Бозони
From Wikipedia, the free encyclopedia
Бозони[1][2] су честице целог спина (), за разлику од фермиона који имају половни спин ()[3]. За њих не важи Паулијев принцип који важи за фермионске честице, већ су стања која ће бозони заузети у датом систему описана Бозе-Ајнштајновом расподелом. За разлику од фермиона, више бозона могу заузимати потпуно исто кватнтно стање. Бозони су добили назив по индијском физичару Сатјендри Нату Бозеу ()[4][5] на предлог Пола Дирака.[6][7] Све елементарне честице се деле на фермионе и бозоне. У бозонске елементарне честице спадају глуон, фотон, W+, W- и Z0 бозон, теоријски предвиђени гравитон, итд.[8] И композитне честице могу бити бозони, као што су мезон или стабилна језгра парног масеног броја (нпр. деутеријум, ) Такође, многе квазичестице су бозони као што су фонон, плазмон, Куперов пар, итд. Када се гас бозонских честица охлади до јако ниских температура, јако велики број бозона заузима најниже квантно стање у систему и долази до Бозе-Ајнштајнове кондензације. Примери Бозе-Ајнштајнове кондензације сусуперфлуидност, БЦС теорија суперпроводности, итд. У таква стања могу доћи бозони или бозонске квазичестице сачињене од фермиона (Куперови парови).
Према стандардном моделу, с обзиром на вредност спина, све елементарне честице деле се у две велике групе: фермионе и бозоне.[9] У фермионе спадају елементарне честице које изграђују сву познату материју у свемиру, док у бозоне спадају елементарне честице које се називају баждарни бозони. То су бозони који немају унутрашњу структуру, у потпуности су елементарни и дефинишу се као честице преносници 3 темељне силе природе (јака нуклеарна сила, слаба нуклеарна сила и електромагнетска сила), не рачунајући гравитацију.[10]
Бозон | Ознака | Античестица | Електрични набој | Спин | Маса (2) |
---|---|---|---|---|---|
фотон | γ | сам себи | 0 | 1 | 0 |
W-бозон | W- | W+ | -1 | 1 | 80,38 |
-бозон | сам себи | 0 | 1 | 91,19 | |
глуон | сам себи | 0 | 1 | 0 | |
Хигсов бозон | 0 | сам себи | 0 | 0 | 125,09 |
гравитон | сам себи | 0 | 2 | 0 |