Драва

Драва (итал, словен. и хрв. ; мађ. ; , енгл. ) је река у средњој Европи.

За друга значења, погледајте страницу Драва (вишезначна одредница).

Драва
Драва у Филаху, Аустрија
Опште информације
Дужина	707
Басен	11.828 2
Пр. проток	620 3⁄
Пловност	90km (до места Чађавица)
Водоток
Извор	Тоблах (Јужни Тирол, Италија)
В. извора	1.450
Ушће	Дунав код Осијека
Географске карактеристике
Држава/е	Италија, Аустрија, Словенија, Мађарска, Хрватска
Насеља	Филах, Марибор, Птуј, Вараждин, Осијек
Притоке	Гајл, Дравиња, Мура
Река на Викимедијиној остави

Драва извире у Јужном Тиролу у Италији, одакле наставља да тече према истоку кроз аустријску покрајину Корушку, Словенију, Хрватску, затим делом чини хрватско-мађарску границу. Код Доњег Михољца Драва скреће у дубину Хрватске, према Осијеку, и напокон код Аљмаша, на граници Хрватске са Србијом (Војводина), утиче у Дунав. Драва у свом крајњем делу чини границу између регија Славоније и Барање. Укупна дужина Драве је 749 km. Површина слива је око 40.154 km².^[1] Драва је пловна око 90 km, од ушћа у Дунав до места Чађавица у Хрватској.^[2]

Драва тече кроз ова већа насеља:

• Аустрија: Лијенц, Шпитал на Драви, Филах, Фелкермаркт,
• Словенија: Дравоград, Вузеница, Мута, Руше, Марибор, Птуј, Ормож
• Хрватска: Вараждин, Валпово, Осијек
• Мађарска: Барч

Главне притоке Драве су:

• леве притоке: Гајл (Аустрија), Мислиња (Словенија), Дравиња (Словенија) и Бедња (Хрватска)
• десне притоке: Гурк (Аустрија) и Мура (поред Леграда) (Хрватска)

Река Драва је једна од најексплоатисанијих река у свету у погледу хидроенергије, са скоро 100% енергије њеног водног потенцијала која се експлоатише.^[3][4] Пошто је регион реке место изузетног биодиверзитета, то изазива неколико еколошких проблема, заједно са другим облицима експлоатације као што је коришћење речних депозита.^[5][6]