Фермиони
From Wikipedia, the free encyclopedia
Фермиони су честице које подлежу Паулијевом принципу искључења, што подразумева да у датом систему не постоје два идентична фермиона која се истовремено налазе у потпуно истом стању. Расподела фермиона у систему описана је Ферми-Дираковом статистиком, а таласна функција која описује кватно стање у ком се фермион може налазити је антисиметрична. Све елементарне честице се према спину могу поделити на фермионе и бозоне. Фермиони су честице чији спин има полуцелу вредност , а бозони су честице целог спина и описани су Бозе-Ајнштајновом статистиком и који су описани симетричном таласном функцијом.[1] Фермиони су назив добили по италијанском физичару Енрику Фермију.[2] Фермионске елементарне честице се деле на кваркове и лептоне. Најпознатија фермионска честица је електрон.
На пример спин је лептона и кваркова једнак броју 1/2. Они се подвргавају се Паулијевом начелу искључења. Честице сложене од непарног броја елементарних фермиона такође су фермиони (на пример протон, неутрон, атомска језгра трицијума , језгра хелијума 3, језгра угљеника 13), а честице сачињене од парног броја фермиона су бозони (на пример језгра деутеријума 2, језгра хелијума 4, језгра угљеника 12).[3] Сва позната материја данашњег свемира састављена је од фермиона: бариона и лептона.[4]