From Wikipedia, the free encyclopedia
Грожђе је назив за плод биљака из рода (винове лозе), којим се често назива и 12 основних и најпознатијих врста винове лозе, од којих се прави већина светских вина. Раније су се вина означавала према подручју на коме се грожђе гаји, али касније је број произвођача и подручја са виноградима толико порастао да је уведено означавање према варијетету грожђа.
| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 288 kJ (69 kcal) |
18,1 g | |
| Шећери | 15,48 g |
| Прехрамбена влакна | 0,9 g |
0,16 g | |
0,72 g | |
| Витамини | |
| Тиамин (Б1) | (6%) 0,069 mg |
| Рибофлавин (Б2) | (6%) 0,07 mg |
| Ниацин (Б3) | (1%) 0,188 mg |
| Витамин Б5 | (1%) 0,05 mg |
| Витамин Б6 | (7%) 0,086 mg |
| Фолат (Б9) | (1%) 2 μg |
| Холин | (1%) 5,6 mg |
| Витамин Ц | (4%) 3,2 mg |
| Витамин Е | (1%) 0,19 mg |
| Витамин К | (14%) 14,6 μg |
| Минерали | |
| Калцијум | (1%) 10 mg |
| Гвожђе | (3%) 0,36 mg |
| Магнезијум | (2%) 7 mg |
| Манган | (3%) 0,071 mg |
| Фосфор | (3%) 20 mg |
| Калијум | (4%) 191 mg |
| Натријум | (0%) 2 mg |
| Цинк | (1%) 0,07 mg |
| Остали конституенти | |
| Fluoride | 7.8 µg |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
Грожђе је тип воћа који расте у групама од 15 до 300, и може да буде црвено, црно, тамноплаве, жуто, зелено, наранџасто и ружичасто. „Бело“ грожђе је у ствари зелене боје, и еволуционо је изведено из пурпурног грожђа. Мутације у два регулаторна гена белог грожђа искључују продукцију антоцијанина, који је одговоран за боју пурпурног грожђа.[1] Антоцијанини и друге пигментне хемикалије из велике фамилије полифенола у пурпурном грожђу су одговорни за варирајуће нијансе пурпурне боје у црвеним винима.[2][3] Зрна грожђа типично имају елипсоидни облик, који подсећа на проширени сфероид.
Према подацима Организације за храну и пољопривреду (ФАО), 75.866 km² је намењено узгоју винове лозе у свету. Приближно 71% светске продукције грожђа се користи за прављење вина, 27% као свеже воће, и 2% као сушено воће. Део рода грожђа се користи за продукцију сока од грожђа, који се реконституира са конзервираним воћем „без додатог шећера” и „100% природно”. Област намењена виноградима се повећава за око 2% годишње.
Нису доступне поуздане статистике које разлажу продукцију грожђа по варијетету. Сматра се да је највише култивирана сорта Султана, такође позната као Томпсоново бесемено грожђе, на бар 3.600 km². Друга најчешћа сорта је Аирен. Друге популарне сорте су Каберне совињон, Совињон блан, Каберне фран, Мерлот, Гренаш, Темпранило, Ризлинг, и Шардоне.[5]
| Ранг | Земља | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 |  Кина | 8.038.703 | 8.651.831 | 9.174.280 | 9.600.000 F |
| 2 |  САД | 6.629.198 | 6.777.731 | 6.756.449 | 6.661.820 |
| 3 |  Италија | 8.242.500 | 7.787.800 | 7.115.500 | 5.819.010 |
| 4 |  Француска | 6.101.525 | 5.794.433 | 6.588.904 | 5.338.512 |
| 5 |  Шпанија | 5.535.333 | 6.107.617 | 5.809.315 | 5.238.300 |
| 6 |  Турска | 4.264.720 | 4.255.000 | 4.296.351 | 4.275.659 |
| 7 |  Чиле | 2.600.000 | 2.903.000 | 3.149.380 | 3.200.000 F |
| 8 |  Аргентина | 2.181.567 | 2.616.613 | 2.750.000 | 2.800.000 F |
| 9 |  Иран | 2.305.000 | 2.225.000 | 2.240.000 | 2.150.000 F |
| 10 |  Јужна Африка | 1.748.590 | 1.743.496 | 1.683.927 | 1.839.030 |
| — | Свет | 58.521.410 | 58.292.101 | 58.500.118 | 67.067.128 |
| Извор: Организација за храну и пољопривреду (ФАО)[6] (F=FAO estimate) | |||||
Упоређивањем исхране међу западним земљама, истраживачи су открили да иако Французи имају тенденцију да једу виши ниво животињске масти, заступљеност болести срца остаје ниска у Француској. Овај феномен је био назван француским парадоксом, и сматра се да настаје због заштитних предности редовног конзумирања црног вина. Осим потенцијалних користи од самог алкохола, укључујући редуковану агрегацију тромбоцита и вазодилатацију,[7] полифеноли, нпр. ресвератрол, који су углавном присутни у грожђаној љусци, пружају друге могуће здравствене користи, као што су:[8]
Иако се неке здравствене власти не препоручују адаптацију потрошње вина,[9] знатна количина истраживачких резултата индицира да умерена конзумација, као што је једна чаша црног вина дневно за жене и две за мушкарце, могу да имају корисне здравствене ефекте.[10][11][12] Нови докази сугеришу да вински полифеноли као што је ресвератрол[13] пружају физиолошку корист, док сам алкохол може имати заштитне учинке на кардиоваскуларни систем.[14]
Ресвератрол је присутан у широко варирајућим количинама међу сортама грожђа, првенствено у њиховој љусци и семену, при чему мускадинско грожђе, има око сто пута вишу концентрацију од већине других.[15] Свежа љуска садржи око 50 до 100 микрограма ресвератрола по граму.[16]
Антоцијанини имају тенденцију да буду главни полифеноли у розе грожђу док су флаван-3-оли (нпр. катехини) заступљенији феноли у белим варијететима.[17] Укупни фенолни садржај, лабораторијски индекс антиоксидантске јачине, је већи у розим варијететима превасходно услед антоцијанинске густине у љусци црног грожђа, у поређењу са одсуством антоцијанина у љусци белог грожђа.[17] Ови антоцијанини привлаче напоре научника да дефинишу њихове особине у погледу људског здравља.[18] Фенолни садржај љуске грожђа варира са култиваром, композицијом земљишта, климом, географским пореклом, и праксом култивације или изложености болестима, као што су гљивичне инфекције.
Црно вина могу да понуде здравствене бенефиције које су веће од белог вина, због потенцијално корисних једињења која су присутна у љусци грожђа, а само црвено вино се ферментира са љуском. Дужина ферментационог периода које вино проведе у контакту са љуском грожђа је важна одредница његовог ресвератролног садржаја.[19] Обична немускадинска црна вина садрже између 0,2 и 5,8 mg/L,[20] у зависности од сорте грожђа, пошто је ферментисано са љуском, чиме је омогућена апсорпција ресвератрола у вино. У контрасту с тим, бело вино има нижи фенолни садржај, јер се ферментише након уклањања љуске.
Вина произведена из маскадинског грожђа могу да имају више од 40 mg/L, изузетно висок фенолни садржај.[15][21] У маскадинској љусци, елагинска киселина, мирицетин, кверцетин, кемпферол, и трансресвератрол су главна фенолна једињења.[22] Супротно претходним резултатима, елагинска киселина, а не ресвератрол, је главни фенол у мускадинском грожђу. Флавоноли сирингетин, сирингетин 3-О-галактозид, ларицитрин и ларицитрин 3-О-галактозид су такође присутни у розом грожђу, али су одсутни у белом грожђу.[23]
Биохемијске и прелиминарне клиничке студије су демонстрирале потенцијална биолошка својства олигомерних процијанидина грожђа и семена грожђа.[24] На пример, лабораторијски тестови индицирају потенцијалне антиканцерне ефекте екстракта грожђаног семена.[25] Према Америчком друштву за канцер, „тренутно постоји врло мало поузданих научних доказа да конзумација црвеног вина, грожђа или слеђење грожђане исхране може да спречи или лечи рак код људи”.[26]
Уље грожђаног семена из здробљеног семена се користи у козмецеутским и производима за негу коже због уочене здравствене користи. Уље грожђаног семена садржи токофероле (витамин Е) и високе садржаје фитостерола и полинезасићених масних киселина као што су линолна киселина, олеинска киселина, и алфа-линолеинска киселина.[27][28][29]
Конзумација грожђа и сувог грожђа представља потенцијалну здравствену опасност за псе. Њихова токсичност за псе може да узрокује да животиња развије акутну бубрежну инсуфицијенцију (изненадан развој затајења бубрега) са ануријом (недостатком производње урина) и то може да има фатални исход.[30]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
