![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Helium-II-creep.svg/langsr-640px-Helium-II-creep.svg.png&w=640&q=50)
Суперфлуиди
From Wikipedia, the free encyclopedia
Суперфлуидност је стање материје када вискозност флуида постаје нула, односно када флуид протиче у потпуности без трења. Вискозност (унутрашње трење) суперфлуида је такође 0. Ефекти суперфлуидности су пронађени 1938. године код хелијума 4He у течном агрегатном стању у уским капиларама на врло ниским температурама близу апсолутној нули (испод 2.17 К), када је измерено да се флуид кроз капилару креће без трења.[1]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Helium-II-creep.svg/200px-Helium-II-creep.svg.png)
За суперфлуидност се каже да је то макроскопски квантни ефекат, јер се појава суперфлуидности може објаснити само квантном, не и класичном физиком. Суперфлуидност је једна од главних појава која се проучава у квантној хидродинамици. За флуид се каже да је суперфлуидан све док се у њему не дође до појаве елементарних ексцитација, као што је нпр. појава фонона.
До сада је суперфлуидност пронађена у течним изотопима хелијума у капиларама пречника до неколико милиметара и у ултра-хладним атомским гасовима. Такође, сматра се да су делови језгра неутронских звезда суперфлуидна. Постоје назнаке и да ексцитони (парови електрон-шупљина) у полупроводницима могу бити суперфлуидни.[2]
Без обзирa на занимљивост ефекта, тренутно је његова примена јако мала, због врло ниских температура потребних да се суперфлуидност достигне. Суперфлуиди се данас користе већином за истраживачке сврхе у другим експериментима и у циљу разумевања суперфлуидности како би се ефекат суперфлуидности остварио на вишим температурама. Суперфлуиди се користе за хлађење јаких магнета због врло високе термалне проводности суперфлуидног хелијума 4He. Оба изотопа хелијума 4He и 3He се користе у детекторима честица.