Светска трговинска организација
организација која тежи да надгледа и либерализује међународну трговину / From Wikipedia, the free encyclopedia
Светска трговинска организација (СТО; енгл. ), међународна је мултилатерална организација која је смишљена с циљем да надгледа и либерализује међународну трговину. Организација је настала 1. јануара 1995. под Маракешким уговором, који су потписале 123 нације 15. априла 1994, и наследник је Општег споразума о тарифама и трговини (енгл. ), који се потписан 1947. и који је остао на снази скоро пет деценија као де факто међународна организација. Она је највећа међународна економска организација на свету.[5][6] СТО се бави регулацијом трговинских односа између земаља учесница тако што пружа оквир за преговарање трговинских споразума и процес решавања спорова с циљем појачаног учесничког придржавања СТО споразума, које су потписали представници влада земаља чланица[7]:fol.9–10 и ратификовали њихови парламенти.[8] Већина питања на које се СТО усредсређује проистичу из претходних трговинских преговора, посебно из Уругвајског круга (1986-1994).
Светска трговинска организација | |
---|---|
(енглески) (француски) (шпански) | |
Скраћеница | СТО (енгл. ) |
Основана | 1. јануар 1995. |
Датум оснивања | 1. јануар 1995. |
Седиште | Женева, Швајцарска |
Чланови | 164 држава чланица[1] |
Службени језици | енглески, француски, шпански[2] |
Генерални директор | Ngozi Okonjo-Iweala |
Буџет | 196 милиона швајцарских франака (2011)[3] |
Број запослених | 640[4] |
Веб-сајт |
СТО покушава да заврши преговоре о Доханске развојне рунде, која је покренута 2001. године са експлицитним фокусом на земљама у развоју. Према стању из јуна 2012, будућност Доханске рунде је остала неизвесна: програм рада наводи 21 субјекат чији је оригинални завршни рок (1. јануар 2005) прекорачен, и круг је и даље непотпун.[9] Конфликт између слободне трговине индустријским производима и услугама, али уз задржавање протекционизма над пољопривредним субвенцијама на домаћем пољопривредном сектору (који су тражиле развијене земље) и остваривање поштене трговине пољопривредним производима (коју захтевају земље у развоју) остају главне препреке. Овај застој је онемогућио покретање нових СТО преговора изван оквира за развој у Дохи. Као резултат, дошло је до успостављања све већег броја билатералних споразума о слободној трговини између влада.[10] Јула 2012. су постојале разне преговарачке групе у СТО систему за тренутне пољопривредне трговинске преговоре који је у стању застоја.[11]
Седиште организације је у Женеви (Швајцарска),[12] а укупно броји 159 држава чланица. Генерални директор организације је Роберто Азеведо (од 2013. године),[13][14] који руководи особљем од преко 600 људи. Споразум о олакшавању трговине, део Балског пакета одлука, прихватиле су све земље чланице 7. децембра 2013. године, што је први свеобухватни споразум у историји организације.[15][16]