Глуон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Глуони (енг. , од : лепак које долази од франц. : лепак [од имеле] и каснолат. , генитив , за клас. лат. ; ознака ) су елементарне честице који посредују између кваркова повезаних јаком интеракцијом. Глуони су безмасене ненаелектрисане бозонске честице спина 1. Јављају се у 8 врста од којих свака може бити у 3 боје, тј. постоје 24 различита типа глуона. Глуони су преносиоци јаке интеракције између кваркова, слично као што су фотони преносиоци електромагнетне интеракције између наелектрисаних честица. Кваркови повезани глуонима чине хадроне, као што су протони, неутрони и други.
Кратке чињенице Композиција, Статистике ...
Композиција | Елементарна честица |
---|---|
Статистике | Бозонска |
Интеракције | Јака интеракција |
Симбол | |
Теорије | Мари Гел-Ман (1962)[1] |
Откривен | : 1978 у () према експериментима (погледајте дијаграм 2[2]) и |
Типови | 8 |
Маса | 0 (теоријска вредност)[4] < 7000130000000000000♠1,3 meV/ (експериментални лимит)[4][5] |
Наелектрисање | 0 [4] |
Боја набоја | октет (8 линеарно зависних типова) |
Спин | 1 |
Затвори