![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Ohm%2527s_Law_with_Voltage_source_TeX.svg/langsr-640px-Ohm%2527s_Law_with_Voltage_source_TeX.svg.png&w=640&q=50)
Електрична струја
From Wikipedia, the free encyclopedia
Електрична струја је усмерено кретање наелектрисања под утицајем електричног поља или разлике електричних потенцијала. СИ јединица за електричну струју је ампер (А), што је једнако протоку једног кулона наелектрисања у секунди.[2]
Електрична струја | |
---|---|
![]() Једноставно електрично коло, у коме је струја приказана ознаком . Однос између напона (), отпора (), и јачине струје () је ; то је познато као Омов закон.[1] | |
Уобичајени симболи | I |
СИ јединица | ампер |
СИ димензија | |
Деривације из других квантитета |
Електрична струја може бити једносмерна или наизменична.[3][4] Струја тече кроз метале, електролите, гасове и полупроводнике. Носиоци набоја у металима су слободни електрони, у електролитима негативни и позитивни јони (анјони и катјони), у гасовима јони и електрони, а у полупроводницима електрони и шупљине.[5]
Метали који обилују слободним електронима су добри проводници струје, нпр. сребро, бакар и злато. Слободни електрони су они електрони који нису у атому, нпр. однос слободних и неслободних електрона у бакру је 1:1, а то значи да на сваки кубни центиметар бакра долази 1×1022 слободних електрона, па се бакар одликује добром проводношћу.
Договором је одређен технички смер струје као смер кретања позитивног набоја (од позитивног према негативном полу). Како се електрони крећу у супротном смеру, то значи да је њихов набој негативан.
Електрони се у проводнику усмерено крећу под утицајем електричног поља, па због тога на крајевима проводника мора постојати разлика потенцијала, тј. напон. Кад нема електричног поља, кретање електрона је хаотично, што значи да је сваки смер једнако могућ и то брзином од око 1000 (средња термичка брзина). Деловањем електричног поља електрони добијају додатну заједничку компоненту брзине кретања према позитивном полу (клизање) од свега неколико (дрифтна брзина).
Количина набоја Q у неком проводнику једнака је умношку набоја електрона и броја тих електрона :