Електрично поље
prostor u kome na naelektrisano tijelo djeluje elektricna sila / From Wikipedia, the free encyclopedia
Електрично поље је посредник у интеракцији између наелектрисаних тела. Оно се налази у простору око наелектрисане честице или у простору у коме постоји променљиво магнетско поље. У електричном пољу нека друга наелектрисана честица осећа дејство силе. Та сила је електрична и веома је тесно повезана са још једном силом у природи, магнетском. У физици, електрично поље је појава створена наелектрисањем или магнетским пољем променљивим у времену, која делује силом на наелектрисане објекте у пољу. Стандардна међународна јединица електричног поља јесте њутн по кулону, или волт по метру. Електрично поље садржи електричну енергију са густином енергије пропорционалној квадрату интензитета поља. Електрично поље постоји око сваког наелектрисања[1]; смер линија поља у некој тачки једнак је смеру силе која делује на позитивно пробно наелектрисање у тој тачки. Интензитет електричног поља у некој тачки дефинисан је као количник интензитета Кулонове силе која делује на позитивно наелектрисање постављено у ту тачку и количине тог наелектрисања. Електрично поље јесте векторска величина, а јачина електричног поља јесте интензитет тог вектора.
Насупрот теорији међусобног деловања електричних набоја на удаљености (Кулонов закон), М. Фарадеј је увођењем појма електричнога поља поставио нову теорију деловања у близини. Електрично поље може се предочити електричним силницама: кривама којима тангенте у свакој тачки криве показују смер јачине поља; густина силница на сваком месту је сразмерна износу јачине поља. Електричне силнице у електростатском пољу излазе из позитивно набијених тела, а пониру на негативно набијена тела. У електростатичким условима унутар проводног (на пример металног) тела нема електричног поља, а набоји се задржавају само на његовој површини, где мирују. Када електрични набоји мирују или се крећу једноликом брзином, електрично се поље посматра засебно и независно од магнетног поља. Ако се електрично и магнетско поље мењају, онда се морају посматрати заједно као електромагнетско поље. Класичну теорију електромагнетских поља поставио је Џ. К. Максвел.[2]