Гас
Једно од четири основна стања материје. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Гасовито агрегатно стање[1] је једно од четири агрегатна стања (остала су чврсто стање, течно стање, и плазма). Чист гас може да се састоји од индивидуалних атома (нпр. племенити гас као што је неон), елементалних молекула који се састоје од једног типа атома (нпр. кисеоник), или молекула једињења формираних од различитих атома (нпр. угљен-диоксид). Гасовите смеше садрже различите чисте гасове. Гас се разликује од течности и чврсте материје по томе што постоји огромна сепарација између индивидуалних честица. Та сепарација обично чини безбојне гасове невидљивим за људско око. Интеракције гасних честица у присуству електричног и гравитационог поља се сматрају занемарљивим, што је представљено константним векторима брзине на слици. Један тип добро познатог гаса је пара.
Гасовито стање материје се налази између стања течности и плазме,[2] при чему плазма представља горњу температурну границу гасова. На граници доњег краја температурне скале леже дегенеративни квантни гасови,[3] који задобијају све више пажње.[4] Атомски гасови високе густине који су супер -хлађени до изузетно ниских температура се класификују по њиховом статистичком понашању као било Босеов гас или Фермијев гас.