Кретање
From Wikipedia, the free encyclopedia
Кретање (у физици) је промена положаја неког тела у односу на неко друго тело. Кретање је главна особина материје и сва материја у природи се налази у сталном кретању. Кретање се математички описује у смислу помераја, растојања, брзине[1][2] и убрзања.[3][4] Кретање тела се посматра тако што се посматрач повезује са референтним оквиром и мери промену положаја тела у односу на тај оквир.[5][6][7]
Ако се положај неког објекта не мења у односу на дати референтни оквир (референтну тачку), за објекат се каже да је у мировању, непомичан, непокретан, стационаран, или да има константну (временски-инваријантну) позицију у односу на његово окружење. Моменат или импулс је количина која се користи за мерење кретања објекта. Објектов моменат је директно повезан са објектовом масом и брзином, а укупни импулс свих објеката у изолованом систему (онај на који не утичу спољашње силе) не мења се временом, као што је описано законом о очувању импулса. Кретање објекта се не може променити, осим ако на њега делује сила. Ако нема апсолутног референтног оквира, апсолутно кретање се не може одредити.[8] Стога се за све у свемиру може сматрати да се креће.[9]:20–21
Кретање се примењује на различите физичке системе: на објекте, тела, честице материје, поља материје, радијацију, поља зрачења, честице зрачења, закривљеност и простор-време. Може се говорити и о кретању слика, облика и граница. Појам кретања, генерално, означава непрекидну промену конфигурације физичког система у простору. На пример, може се говорити о кретању таласа или о кретању квантне честице, где се конфигурација састоји од вероватноћа да заузму одређене положаје.