Пол Дирак
Британски теоријски физичар (1902–1984) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Пол Дирак (фр. ; Бристол, 8. август 1902 — Талахаси, 20. октобар 1984) био је физичар, добитник Нобелове награде за физику 1933.[7][8]
Пол Дирак | |
---|---|
Датум рођења | (1902-08-08)8. август 1902. |
Место рођења | Бристол, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 20. октобар 1984.(1984-10-20) (82 год.) |
Место смрти | Талахаси, Флорида,, Сједињене Државе |
Образовање | Универзитет у Бристолу, Универзитет у Кембриџу, Ст. Џонов колеџ |
Поље | теоријска физика |
Ученици | |
Ментори | Ралф Фаулер |
Познат по | Диракова једначина Дираков чешаљ Диракова делта функција Ферми-Диракова статистика Дираково море Дираков спинор Диракова мера Диракова нотација Дираков адјунг Диракова хипотеза великих бројева Дираков фермион Диракова алгебра Дираков оператор Абрахам-Лоренц-Диракова сила Негативна вероватноћа |
Награде | Нобелова награда за физику (1933) Коплејева медаља (1952) Медаља Макс Планк (1952) |
Отац му је био Швајцарац, а мајка Енглескиња. Студирао је математику на Кембриџу, где је и предавао до 1969. године, то јест до пензионисања.[9]
Дирак је 1926. године, мало после Нилса Бора и Јордана развио општу теоријску структуру за квантну механику. Године 1928. успео је да створи релативистички облик теорије, односно релативистичку квантну механику, која је описивала својства електрона и исправила неуспех Шредингерове теорије да објасни спин електрона.[10]
Теоријски је закључио да постоје позитивно наелектрисани електрони који су названи позитрони. Њихово постојање је потврдио К. Д. Андерсон 1932. године. Сусрет електрона и позитрона доводи до анихилације (поништења) ове две античестице и ослобађања енергије у облику два фотона (гама зрачења). Такође, по Дираковој теорији и све друге честице имају свој антипар или античестицу. 1930. године Пол Дирак је објавио Принципе квантне механике (), дело које је потврдило његов углед Њутна 20. века.[11]
Пол Дирак је 1933. године добио Нобелову награду за физику коју је делио са Ервином Шредингером „за откриће нових продуктивних форми атомске теорије”.[12]
Преминуо је 1984. године.