Вино
алкохолно пиће од грожђа / From Wikipedia, the free encyclopedia
Вино је пољопривредно-прехрамбени производ, добијен потпуном или делимичном алкохолном ферментацијом свежег грожђа, кљука или шире од грожђа — винских сорти винове лозе.[2][3] Такође, вино се може правити од неких делова биљака и од разноврсног воћа. Природни баланс грожђа је такав да може да изазове врење без икаквог додавања шећера, киселина, ензима и других супстанци које изазивају ферментацију.[4]:стр. 11–16 Пића слична вину могу се производити ферментацијом другог воћа и цвећа: воћно вино, вино од јечма, од пиринча (саке), меда (медовина), па чак и од биља (кинеско вино). Различите сорте грожђа и сојеви квасца главни су фактори у различитим стиловима вина. Ове разлике су резултат сложених интеракција између биохемијског развоја грожђа, реакција укључених у ферментацију, окружења за узгој грожђа (теруар) и процеса производње вина. Комерцијална употреба речи вино је у многим земљама заштићена законом.[5]
Тип | Алкохолно пиће |
---|---|
Земља порекла | Грузија |
Алкохол по запремини | 5–16%[1] |
Састојци | Варира; погледајте Винарство |
Варијанте |
Вино поседује историју дугу око 8.000 година — верује се да су прва вина настала на простору данашње Грузије (6000. п. н. е.), Ирана (5000. п. н. е.),[6][7] Италија и Јерменија (4000. п. н. е.). Вино Новог света је донекле повезано са алкохолним пићима које су производили домородачки народи Америке, али је углавном повезано са каснијим шпанским традицијама у Новој Шпанији.[8][9] Касније, како је вино Старог света даље развијало технике виноградарства, Европа је обухватала три највећа региона за производњу вина. Данас су пет земаља са највећим регионима за производњу вина у Италија, Шпанија, Француска, Сједињене Државе и Кина.[4]:стр. 32
Наука која се бави проучавањем вина зове се енологија.[10]
Вино настаје тако што се гњечи грожђе, а сок који се добија гњечењем назива се шира.[10] У основи производње вина лежи хемијски процес ферментације, током којег, под утицајем квасаца у анаеробним условима, долази до разлагања различитих шећера до етанола, при чему долази до ослобађања угљеник-диоксида. Процес врења или ферментације обично траје неколико недеља, а после тога вино се пречишћава и претаче у буриће или бачве.[10]
Поред шећера, сок грожђа садржи киселине које су такође битне за укус вина. Љуска и семе садрже танине, једињења опорог укуса (као незрела дуња) која су природни конзерванси, омогућавају старење вина и његово сазревање а не дозвољавају да се поквари. На површини зрна се налазе ћелије квасца, али тај квасац обично није довољан да се направи вино — у току производње квасац се додаје.
Вино је произвођено хиљадама година. Најранији познати трагови вина потичу из Кине (око 7000 п. н. е),[11][12][13] и Ирана (око 5000 п. н. е.).[14][15] Најранија позната винарија је 6.100 година стара Арени-1 винарија у Јерменији.[16][17] Вино је досегло Балкан до 4500. п. н. е. и конзумирано је и слављено у античкој Грчкој, Тракији и Риму. Током историје, вино је конзумирано због својих опојних учинака.[18][19][20]
Вино је дуго имало важну улогу у религији. Црно вино су антички Египћани асоцирали са крвљу.[21] Њега су користили Грци у култу Диониса и Римљани у својим Баханалијама; јудаизам је исто тако инкорпорирао црно вино у Кидуш, а хришћанство у причешће. Египатска, грчка, римска и израелска винска култура и даље су повезане са овим древним коренима. Слично, највећи вински региони у Италији, Шпанији и Француској имају наслеђе у вези са сакраменталним вином, исто тако, традиција виноградарства у југозападним Сједињеним Државама започела је у Новој Шпанији када су католички фратри и монаси први производили вина у Новом Мексику и Калифорнији.[22][23][24]