједињеног Краљевства - Шкотској, Велсу, и Северној Ирској, у Републици Ирској, САД, Канади, Аустралији, Новом Зеланду, и као језик коришћен између бројних народа у истој држави као што је у Јужној Африци, Индија, Пакистан, и бројним другим земљама.^[1] Енглески је тренутно четврти најраспрострањенији матерњи језик на свету (после кинеског, шпанског и хиндуа), са неких 380 милиона говорника.^[2]

Eнглески језик
English language, English
Изговор	/ˈɪŋɡlɪʃ/
Говори се у	Уједињено Краљевство  САД  Канада  Индија  Аустралија  Нови Зеланд  Ирска  Јужна Африка  Пакистан и многи остали
Број говорника	Матерњи језик: око 340 милиона Секундарни језик: око 600 милиона (недостаје датум)
Језичка породица	индоевропски кентумски германски западногермански северноморски германски англофризијски енглески Eнглески језик
Писмо	латиница (енглеска варијанта)
Званични статус
Службени језик у	67 држава Разне организације:  Уједињене нације  Европска унија Комонвелт Савет Европе  НАТО Организација америчких држава Организација исламске сарадње
Језички кодови
ISO 639-1	en
ISO 639-2	eng
ISO 639-3	eng
Државе у свету у којима је енглески службени језик, де јуре или де факто:   Државе у којима је службени са већинским језиком   Државе у којима је ко-службени са већинским језиком   Државе у којима је службени, али је мањински језик

Има статус лингва франка у многим деловима света, услед војног економског, научног, политичког и културног утицаја Британске Империје у 18. и 19. веку и још јачег глобалног утицаја САД током 20. века.^[3] Због глобалног утицаја енглеског у свету науке, уметности, телевизије и на Интернету у последњим деценијама, енглески је данас најраспрострањенији језик који се учи као други језик на свету. Од многих ученика широм света се захтева да уче енглески, а знање енглеског језика је корисно или чак неопходно за многа занимања.

Историја

Главни чланак: Историја енглеског језика

Енглески је западногермански језик који потиче од језика које су у првој половини првог миленијума у Британију донели германски досељеници из разних делова северозападне Немачке.^[4] Међу овим племенима су били Фризијци, Англи, Саси и Јити. Првобитни германски језик је затим примио утицаје од два таласа инвазије. Прво од стране говорника језика скандинавске гране германске фамилије, који су колонизовали делове Британије у осмом и деветом веку. Други талас су чинили Нормани у 11. веку, који су говорили варијетет француског.^[5] Ове две инвазије су енглески учинили високо „креолизованим“; креолизација настаје од кохабитације говорника различитих језика, који развијају хибридни језик за основну комуникацију.^[6] Кохабитација са Скандинавцима је условила значајно граматичко поједностављивање и лексичко обогаћивање англо-фризијског језгра енглеског; каснија норманска окупација је довела до калемљења разрађенијег слоја речи из романске гране европских језика на германско језгро; овај нови слој је ушао у енглески кроз коришћење на судовима и у власти. Стога се енглески развио у 'позајмљивачки' језик значајне гипкости и огромног фонда речи.

Према Англо-саксонском летопису, приближно око 449. године, Вортигерн, краљ Британских острва, позвао је „Англиканску лозу“ (Англи, предвођени Хенгстом и Хорсом) како би му помогли у одбрани од Пикта. Заузврат, Англима је било загарантовано земљиште на југоистоку. Додатна помоћ је тражена, и у помоћ дошли су Сакси, Англи и Јути. Летописи такође пишу о даљем насељавању колонистима који су временом успоставили седам краљевина: Нортумбрија, Мерциа, Источна Англиа, Кент, Есекс, Сусекс и Весекс. Модерна учења прихватају ову причу као легендарну и политички обојену.

Ови германски освајачи доминирали су над изворним келтско-говорећим становништвом, чији су језици преживели у Шкотској, Велсу, Корневалу и Ирској. Дијалекти употребљавани од стране освајача сачинили су акценат касније познат као староенглески, који подсећају на поједине приобалне дијалекте у данашњој Холандији и северозападној Немачкој. Касније, дијалекат је потпао под строги утицај северногерманског језика старонордијски, употребљаваним од стране Викинга, који су махом населили североисточни део острва (видети Јорвик). Нови и стари насељеници причали су језицима са супротстављених грана германске породице. Велики број речи делили су лексиколошке корене или су биле сличне, док им је граматика била удаљенија, укључујући префиксе, суфиксе и изговор значајног броја речи. Услед сличности и разноликости језика, неминовна је била креолизација језика, која је уследила, изостављањем већег дела граматике староенглеског, укључујући родове и падеже, са изузетком заменица, чиме је језик постао знатно простији и једноставнији. Најпознатије дело из староенглеског периода је епска поема Беовулф, од стране непознатог аутора.

У периоду од 300 година након Норманских освајања 1066. године, нормански краљеви и племство говорили су варијантом француског. Велики број норманскофранцуских речи асимилиран је у староенглески, резултујући дуплирањем староенглеских речи (пр. ox/beef, sheep/mutton). Нормански утицај ојачао је континуалну еволуцију језика током наредних векова, резултујући данас познатим Средњим Енглеским. Међу изменама било је ширење употребе уникатног аспекта Енглеске граматике, тј. 'континуалног' времена, додајући суфикс -ing. Током 15. ог века, Средњи енглески даље је промењен услед Велике самогласничке промене, ширења стандардизованог Лондонског дијалекта у влади и администрацији, и стандардизовања штампања.^[7] Модерни енглески се може пратити назад до доба Вилијама Шекспира. Најпознатије дело из доба Средње Енглеске су Приче из Кантерберија Џефрија Чосера.

Класификација и сродни језици

Енглески језик припада западној под-грани германске гране индо-европске породице језика. Најближи живи сродни језик енглеском јесте германски шкотски, један западногермански језик који се говори у већем делу Шкотске и деловима Северне Ирске. Попут енглеског, шкотски је директан изданак Старог Енглеског, такође познатог као Англо-Саксонски.

Након германског шкотског, следећи најближи сродни живи језици су фризијски (употребљавани у Холандији и Немачкој), и нискосаксонски, примарно употребљаван у северној Немачкој (у Немачкој је признат као мањински језик којим углавно причају старији људи). Други мало мање сродни живи језици укључују холандски, африканс, немачки, јидиш, луксембуршки и скандинавске језике. Велики број француских речи разумљиви су енглеском говорнику (изговори, додуше, нису увек идентични), јер је енглески прихватио огромну количину језичког блага норманског језика након норманских освајања, и од француског у будућим столећима; као резултат, значајан део енглеског језичког блага је доста сличан француском, уз мање разлике у правопису (завршетак речи, употреба старог француског правописа, и сл.), као и повремене разлике у значењу речи.

Географска распрострањеност

Географска распрострањеност матерњих говорника енглеског језика:

  САД (64,3%)

  Уједињено Краљевство (16,7%)

  Канада (5,3%)

  Аустралија (4,7%)

  Јужноафричка Република (1,3%)

  Ирска (1,1%)

  Нови Зеланд (1,0%)

  остали (5,6%)

Енглески је најраспрострањенији језик света данас; укупно 600—700 милиона људи употребљава енглески редовно. Око 377 милиона људи користи енглески као свој матерњи језик, а подједнак број људи користи га као свој други страни језик. У широкој је употреби у јавној и приватној сфери у више од 100 земаља широм света. Осим тога, енглески је заузео примарно место у међународним, академским и пословним круговима. Тренутни статус енглеског језика се упоређује са положајем латинског у прошлости.

Енглески је званични језик следећим земљама: Аустралија (аустралијски енглески), Бахами, Барбадос (карипски енглески), Бермуда, Доминика, Гибралтар, Гренада, Гвајана, Јамајка (јамајчански енглески), Нови Зеланд, Антигва и Барбуда, Света Луција, Свети Китс и Невис, Тринидад и Тобаго, Уједињено Краљевство (британски енглески), Америчка Девичанска Острва и САД (амерички енглески).

Енглески је такође један од примарних језика у следећим државама: Белизе (са шпанским језиком), Канада (са француским језиком), Индија (са хинди и осталим 21 званичним језиком), Ирска, Сингапур, Филипини (са Филипинским језиком), и Јужноафричка Република (са 10 других језика укључујући и језик зулу).

У Хонгконгу енглески је званични језик и има широку примену у пословним активностима. Почиње да се учи још у обданишту. У неким основним школама часови се одржавају на енглеском, у већини средњих школа такође а на факултетима су сва предавања на енглеском. Великом броју студената енглески је матерњи језик. Он се толико користи да је неадекватно рећи да је енглески други или страни језик у Хонгконгу, мада још увек има доста људи који имају веома мало знање енглеског или чак никакво.

Већина Енглеско-говорећег становништва (67 до 70 од сто) живи у Сједињеним Државама. Поред тога што Федерална управа САД нема званични језик, проглашен је званичним у 27 од 50 држава, од којих је већина енглески прогласила њиховим јединим званичним језиком. Хаваји, Луизијана и Нови Мексико такође имају именовано хавајски, француски и шпански као званичне језике у конјункцији са енглеским.

У великом броју земаља где енглески није већински примарни језик, званични је језик; ове земље укључују: Камерун, Фиџи, Федералне Државе Микронезије, Гана, Гамбија, Кирибати, Лесото, Либерија, Кенија, Намибија, Нигерија, Малта, Маршалска Острва, Пакистан, Папуа Нова Гвинеја, Филипини, Руанда, Соломонска Острва, Самоа, Сијера Леоне, Свазиленд, Танзанија, Замбија и Зимбабве.

Енглески је најшире учени и употребљавани језик на свету, и, због тога, велики број лингвиста верују да више није ексклузивни културни амблем „домаћих Енглеских говорника”, већ да је језик који прихвата разне културалне аспекте широм света, како расте његова употреба. Други верују да постоји граница докле енглески може да задовољава комуникативне потребе. Енглески језик се највише изучава као страни у Европи (32.6 од сто), затим следи француски, немачки и шпански. Такође је најизучаванији језик у Јапану, Јужној Кореји и Народној Републици Кини (Тајван), где је обавезан у већини средњих школа. Видети енглески као додатни језик.

Енглески као глобални језик

Због своје широке говорне распрострањености, енглески се често назива „глобални језик”. Иако енглески није званични језик у већини држава, он је најчешће други језик који се говори уз матерњи језик те земље. Он је такође по интернационалним стандардима званични језик у авио комуникацији. Његова распрострањеност као првог или другог језика је главни показатељ његовог глобалног статуса.

Постоје бројни аргументи за и против енглеског (или било ког другог језика) као глобалног језика.

У једну руку, постојање глобалног језика помаже у комуникацији и обједињавању информација (на пример у научној заједници). Међутим, енглески као глобални језик искључује оне који га, из неког разлога, течно не говоре. Такође, он маргинализује оне чији матерњи језик није „глобални”.

Други разлог за забринутост је тај што ширење глобалних језика (енглеског, шпанског и др.)за резултат има нестајање мањих језика, често заједно са културама и религијама које су помоћу тих језика преношене. Енглески је повезан са нестанком бројних језика. Многи од тих нестанака су водили ка губитку културног наслеђа. Амерички Индијанци су били најјаче погођени овим феноменом.^[8]

Дијалекти и регионалне варијанте

Главни чланак: Списак дијалеката енглеског језика

Експанзија Британаца и Американаца је раширила и употребу енглеског језика широм света. Тренутно је он други или трећи језик по броју људи који га говоре, након мандаринског кинеског језика; да ли има више оних чији је матерњи језик енглески или оних чији је матерњи језик шпански, зависи од тога ко броји и како. Пошто се раширио широм света, енглески је дао велики број дијалеката и креолских језика базираних на енглеском као и језика-мешавина.

Главне варијанте енглеског језика најчешће садрже и по неколико под-варијаната, као што је кокни у британском енглеском, њуфаундлендски енглески унутар канадског енглеског и афричко-амерички енглески у америчком енглеском. У енглеском језику, ниједна његова варијанта се не сматра јединим стандардом.^[9]

Шкотски је један од дијалеката енглеског. Изговор, граматика и лексика се разликују од стандардног енглеског, понекад драстично. Шкотски дијалект поседује неке особине немачког језика, попут гутуралног изговора.

Услед честе употребе енглеског као другог језика, постоји много различитих дијалеката, на основу којих се може се може одгонетнути који је говорников матерњи језик.

У много земаља широм света енглеске речи и фразе су помешане са њиховим свакодневним говором. Тако настају језичке мешавине. Главни представници ових ад хок конструкција, које се не убрајају у пиџин и креолске језике, су Енгриш, Васеи-еиго, Френглески и Шпенглиш. Еуропанто комбинује многе језике, али му је енглески основа.

Изведене варијанте енглеског језика

• Базични енглески је упрошћена верзија за међународну употребу. Произвођачи авиона и друге опреме често пишу упутства за употребу на основном енглеском. Неке школе енглеског на Далеком истоку користе ову варијанту у почетним фазама обуке.
• Специјални енглески је упрошћена верзија енглеског језика коју користи Глас Америке. Речник се састоји из 1.500 речи.
• Реформисани енглески је резултат колективног доприноса да се унапреди енглески језик.
• Сиспик, ерспик и полиспик, су верзије засноване на ограниченом речнику. Створио их је Едвард Џонсон током 1980-их као помоћно средство за међународну кооперацију и комуникацију.
• Европски енглески је нова варијанта енглеског језика која је замишљена као заједнички европски језик.

Граматика

Енглеска граматика је базирана на својим германским коренима, иако су неки научници током 1700-те и 1800-те покушали да наметну латинску граматику на то, са мало успеха. Енглески је само незнатно измењен, много мање него већина индoeвропских језика. То надокнађује стављањем више граматичких информација у помоћне речи као и ред речи, кроз задржавање додатака као:

• Посесивни (понекад звани саксонски генитив, али који је измишљен у клитик)
• 3. лице једнине презент
  • Alfredo works. -s
• Прошло време
  • Alfredo worked. -ed
• Радно време садашње
  • Alfredo is working. -ing
• Паст партицип
  • The car was stolen. -en
  • Alfredo has talked to the police. -ed
• Герунд
  • Working is good for the soul. -ing
• Множина
  • All your sigs are mine. -s
• Компаратив
  • Alfredo is smarter than Ricky. -er
• Суперлатив
  • Alfredo has the bluest eyes. -est

За разлику од многих индоевропских језика, енглеске именице немају род (осим 3. лица једнине код заменица).

Глаголи

Енглески глаголи се мењају према:

• три лица: првом, другом и трећем
• два броја: једнини и множини
• три начина: индикатив, кондиционал и императив
• два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички.
• два проста времена (present simple, past simple) и 10 сложена времена (present continuous, past continuous, present perfect, present perfect continuous, past perfect, past perfect continuous, future simple, future continuous, future perfect, future perfect continuous)

Речник

Скоро без изузетка, германске речи (које садрже све основе као нпр. заменице и конјункције) су краће, и више неформалне. Романске речи се често сматрају више елегантним или едукативним.

Порекло речи

Главни чланак: Списак енглеских речи страног порекла

Једна од последица утицаја француског језика на енглески је та да је речник енглеског подељен на речи германског порекла (углавном староенглески), и оне које су „Латинизми“ (изведени из латинског, углавном из норманско-француског, али и директно из латинског).

Енглески језик има лексичку сличност са немачким од 60%, са француским 27%, и 24% са руским језиком.

Рачунарска анализа је 80.000 речи у старом Кратком Оксфордском Речнику (треће издање) (аутори анализе Томас Финкелштет и Дитер Волф, 1973) проценила порекло енглеских речи:

• француски, укључујући старофранцуски и англонормански: 28,3%
• латински, укључујући модерни технички и научни латински: 28,24%
• староенглески и средњоенглески, старонордијски, и холандски: 25%
• грчки: 5,32%
• непозната етимологија: 4,03%
• изведенице из личних имена: 3,28%
• сви остали језици доприносе мање од 1%

Џејмс Никол је овим поводом приметио: Проблем дефинисања чистоте енглеског језика је у томе што је енглески чист колико и проститутка. Ми не само да позајмљујемо речи; понекад, енглески прогони друге језике и пребија их да би им испразнио џепове у потрази за новим речима.

Систем писања

Енглески језик користи латински алфабет. Ортографија енглеског је историјска а не фонолошка. У енглеском постоје одређене речи које које се пишу са наглашеним акцентом. Ове речи су углавном преузете из других језика, углавном француског.

Читање

Изговор и писање енглеског (и германског шкотског) се драстично разликује од осталих германских језика. Притом, у енглеском, два слова могу имати више гласова, али и изузетака, где је енглески јако тежак за читање. Eво и примера где два слова могу имати више гласова:

• gh: чита се као [f] или ређе [ɡ] или се уопште не чита: Нпр.: tough [təf], ghost [ɡoːst] и dough [doː]
• ou: чита се као [ə], [aʊ], [u], [oː] или [oʊ]: Нпр.: tough [təf], out [aʊt], through [θɹuː], dough [doː] и though [ðoʊ]

Део разлога за то јесте што је услед Велике самогласничке промене дошло до промена самогласника у говору, али не и у писању. Писање се слабо мењало, што је довело до тога да се нека слова читају, а нека не. Такође, због утицаја норманскофранцуског и стандардног француског, енглески добија следећа правила читања:

1. Да се c испред самогласника e, i и y чита као [s], а у осталим случајевима као [k]
2. Да се g испред самогласника e, i и y чита као [dʒ] (није тако увек) (није скроз до краја утицај француског или других романских језика), а у осталим случајевима као [g]
3. Да се j чита као [dʒ] (што није последица француског), а y као [j] (што је последица француског језика)
4. Да се глас [kw] обележава као qu (што је последица англонорманског језика)
5. Да се qu понекада чита као [k] (што је последица стандардног француског), нпр.: technique [ˈtɛkniːk]
6. Да се ue на крају речи не чита
7. Да се ch најчешће чита као [tʃ] (што је последица других романских језика).

Постојали су и случајеви да енглески позајми речи из француског које нису поседовале једно слово, како у читању, тако и у писању, а да се у енглеском то слово ставило да би могло да личи на латинску реч. Ево и примери:

енглеска реч	читање енглеске речи	француска реч	латинска реч
isle	[aɪl]	île	insulae
debt	[dɛt]	dette	debitum
doubt	[daʊt]	doute	dubium

Међутим, постоје неке речи где су нека слова убачена јер је народ мислио да имају исто етимолошко порекло, нпр.: island [ˈaɪlənd] (острво, синоним за реч isle) никад није имало s, али због тога што је народ мислио да имају исто етимолошко порекло, случајно је на крају убачено s.

Понекада је једно слово нечујно, али се у староенглеском или у средњоенглеском периоду читало, а данас не, нпр.: модерни енглески: knight [naɪt]; староенглески: cniht [ˈknɪçt]; средњоенглески: knyght [ˈknɪçt].

Енглески је један од ретких германских, али и индоевропских језика да још увек садржи гласове [ð] и [θ], који се обележавају као th. Сем енглеског, као германског језика, и исландски садржи иста та два гласа, а ферјарски садржи само [ð].

Утицај старонордијског

Као што је споменуто у теми историја, енглески је имао утицај и старонордијског, што је довело да значај део речника буде у сродности са северногерманским језицима, али и граматика. Утицаји у граматици су највише били у редоследу речи.

Утицај у редоследу речи

У редоследу речи, енглески је задобио утицај старонордијског. Ево и пример:

Речи у којима се налазе два глагола

Енглески и северногермански језици

енг.: I will buy a car.

шве.: Jag ska köpa en bil.

(Купићу ауто).

Западногермански језици

нем.: Ich werde ein Auto kaufen.

хол.: Ik ga een auto kopen.

Закључак

У енглеском и северногерманским језицима, други глагол стоји после првог, а у осталим западногерманским језицима, глагол иде на крај реченице. У староенглеском су други глаголи били на крају реченице.

Одвајање предлога од објекта

Одвајање предлога од објекта значи да предлог може да оде на крај речи без објекта. Ево и примера:

енг.: That issue was talked about.

нор.: Den saken ble snakket om.

(О том питању се говорило).

Раздвајање инфинитива негационим прилогом

Енглески и северногермански језици

енг.: I understand to not do that anymore.

шве.: Jag förstår att inte göra det längre.

(Разумем да то више не урадим).

Западногермански језици

нем.: Ich verstehe, dass ich das nicht mehr tun werde.

хол.: Ik begrijp dat ik dat niet meer moet doen.

Закључак

У енглеском и северногерманским језицима, инфинитив се раздваја негационим прилогом, а у осталим западногерманским језицима, не користи се толико предлог за инфинитив, али иако се користи, не раздваја се од глагола. У староенглеском је био исти случај као и сада са западногерманским језицима.

Референце

1. Crystal 2003b, стр. 108–109. sfn грешка: no target: CITEREFCrystal2003b (help)
2. Ethnologue 2010.
3. The Routes of English 2015. sfn грешка: no target: CITEREFThe_Routes_of_English2015 (help)
4. Bammesberger 1992, стр. 29–30.
5. Finkenstaedt 1973 harvnb грешка: no target: CITEREFFinkenstaedt1973 (help)
6. Crystal 2003b, стр. 30. sfn грешка: no target: CITEREFCrystal2003b (help)
7. „How English evolved into a global language”. BBC. 20. 12. 2010. Приступљено 9. 8. 2015.
8. „Quelle est la place de la langue anglaise dans le monde ?”. VELA (на језику: француски). 20. 2. 2013. Приступљено 18. 1. 2022.
9. „Origine de la langue anglaise | EF English Liven Blog”. englishlive.ef.com. NaN. NaN. NaN. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Литература

• Finkenstaedt, Thomas; Wolff, Dieter (1973). Ordered profusion; studies in dictionaries and the English lexicon. C. Winter. ISBN 978-3-533-02253-4.
• Baugh, Albert C.; Cable, Thomas (2002). A History of the English Language (5th изд.). Longman. ISBN 978-0-13-015166-7.
• Crystal, David (2003). The Cambridge Encyclopedia of the English Language (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-53033-0. Генерални сажетак (4. 2. 2015).
• Halliday, MAK (1994). An introduction to functional grammar. (2nd ed), London, Edward Arnold. ISBN 978-0-340-55782-2.
• McArthur, T, ур. (1992). The Oxford Companion to the English Language. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-214183-5.
• Aarts, Bas; Haegeman, Liliane (2006). „6. English Word classes and Phrases”. Ур.: Aarts, Bas; McMahon, April. The Handbook of English Linguistics. Blackwell Publishing Ltd.
• Abercrombie, D.; Daniels, Peter T. (2006). „Spelling Reform Proposals: English”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/04878-1. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Aitken, A. J.; McArthur, Tom, ур. (1979). Languages of Scotland. Occasional paper – Association for Scottish Literary Studies; no. 4. Edinburgh: Chambers. ISBN 978-0-550-20261-1.
• Alcaraz Ariza, M. Á.; Navarro, F. (2006). „Medicine: Use of English”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 752—759. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/02351-8. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Algeo, John (1999). „Chapter 2:Vocabulary”. Ур.: Romaine, Suzanne. Cambridge History of the English Language. IV: 1776–1997. Cambridge University Press. стр. 57—91. ISBN 978-0-521-26477-8. doi:10.1017/CHOL9780521264778.003.
• Ammon, Ulrich (2006). „Language Conflicts in the European Union: On finding a politically acceptable and practicable solution for EU institutions that satisfies diverging interests”. International Journal of Applied Linguistics. 16 (3): 319—338. ISSN 0802-6106. doi:10.1111/j.1473-4192.2006.00121.x.
• Ammon, Ulrich (2008). „Pluricentric and Divided Languages”. Ур.: Ammon, Ulrich N.; Dittmar, Norbert; Mattheier, Klaus J.; . Sociolinguistics: An International Handbook of the Science of Language and Society / Soziolinguistik Ein internationales Handbuch zur Wissenschaft vov Sprache and Gesellschaft. Handbooks of Linguistics and Communication Science / Handbücher zur Sprach- und Kommunikationswissenschaft 3/2. 2 (2nd completely revised and extended изд.). de Gruyter. ISBN 978-3-11-019425-8 — преко De Gruyter.
• Annamalai, E. (2006). „India: Language Situation”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 610—613. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/04611-3. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Australian Bureau of Statistics (28. 3. 2013). „2011 Census QuickStats: Australia”. Архивирано из оригинала 19. 07. 2013. г. Приступљено 25. 3. 2015.
• Bailey, Guy (2001). „Chapter 3: The relationship between African American and White Vernaculars”. Ур.: Lanehart, Sonja L. Sociocultural and historical contexts of African American English. Varieties of English around the World. John Benjamins. стр. 53–84. ISBN 978-1-58811-046-6.
• Bailey, G. (1997). „When did southern American English begin”. Ур.: Schneider, Edgar W. Englishes around the world. стр. 255—275.
• Bammesberger, Alfred (1992). „Chapter 2: The Place of English in Germanic and Indo-European”. Ур.: Hogg, Richard M. The Cambridge History of the English Language. 1: The Beginnings to 1066. Cambridge University Press. стр. 26—66. ISBN 978-0-521-26474-7.
• Bao, Z. (2006). „Variation in Nonnative Varieties of English”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 377—380. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/04257-7. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Barry, Michael V. (1982). „English in Ireland”. Ур.: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. стр. 84—134. ISBN 978-3-12-533872-2.
• Bauer, Laurie; Huddleston, Rodney (2002). „Chapter 19: Lexical Word-Formation”. Ур.: Huddleston, Rodney; Pullum, Geoffrey K. The Cambridge Grammar of the English Language. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 1621—1721. ISBN 978-0-521-43146-0. Генерални сажетак (PDF) (10 2. 2015). Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |lay-date= (помоћ)
• Bermúdez-Otero, Ricardo; McMahon, April (2006). „Chapter 17: English phonology and morphology”. Ур.: Aarts, Bas; McMahon, April. The Handbook of English Linguistics. Oxford: Blackwell. стр. 382—410. ISBN 978-1-4051-6425-2. doi:10.1111/b.9781405113823.2006.00018.x. Архивирано из оригинала 3. 4. 2017. г. Приступљено 13. 3. 2017.
• Blench, R.; Spriggs, Matthew (1999). Archaeology and Language: Correlating Archaeological and Linguistic Hypotheses. Routledge. стр. 285—286. ISBN 978-0-415-11761-6.
• Boberg, Charles (2010). The English language in Canada: Status, history and comparative analysis. Studies in English Language. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-49144-0. Генерални сажетак (2. 4. 2015).
• Bosworth, Joseph; Toller, T. Northcote (1921). „Engla land”. An Anglo-Saxon Dictionary (Online). Charles University. Приступљено 6. 3. 2015.
• Brinton, Laurel J.; Brinton, Donna M. (2010). The linguistic structure of modern English. John Benjamins. ISBN 978-902728824-0.
• Brutt-Griffler, J. (2006). „Languages of Wider Communication”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 690—697. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/00644-1. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Burridge, Kate (2010). „Chapter 7: English in Australia”. Ур.: Kirkpatrick, Andy. The Routledge handbook of world Englishes. Routledge. стр. 132–151. ISBN 978-0-415-62264-6. Генерални сажетак (29. 3. 2015).
• Campbell, Alistair (1959). Old English Grammar. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-811943-2.
• Carr, Philip; Honeybone, Patrick (2007). „English phonology and linguistic theory: an introduction to issues, and to 'Issues in English Phonology'”. Language Sciences. 29 (2): 117—153. doi:10.1016/j.langsci.2006.12.018. Приступљено 2. 4. 2015.
• Cassidy, Frederic G. (1982). „Geographical Variation of English in the United States”. Ур.: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. стр. 177—210. ISBN 978-3-12-533872-2.
• Cercignani, Fausto (1981). Shakespeare's works and Elizabethan pronunciation. Clarendon Press. JSTOR 3728688.
• Collingwood, Robin George; Myres, J. N. L. (1936). „Chapter XX. The Sources for the period: Angles, Saxons, and Jutes on the Continent”. Roman Britain and the English Settlements. Book V: The English Settlements. Oxford, England: Clarendon Press. JSTOR 2143838. LCCN 37002621.
• Collins, Beverley; Mees, Inger M. (2003) [First published 1981]. The Phonetics of English and Dutch (PDF) (5th изд.). Leiden: Brill Publishers. ISBN 978-90-04-10340-5. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 12. 2016. г. Приступљено 13. 03. 2017.
• Connell, B. A. (2006). „Nigeria: Language Situation”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 88—90. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/01655-2. Приступљено 25. 3. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Conrad, Andrew W.; Rubal-Lopez, Alma (1996). Post-Imperial English: Status Change in Former British and American Colonies, 1940–1990. de Gruyter. стр. 261. ISBN 978-3-11-087218-7 — преко De Gruyter.
• Crystal, David (2002). Language Death. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-10685-6. doi:10.1017/CBO9781139106856. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 13. 03. 2017.
• Crystal, David (2003). English as a Global Language (2nd изд.). Cambridge University Press. стр. 69. ISBN 978-0-521-53032-3. Генерални сажетак (PDF) – Library of Congress (sample) (4. 2. 2015).
• Crystal, David (2004). „Subcontinent Raises Its Voice”. The Guardian. Приступљено 4. 2. 2015.
• Crystal, David (2006). „Chapter 9: English worldwide”. Ур.: Denison, David; Hogg, Richard M. A History of the English language. Cambridge University Press. стр. 420–439. ISBN 978-0-511-16893-2.
• Daniels, Peter T.; Bright, William, ур. (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-507993-7. Генерални сажетак (23. 2. 2015).
• Dehaene, Stanislas (2009). Reading in the Brain: The Science and Evolution of a Human Invention. Viking. ISBN 978-0-670-02110-9. Генерални сажетак (3. 4. 2015).
• Denison, David; Hogg, Richard M. (2006). „Overview”. Ур.: Denison, David; Hogg, Richard M. A History of the English language. Cambridge University Press. стр. 30–31. ISBN 978-0-521-71799-1.
• Denning, Keith; Kessler, Brett; Leben, William Ronald (2007). English Vocabulary Elements. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-516803-7. Генерални сажетак (25. 2. 2015).
• Department for Communities and Local Government (United Kingdom) (27. 2. 2007). Second Report submitted by the United Kingdom pursuant to article 25, paragraph 1 of the framework convention for the protection of national minorities (PDF) (Извештај). Council of Europe. ACFC/SR/II(2007)003 rev¹. Приступљено 6. 3. 2015.
• Deumert, A. (2006). „Migration and Language”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 129—133. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/01294-3. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Dixon, R. M. W. (1982). „The grammar of English phrasal verbs”. Australian Journal of Linguistics. 2 (1): 1—42. doi:10.1080/07268608208599280.
• Donoghue, D. (2008). Old English Literature: A Short Introduction. Wiley. ISBN 978-0-631-23486-9. doi:10.1002/9780470776025.
• Durrell, M. (2006). „Germanic Languages”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 53—55. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/02189-1. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Eagleson, Robert D. (1982). „English in Australia and New Zealand”. Ур.: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. стр. 415—438. ISBN 978-3-12-533872-2.
• „Summary by language size”. Ethnologue: Languages of the World. Приступљено 10. 2. 2015.
• Commission, European (2012). Special Eurobarometer 386: Europeans and Their Languages (PDF) (Извештај). Eurobarometer Special Surveys. Приступљено 12. 2. 2015. Генерални сажетак (PDF) (27. 3. 2015).
• Fasold, Ralph W.; Connor-Linton, Jeffrey, ур. (2014). An Introduction to Language and Linguistics (Second изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-1-316-06185-5.
• Fischer, Olga; van der Wurff, Wim (2006). „Chapter 3: Syntax”. Ур.: Denison, David; Hogg, Richard M. A History of the English language. Cambridge University Press. стр. 109–198. ISBN 978-0-521-71799-1.
• Giegerich, Heinz J. (1992). English Phonology: An Introduction. Cambridge Textbooks in Linguistics. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-33603-1.
• Gneuss, Helmut (2013). „Chapter 2: The Old English Language”. Ур.: Godden, Malcolm; Lapidge, Michael. The Cambridge companion to Old English literature (Second изд.). Cambridge University Press. стр. 19–49. ISBN 978-0-521-15402-4.
• Görlach, Manfred (1991). Introduction to Early Modern English. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32529-5.
• Gordin, Michael D. (4. 2. 2015). „Absolute English”. Aeon. Архивирано из оригинала 07. 02. 2015. г. Приступљено 16. 2. 2015.
• Gordon, Elizabeth; Campbell, Lyle; Hay, Jennifer; Maclagan, Margaret; Sudbury, Angela; Trudgill, Peter (2004). New Zealand English: its origins and evolution. Studies in English Language. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-10895-9.
• Gottlieb, H. (2006). „Linguistic Influence”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 196—206. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/04455-2. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Graddol, David; Leith, Dick; Swann, Joan; Rhys, Martin; Gillen, Julia, ур. (2007). Changing English. Routledge. ISBN 978-0-415-37679-2.
• Green, Lisa J. (2002). African American English: a linguistic introduction. Cambridge University Press.
• Greenbaum, S.; Nelson, G. (2002). An introduction to English grammar (Second изд.). Longman. ISBN 978-0-582-43741-8.
• Halliday, M. A. K.; Hasan, Ruqaiya (1976). Cohesion in English. Pearson Education ltd.
• Hancock, Ian F.; Angogo, Rachel (1982). „English in East Africa”. Ур.: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. стр. 415—438. ISBN 978-3-12-533872-2.
• Harbert, Wayne (2007). The Germanic Languages. Cambridge Language Surveys. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-01511-0. JSTOR 40492966. doi:10.1017/CBO9780511755071. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 13. 03. 2017.
• Hickey, R. (2007). Irish English: History and present-day forms. Cambridge University Press.
• Hickey, R., ур. (2005). Legacies of colonial English: Studies in transported dialects. Cambridge University Press.
• Hogg, Richard M. (1992). „Chapter 3: Phonology and Morphology”. Ур.: Hogg, Richard M. The Cambridge History of the English Language. 1: The Beginnings to 1066. Cambridge University Press. стр. 67—168. ISBN 978-0-521-26474-7. doi:10.1017/CHOL9780521264747.
• Hogg, Richard M. (2006). „Chapter7: English in Britain”. Ур.: Denison, David; Hogg, Richard M. A History of the English language. Cambridge University Press. стр. 360–61. ISBN 978-0-521-71799-1.
• „How English evolved into a global language”. BBC. 20. 12. 2010. Приступљено 9. 8. 2015.
• „How many words are there in the English language?”. Oxford Dictionaries Online. Oxford University Press. 2015. Архивирано из оригинала 30. 11. 2011. г. Приступљено 2. 4. 2015. „How many words are there in the English language? There is no single sensible answer to this question. It's impossible to count the number of words in a language, because it's so hard to decide what actually counts as a word.”
• Huddleston, Rodney; Pullum, Geoffrey K. (2002). The Cambridge Grammar of the English Language. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43146-0. Генерални сажетак (PDF) (10. 2. 2015).
• Hughes, Arthur; Trudgill, Peter (1996). English Accents and Dialects (3rd изд.). Arnold Publishers.
• International Civil Aviation Organization (2011). „Personnel Licensing FAQ”. International Civil Aviation Organization – Air Navigation Bureau. In which languages does a licence holder need to demonstrate proficiency?. Приступљено 16. 12. 2014. „Controllers working on stations serving designated airports and routes used by international air services shall demonstrate language proficiency in English as well as in any other language(s) used by the station on the ground.”
• Organization, International Maritime (2011). „IMO Standard Marine Communication Phrases”. Архивирано из оригинала 03. 10. 2011. г. Приступљено 16. 12. 2014.
• International Phonetic Association (1999). Handbook of the International Phonetic Association: A guide to the use of the International Phonetic Alphabet. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65236-0.
• Jambor, Paul Z. (2007). „English Language Imperialism: Points of View”. Journal of English as an International Language. 2: 103—123.
• Jespersen, Otto (2007) [1924]. „Case: The number of English cases”. The Philosophy of Grammar. Routledge.
• Kachru, B. (2006). „English: World Englishes”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 195—202. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/00645-3. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Kastovsky, Dieter (2006). „Chapter 4: Vocabulary”. Ур.: Denison, David; Hogg, Richard M. A History of the English language. Cambridge University Press. стр. 199–270. ISBN 978-0-521-71799-1.
• König, Ekkehard; van der Auwera, Johan, ур. (1994). The Germanic Languages. Routledge Language Family Descriptions. Routledge. ISBN 978-0-415-28079-2. JSTOR 4176538. The survey of the Germanic branch languages includes chapters by Winfred P. Lehmann, Ans van Kemenade, John Ole Askedal, Erik Andersson, Neil Jacobs, Silke Van Ness, and Suzanne Romaine.
• König, Ekkehard (1994). „17. English”. Ур.: König, Ekkehard; van der Auwera, Johan. The Germanic Languages. Routledge Language Family Descriptions. Routledge. стр. 532—562. ISBN 978-0-415-28079-2. JSTOR 4176538. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |lay-date= (помоћ)
• Labov, W. (1972). „13. The Social Stratification of (R) in New York City Department Stores”. Sociolinguistic patterns. University of Pennsylvania Press.
• Labov, W. (2012). „1. About Language and Language Change”. Dialect Diversity in America: The Politics of Language Change. University of Virginia Press.
• Labov, William; Ash, Sharon; Boberg, Charles (2006). The Atlas of North American English. Berlin: de Gruyter. ISBN 978-3-11-016746-7 — преко De Gruyter.
• Lanham, L. W. (1982). „English in South Africa”. Ур.: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. стр. 324—352. ISBN 978-3-12-533872-2.
• Lass, Roger (1992). „2. Phonology and Morphology”. Ур.: Blake, Norman. Cambridge History of the English Language. II: 1066–1476. Cambridge University Press. стр. 103—123.
• Lass, Roger (2000). „Chapter 3: Phonology and Morphology”. Ур.: Lass, Roger. The Cambridge History of the English Language, Volume III: 1476–1776. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 56—186.
• Lass, Roger (2002). „South African English”. Ур.: Mesthrie, Rajend. Language in South Africa. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79105-2.
• Lass, Roger (2006). „Chapter 2: Phonology and Morphology”. Ур.: Denison, David; Hogg, Richard M. A History of the English language. Cambridge University Press. стр. 46–47. ISBN 978-0-521-71799-1.
• Lawler, J. (2006). „Punctuation”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 290—291. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/04573-9. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Lawton, David L. (1982). „English in the Caribbean”. Ур.: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. стр. 251—280. ISBN 978-3-12-533872-2.
• Leech, G. N. (2006). A glossary of English grammar. Edinburgh University Press.
• Levine, L.; Crockett, H. J. (1966). „Speech Variation in a Piedmont Community: Postvocalic r*”. Sociological Inquiry. 36 (2): 204—226. doi:10.1111/j.1475-682x.1966.tb00625.x.
• Li, David C. S. (2003). „Between English and Esperanto: what does it take to be a world language?”. International Journal of the Sociology of Language. 2003 (164): 33—63. ISSN 0165-2516. doi:10.1515/ijsl.2003.055. Приступљено 27. 3. 2015 — преко De Gruyter.
• Lim, L.; Ansaldo, U. (2006). „Singapore: Language Situation”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of Language & Linguistics. Elsevier. стр. 387—389. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/01701-6. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Maclagan, Margaret (2010). „Chapter 8: The English(es) of New Zealand”. Ур.: Kirkpatrick, Andy. The Routledge handbook of world Englishes. Routledge. стр. 151–164. ISBN 978-0-203-84932-3. Генерални сажетак (29. 3. 2015).
• MacMahon, M. K. (2006). „16. English Phonetics”. Ур.: Aarts, Bas; McMahon, April. The Handbook of English Linguistics. Oxford: Blackwell. стр. 359–382.
• „Macquarie Dictionary”. Australia's National Dictionary & Thesaurus Online | Macquarie Dictionary. Macmillan Publishers Group Australia. 2015. Приступљено 15. 2. 2015. [Регистрација неопходна (помоћ)].
• Mair, C.; Leech, G. (2006). „14 Current Changes in English Syntax”. The handbook of English linguistics.
• Mair, Christian (2006). Twentieth-century English: History, variation and standardization. Cambridge University Press.
• Mazrui, Ali A.; Mazrui, Alamin (1998). The Power of Babel: Language and Governance in the African Experience. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-51429-1. Генерални сажетак (15. 2. 2015).
• McArthur, Tom, ур. (1992). The Oxford Companion to the English Language. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-214183-5. Генерални сажетак (15. 2. 2015).
• McCrum, Robert; MacNeil, Robert; Cran, William (2003). The Story of English (Third Revised изд.). London: Penguin Books. ISBN 978-0-14-200231-5.
• McGuinness, Diane (1997). Why Our Children Can't Read, and what We Can Do about it: A Scientific Revolution in Reading. Simon and Schuster. ISBN 978-0-684-83161-9. Генерални сажетак (3. 4. 2015).
• Meierkord, C. (2006). „Lingua Francas as Second Languages”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 163—171. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/00641-6. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• „English”. Merriam-webster.com. 26. 2. 2015. Приступљено 26. 2. 2015.
• Mesthrie, Rajend (2010). „New Englishes and the native speaker debate”. Language Sciences. 32: 594—601. ISSN 0388-0001. doi:10.1016/j.langsci.2010.08.002. Приступљено 17. 2. 2015.
• Miller, Jim (2002). An Introduction to English Syntax. Edinburgh University Press.
• Montgomery, M. (1993). „The Southern Accent—Alive and Well”. Southern Cultures. 1 (1): 47—64.
• Mountford, J. (2006). „English Spelling: Rationale”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 156—159. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/05018-5. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Mufwene, S. S. (2006). „Language Spread”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 613—616. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/01291-8. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Nation, I. S. P. (2001). Learning Vocabulary in Another Language. Cambridge University Press. стр. 477. ISBN 978-0-521-80498-1. Генерални сажетак (PDF) (4. 2. 2015).
• National Records of Scotland (26. 9. 2013). „Census 2011: Release 2A”. Scotland's Census 2011. Приступљено 25. 3. 2015.
• Neijt, A. (2006). „Spelling Reform”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 68—71. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/04574-0. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Nevalainen, Terttu; Tieken-Boon van Ostade, Ingrid (2006). „Chapter 5: Standardization”. Ур.: Denison, David; Hogg, Richard M. A History of the English language. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-71799-1.
• Northern Ireland Statistics and Research Agency (11. 12. 2012). „Census 2011: Key Statistics for Northern Ireland December 2012” (PDF). Statistics Bulletin. Table KS207NI: Main Language. Приступљено 16. 12. 2014.
• Northrup, David (2013). How English Became the Global Language. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-137-30306-6. Генерални сажетак (25. 3. 2015).
• O'Dwyer, Bernard (2006). Modern English Structures, second edition: Form, Function, and Position. Broadview Press.
• Office for National Statistics (4. 3. 2013). „Language in England and Wales, 2011”. 2011 Census Analysis. Приступљено 16. 12. 2014.
• „Oxford Learner's Dictionaries”. Oxford. Приступљено 25. 2. 2015.
• Patrick, P. L. (2006). „Jamaica: Language Situation”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 88—90. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/01760-0. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Patrick, P. L. (2006). „English, African-American Vernacular”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 159—163. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/05092-6. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Payne, John; Huddleston, Rodney (2002). „5. Nouns and noun phrases”. Ур.: Huddleston, R.; Pullum, G. K. The Cambridge Grammar of English. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 323—522.
• Phillipson, Robert (2004). English-Only Europe?: Challenging Language Policy. Routledge. ISBN 978-1-134-44349-9.
• Richter, Ingo (2012). „Introduction”. Ур.: Richter, Dagmar; Richter, Ingo; Toivanen, Reeta; . Language Rights Revisited: The challenge of global migration and communication. BWV Verlag. ISBN 978-3-8305-2809-8.
• Roach, Peter (1991). English Phonetics and Phonology (2nd изд.). Cambridge University Press.
• Roach, Peter (2009). English Phonetics and Phonology (4th изд.). Cambridge.
• Robinson, Orrin (1992). Old English and Its Closest Relatives: A Survey of the Earliest Germanic Languages. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-2221-6. Генерални сажетак (5. 4. 2015).
• Romaine, Suzanne (1982). „English in Scotland”. Ур.: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. стр. 56—83. ISBN 978-3-12-533872-2.
• Romaine, Suzanne (1999). „Chapter 1: Introduction”. Ур.: Romaine, Suzanne. Cambridge History of the English Language. IV: 1776–1997. Cambridge University Press. стр. 1—56. ISBN 978-0-521-26477-8. doi:10.1017/CHOL9780521264778.002.
• Romaine, S. (2006). „Language Policy in Multilingual Educational Contexts”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 584—596. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/00646-5. Приступљено 6 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015). Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
• „The Routes of English”. 1. 8. 2015.
• Rowicka, G. J. (2006). „Canada: Language Situation”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 194—195. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/01848-4. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Rubino, C. (2006). „Philippines: Language Situation”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 323—326. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/01736-3. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Sailaja, Pingali (2009). Indian English. Dialects of English. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2595-6. Генерални сажетак (5. 4. 2015).
• Schiffrin, Deborah (1988). Discourse Markers. Studies in Interactional Sociolinguistics. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-35718-0. Генерални сажетак (5. 4. 2015).
• Schneider, Edgar (2007). Postcolonial English: Varieties Around the World. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-53901-2. Генерални сажетак (5. 4. 2015).
• Schönweitz, Thomas (2001). „Gender and Postvocalic /r/ in the American South: A Detailed Socioregional Analysis”. American Speech. 76 (3): 259—285. doi:10.1215/00031283-76-3-259.
• Shaywitz, Sally E. (2003). Overcoming Dyslexia: A New and Complete Science-based Program for Reading Problems at Any Level. A.A. Knopf. ISBN 978-0-375-40012-4. Генерални сажетак (3. 4. 2015).
• Sheidlower, Jesse (10. 4. 2006). „How many words are there in English?”. Приступљено 2. 4. 2015. „The problem with trying to number the words in any language is that it's very hard to agree on the basics. For example, what is a word?”
• Smith, Jeremy J. (2009). Old English: a linguistic introduction. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-86677-4.
• Canada, Statistics (22. 4. 2014). „Population by mother tongue and age groups (total), 2011 counts, for Canada, provinces and territories”. Приступљено 25. 3. 2015.
• Lehohla, Pali, ур. (2012). „Population by first language spoken and province” (PDF). Census 2011: Census in Brief (PDF). Pretoria: Statistics South Africa. стр. 23. ISBN 978-0-621-41388-5. Report No. 03‑01‑41. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 11. 2015. г. Приступљено 13. 3. 2017.
• Svartvik, Jan; Leech, Geoffrey (2006). English – One Tongue, Many Voices. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-1830-7. Генерални сажетак (16. 3. 2015).
• Swan, M. (2006). „English in the Present Day (Since ca. 1900)”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 149—156. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/05058-6. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Sweet, Henry (2014) [1892]. A New English Grammar. Cambridge University Press.
• Thomas, Erik R. (2008). „Rural Southern white accents”. Ур.: Schneider, Edgar W. Varieties of English. 2: The Americas and the Caribbean. de Gruyter. стр. 87—114 — преко De Gruyter.
• Thomason, Sarah G.; Kaufman, Terrence (1988). Language Contact, Creolization and Genetic Linguistics. University of California Press. ISBN 978-0-520-91279-3.
• Todd, Loreto (1982). „The English language in West Africa”. Ур.: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. стр. 281—305. ISBN 978-3-12-533872-2.
• Toon, Thomas E. (1982). „Variation in Contemporary American English”. Ур.: Bailey, Richard W.; Görlach, Manfred. English as a World Language. University of Michigan Press. стр. 210—250. ISBN 978-3-12-533872-2.
• Toon, Thomas E. (1992). „Old English Dialects”. Ур.: Hogg, Richard M. The Cambridge History of the English Language. 1: The Beginnings to 1066. Cambridge University Press. стр. 409—451. ISBN 978-0-521-26474-7.
• Trask, Larry; Trask, Robert Lawrence (2010). Why Do Languages Change?. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83802-3.
• Trudgill, Peter (2000). The Dialects of England (2nd изд.). Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-21815-9. Генерални сажетак (27. 4. 2015).
• Trudgill, P. (2006). „Accent”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 14. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/01506-6. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Trudgill, Peter; Hannah, Jean (2002). International English: A Guide to the Varieties of Standard English (4th изд.). London: Hodder Education. ISBN 978-0-340-80834-4.
• Nations, United (2008). „Everything You Always Wanted to Know About the United Nations” (PDF). Приступљено 4. 4. 2015. „The working languages at the UN Secretariat are English and French.”
• Wardhaugh, Ronald (2010). An Introduction to Sociolinguistics. Blackwell textbooks in Linguistics; 4 (Sixth изд.). Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-4051-8668-1.
• Watts, Richard J. (2011). Language Myths and the History of English. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-532760-1. doi:10.1093/acprof:oso/9780195327601.001.0001. Генерални сажетак (10. 3. 2015).
• Wells, J.C. (1982). Accents of English, I, II, III. Cambridge University Press.
• Wojcik, R. H. (2006). „Controlled Languages”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 139—142. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/05081-1. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).
• Wolfram, W. (2006). „Variation and Language: Overview”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of Language & Linguistics. Encyclopedia of language & linguistics. Elsevier. стр. 333—341. ISBN 978-0-08-044299-0. doi:10.1016/B0-08-044854-2/04256-5. Приступљено 6. 2. 2015. Генерални сажетак (6. 2. 2015).

Спољашње везе

• Википедија на енглеском језику
• Википедија:Транскрипција са енглеског језика
• „Енглеско-српски двосмерни речник и преводилац текста”. Архивирано из оригинала 16. 06. 2009. г.
• „Енглески за почетнике”. Архивирано из оригинала 23. 07. 2015. г.
• Мултијезички речник, енглески, српски, немачки, француски, латински, грчки, шпански, италијански, руски речник
• Учење енглеског преко интернета
• МЕТАК – Енглеско-српски речник
• „teach-yourself-english.com”. Архивирано из оригинала 27. 07. 2005. г.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза) Free online English course
• „Development of English”. Архивирано из оригинала 22. 07. 2004. г.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• „More than 20000 English words recorded by a native speaker”. Архивирано из оригинала 11. 06. 2009. г.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• „The World's Most Widely Spoken Languages”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2011. г.
• „Zozanga ESL – Learn Online English”. Архивирано из оригинала 15. 08. 2005. г.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза) How to learn English.
• „Conversation and Resource Point for Learners of English”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2005. г.
• „5 free lessons of Global English”. Архивирано из оригинала 02. 12. 2005. г.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• „Re-Romanization of English”. Архивирано из оригинала 21. 04. 2006. г.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Пословни речник