Хрватска
држава у југоисточној Европи / From Wikipedia, the free encyclopedia
Хрватска (хрв. ), званично Република Хрватска (хрв. ), унитарна је парламентарна република на раскршћу средње и југоисточне Европе, са излазом на Јадранско море. Главни град је Загреб, који чини једну од примарних подјела земље, заједно са још двадесет жупанија. Хрватска заузима површину од 56.594 2 и има 3,85 милиона становника. На сјеверу граничи са Словенијом и Мађарском, на истоку са Србијом, на југу и истоку с Босном и Херцеговином и Црном Гором, док с Италијом има морску границу.
Република Хрватска | |
---|---|
Главни град и највећи | Загреб 45° 48′ 47″ N 15° 58′ 39″ E |
Службени језик | хрватски |
Владавина | |
Облик државе | унитарна парламентарна република |
— Предсједник | Зоран Милановић |
— Предсједник Владе | Андреј Пленковић |
— Предсједник Сабора | Гордан Јандроковић |
Законодавна власт | Сабор |
Историја | |
Оснивање | |
— Кнежевина Хрватска | 7. вијек |
— Краљевина Хрватска | 925. |
— Краљевина Далмација и Хрватска | 1102. |
— Приступ Аустроугарској | 1. јануар 1527. |
— Отцјепљење од Аустроугарске | 29. октобар 1918. |
— Стварање Југославије | 4. децембар 1918. |
— Декларација о независности | 25. јун 1991. |
— Приступ Уједињеним нацијама | 22. мај 1992. |
— Ердутски споразум | 12. новембар 1995. |
— Приступ НАТО | 1. април 2009. |
— Приступ Европској унији | 1. јул 2013. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 56.594 km2 (124) |
— вода (%) | 1,09 |
Становништво | |
— 2022. | 3.855.641[1] (128) |
— густина | 68,4 ст./km2 (152) |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2024. |
— укупно | 175,269 млрд. $[2] (81) |
— по становнику | 45.702 $[2] (42) |
ИХР (2022) | 0,878[3] (39) — веома висок |
Валута | евро |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +1 () UTC +2 () |
Интернет домен | |
Позивни број | +385 |
Хрвати су на подручје данашње Републике Хрватске стигли у 6. вијеку. Током 8. и 9. вијека међу словенским кнежевинама које су постојале на подручју Балкана и Панонске низије била је и кнежевина Хрватска, а њен први краљ краљ најкасније 925. године постао је Томислав (око 914-926).[4] Краљевина Хрватска је постојала скоро два вијека, достигавши свој врхунац током власти Петра Крешимира IV и Дмитра Звонимира. Хрватска је ушла у персоналну унију са Угарском 1102. године. Године 1527, суочена са османским освајањима, Цетински сабор је поставио Фердинанда I на хрватски пријесто. Током раног 19. вијека, дио земље који је освојила Француска је постао Илирске провинције, док је остатак у саставу Аустрије постао Краљевина Хрватска и Краљевина Славонија. Након завршетка Првог свјетског рата, 1918. године простор данашње Хрватске се налазио у саставу непризнате Државе Словенаца, Хрвата и Срба која се издвојила из Аустроугарске и затим се са Србијом ујединила у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Квислиншка Независна Држава Хрватска, која је настала уз подршку фашистичке Италија и нацистичке Њемачке, постојала је током Другог свјетског рата. Послије рата, Хрватска је постала конститутивна република Федеративне Народне Републике Југославије, уставно била је социјалистичка држава. Хрватска је 25. јуна 1991. године прогласила независност од СФРЈ, која је ступила на снагу 8. октобра исте године. Након отцјепљења отпочео је Рат у Хрватској, који је трајао четири године.
Хрватска је развијена земља са високим животним стандардом. Она је у међународним односима средња сила, чланица је Европске уније, Еврозоне, Организације уједињених нација, Савјета Европе, Организације Сјеверноатлантског споразума, Свјетске трговинске организације, Шенгенске зоне и оснивач је Уније за Медитеран. Активан је учесник у мировним снагама ОУН, учествовала је у мисији НАТО-а у Авганистану и била је нестална чланица Савјета безбједности ОУН у периоду 2008—2009. Од 2009, интензивно је инвестира у инфраструктуру, нарочито у транспортне путеве и објекте дуж Паневропских коридора.
Услужни сектор доминира хрватском привредном, слиједи га индустријски сектор и пољопривреда. Међународни туризам је значајан извор прихода током љетног периода, смјештајући Хрватску на 18 позицију најпопуларнијих туристички одредница на свијету. Држава контролише дио привреде, са знатним владиним издацима. Најважнији трговински партнер Хрватске је Европска унија. Унутрашњи извори производе значајан дио енергије у Хрватској. Хрватска пружа социјалну заштиту, универзалну здравствену заштиту и бесплатно основно и средње образовање, уз подршку културе кроз разне институције и корпоративне инвестиције у медије и издаваштво.