Маса
From Wikipedia, the free encyclopedia
Маса (лат. : тесто < грч. μάζα: јечмени хлеб, према μάσσειν: месити), у физици, је основно физичко својство свих тела, величина која је карактерише количину материје у телу,[1][2] једна од основних величина Међународног система јединица (ознака , мерна јединица килограм).[3]
Маса је мера инерције тела. Тромост, устрајност или инерција је својство сваког тела, по којему то тело остаје у стању мировања ако мирује, или у стању једноличног праволинијског кретања ако се креће, као што је дефинирано у првом Њутновом закону кретања.
Основна мерна јединица масе је 1 килограм []. Маса тела које има масу 1 једнака је маси тега, односно мерна јединица за масу - 1 изведена је од масе стандарда (еталона) који се чува у Међународном бироу за мере и тегове у Севресу покрај Париза. Масу неког тела одређује се вагањем - успоређивањем масе тела с масом тега - тела познате масе. Ако вага покаже да су масе ових тела једнаке (дође до изједначења, казаљка показује на 0...) тада се зна да је маса тела једнака познатој маси тега.
У свакодневном животу често се замењује с тежином, што је неисправно јер су то две различите физичке величине. Маса је мера тромости тела, док је тежина сила која зависи од гравитације; маса се мери вагом, а тежина динамометром; маса се изражава у килограмима [], а тежина у њутнима []).
Осим као својство тромости (инерције), маса се појављује у класичној физици као извор силе гравитације, у складу са Њутновим законом гравитације. Стога постоје две врсте масе:[4]
- инерциона (тешка, трома) маса - као горенаведена мера инерције тела.
- гравитацијска маса - маса која је дефинисана као извор гравитационе силе у Њутновим законом гравитације. У зависности од присуства гравитационог поља може се разликовати:
- активна гравитациона маса која је мера гравитационе силе коју врши објекат.
- пасивна гравитациона маса која је мера гравитационе силе коју врши објекат у познатом гравитационом пољу.
Ово су две различите физичке појаве (инерција и гравитација), те из самих дефиниција ових величина не следи да су ове масе нужно једнаке. До данас је начињен велики број експеримената који упоређују трому и гравитацијску масу и никад није пронађена разлика између те две масе. Стога се сматра да су ове две масе једнаке, што се назива Галилејевим принципом еквиваленције или принцип слабе еквиваленције. У развоју опште теорије релативности, Алберт Ајнштајн је искористио овај принцип еквиваленције као једну од кључних поставки. Посебно су позната мерења упоређивања инерцијске и гравитацијске масе која је изводио мађарски физичар Лоранд Етвош крајем 19 века. До данас је еквивалентност тешке и троме масе одређена до 10-12.