Старонордијски језик

Старонордијски језик је северногермански језик који су говорили становници Скандинавског полуострва и њихових прекоморских поседа у Викиншком добу, све до око 1300. године. Пранордијски језик се развио у старонордијски језик до 8. века.^[1]

Старонордијски језик
Говори се у	нордијске земље, Шкотска, Ирска и Енглеска
Регион	Европа
Језичка породица	индоевропски германски северногермански Старонордијски језик
Писмо	латиница, (старонордијска абецеда)
Језички кодови
ISO 639-2	non
ISO 639-3	–
Распрострањеност нордијских и сродних језика у 10. веку   Западни старонордијски дијалект   Источни старонордијски дијалект   Старогутнијски   Староенглески   Кримско-готски   Остали германски језици, делимично сродни нордијским

Старонордијски језик се делио на три дијалеката: источни старонордијски дијалект, западни старонордијски дијалект.^[2] Западни и источни дијалекти су створили дијалектни континуум. Није постојала јасна географска граница међу њима. Трагови источног дијалекта су нађени у источној Норвешкој, а западног у западној Шведској. Већина говорника који су говорили источни дијалект су живели на простору данашње Данске и Шведске.^[3]