Remove ads
From Wikipedia, the free encyclopedia
Трогир (грч. , лат. , итал. ) је град у Хрватској, у Сплитско-далматинској жупанији.
Трогир | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Сплитско-далматинска |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 10.923 |
— густина | 279,36 ст./km2 |
Агломерација (2011.) | 13.192 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 31′ 07″ С; 16° 15′ 01″ И |
Временска зона | (), лети () |
Површина | 39,10 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Дамир Риље (СДП) |
Поштански број | 21220 |
Позивни број | +385 21 |
Регистарска ознака | |
Веб-сајт | |
Трогир Trogir | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Историјски град Трогир |
Место | Сплитско-далматинска жупанија, Хрватска |
Координате | 43° 31′ С; 16° 15′ И |
Површина | 393, 116 km2 (4,23×109, 1,25×109 sq ft) |
Критеријум | културна: ii, iv |
Референца | 810 |
Упис | 1997. (21. седница) |
Веб-сајт |
До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Трогир.
Град Трогир основали су грчки колонисти са острва Виса у 3. веку п. н. е. Дворац и кула окружени зидинама сачињавају језгро Трогира. Најзначајнији културни споменик је Трогирска катедрала, чији је портал западних врата израдио мајстор Радован. Град Трогир смештен је на обали Каштеланског залива, на острву између Чиова и копна, спојен каменим мостом с копном.
Део историје је и Црква Свих светих у Трогиру.
Године 1838. Трогир се налази приближно на средини између Сплита и Шибеника. Положен је на полуострву а у месту живи тада 3363 становника у 505 домова.[1]
О једном делу историје Трогира може се видети на страници: "Епидемија куге, лепре и колере у Трогиру".
На попису становништва 2011. године, град Трогир је имао 13.192 становника, од чега у самом Трогиру 10.923.
Напомена: Настао из старе општине Трогир. У 1869. садржи део података за општину Марина.
На попису становништва 1991. године, насељено место Трогир је имало 10.266 становника, следећег националног састава:
Попис 1991. | ||||
---|---|---|---|---|
Хрвати | 9.250 | 90,10% | ||
Срби | 183 | 1,78% | ||
Југословени | 154 | 1,50% | ||
Муслимани | 69 | 0,67% | ||
Албанци | 40 | 0,38% | ||
Словенци | 31 | 0,30% | ||
Црногорци | 15 | 0,14% | ||
Турци | 11 | 0,10% | ||
Мађари | 6 | 0,05% | ||
Македонци | 3 | 0,02% | ||
Роми | 3 | 0,02% | ||
Словаци | 3 | 0,02% | ||
Италијани | 2 | 0,01% | ||
Пољаци | 2 | 0,01% | ||
Бугари | 1 | 0,00% | ||
Грци | 1 | 0,00% | ||
Русини | 1 | 0,00% | ||
Украјинци | 1 | 0,00% | ||
Чеси | 1 | 0,00% | ||
остали | 2 | 0,01% | ||
неопредељени | 121 | 1,17% | ||
регион. опр. | 75 | 0,73% | ||
непознато | 291 | 2,83% | ||
укупно: 10.266 |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.