![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/52/First_neutrino_observation.jpg/640px-First_neutrino_observation.jpg&w=640&q=50)
Неутрино
From Wikipedia, the free encyclopedia
Неутрино је једна од елементарних честица која припада фамилији лептона. Неутрино није наелектрисана честица, има полу-цели спин (), тако да спада у фермионе.[1][2] Неутрино је толико лака честица да се дуго веровало да нема масу, међутим, откриће осцилација неутрина је потврдило да неутрино није безмасена честица, за шта је додељена Нобелова награда за физику 2005. године. Сва до сада опажена неутрина су левог хелицитета (т. ј. пронађено је само једно од два могућа спинска стања неутрина јер није детектован неутрино десног хелицитета, где се хелицитетом се изражава пројекција спинског момента на правац кретања). Постојање неутрина је постулирао Волфганг Паули, име им је дао Енрико Ферми, а експериментално их регистровао Фредерик Рајнес 1956. године, за шта је поделио Нобелову награду за физику 1995. године.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/52/First_neutrino_observation.jpg/320px-First_neutrino_observation.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/57/FirstNeutrinoEventAnnotated.jpg/640px-FirstNeutrinoEventAnnotated.jpg)
До сада су додељене две целе и две подељене Нобелове награде за физику везаних директно за неутрина. Ледерману, Шварцу и Стајнбергеру је додељена Нобелова награда за физику 1988. године за експеримент са лабораторијски произведеним снопом неутрина и открићем мионског неутрина. Године 1995. Рајнес је за откриће неутрина поделио Нобелову награду посвећену области лептона. Дејвис млађи и Кошиба су 2002. године поделили Нобелову награду за физику за свој допринос у детекцији космичких неутрина. 2015. године Каџита и Макдоналд су добитници Нобелове награде за откриће осцилација неутрина чиме је показано да неутрини имају масу.[3]