Ако је један операнд природан број, онда множење представља скраћени запис сабирања. Нпр, ако је ∈ ℕ, онда је
У алгебри се ознака за множење подразумева и може се прескочити, па се 3 · може записати и као 3 [2]
На пример, 4 помножено са 3, често написано као и изговорено као „3 пута 4”, може се израчунати додавањем 3 копије од 4 заједно:
Овде су 3 (множилац) и 4 (множеник) чиниоци, а 12 је производ.
Једно од главних својстава множења је комутативно својство, које у овом случају наводи да сабирање 3 копије од 4 даје исти резултат као додавање 4 копије од 3:
Систематске генерализације ове основне дефиниције дефинишу множење целих бројева (укључујући негативне бројеве), рационалних (разломака) и реалних бројева.
Множење се такође може визуализовати као бројање објеката распоређених у правоугаоник (за целе бројеве) или као проналажење површине правоугаоника чије странице имају неке дате дужине. Површина правоугаоника не зависи од тога која се страница прва мери — последица комутативног својства.
Производ два мерења је нова врста мерења. На пример, множењем дужина две стране правоугаоника добија се његова површина. Такав производ је предмет димензионалне анализе.[3][4][5]
Инверзна операција множењу је дељење.[6] На пример, пошто је 4 помножено са 3 једнако 12, 12 подељено са 3 је једнако 4.
Особине
Множење има приоритет над сабирањем. Множење бројева има следеће особине (за множење других објеката погледати ниже у тексту):
На скупу рационалних, реалних и комплексних бројева, сваки број осим нуле има тачно један инверзан број, такав да је њихов производ јединица:
Инверзан број броја се записује као . Инверзан број инверзног броја је полазни број:
Множење целих бројева
Приликом множења целих бројева, ако су оба истог знака (оба позитивна или негативна), резултат је позитиван. Производ позитивног и негативног броја је негативан.
Постоји неколико врста множења вектора: множење вектора скаларом, скаларни, векторски и мешовити производ вектора. Скаларни производ вектора се обележава са „·“, а векторски са „×“.
Векторски производ вектора је нови вектор, чији је интензитет једнак површини паралелограма који вектори-чиниоци заклапају, правац му је нормалан на раван коју вектори-чиниоци дефинишу, а смер се дефинише правилом леве или десне руке, зависно од конвенције. Овај производ је специфичан за , и антикомутативан је.[7] Векторски производ се рачуна као детерминанта матрице:[8][9][10]
Мешовити производ три вектора је скалар који је једнак запремини паралелопипеда који ти вектори заклапају. Записује се као [a, b, c] и по дефиницији је:
Нека су дате матрице и величине × и ×. Производ је дефинисан ако је = , а добијена матрица има димензије ×. Елементи матрице-производа су
Множење матрица није комутативно. Матрице 1×3 и 3×2 можемо помножити само на један начин, а 5×4 и 4×5 са обе стране, али производи неће имати исту величину (5×5 на један и 4×4 на други начин). Ако се помноже две квадратне матрице исте величине, производи су такође исте величине, и може се дефинисати комутатор:[11][12]
Devlin, Keith (јануар 2011). „What Exactly is Multiplication?”. Mathematical Association of America. Приступљено 14. 5. 2017. „With multiplication you have a multiplicand (written second) multiplied by a multiplier (written first)”
Hall, Marshall Jr. (1959), The Theory of Groups, New York: Macmillan
Hardy, Darel W.; Walker, Carol L. (2002), Applied Algebra: Codes, Ciphers and Discrete Algorithms, Upper Saddle River, NJ: Prentice-Hall, ISBN0-13-067464-8
Rotman, Joseph J. (1973), The Theory of Groups: An Introduction (2nd изд.), Boston: Allyn and Bacon