Фонон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Фонон у физици је назив за вибрације између атома или молекула кристалне решетке. На основу честичне слике, фонон се може посматрати као квазичестица у кристалу као последица вибрационог кретања. Пошто не може постојати самостално, независно од кристалне решетке у којој постоје вибрације између атома, фонон није честица, већ спада у квазичестице.
Назив фонон потиче од грчке речи за звук (грч. φωνή (phonē)). Назив и концепт фонона је увео физичар Игор Там 1932. године по аналогији са фотоном. Као што се на основу принципа дуалности талас-честица, фотон с једне стране може посматрати као честица, односно квант електромагнетног зрачења (светлости), а у таласној слици као талас који преноси електромагнетно поље кроз простор, тако је и фонон у честичној слици квант вибрације кристалне решетке, а с друге стране се може видети као звучни талас вибрација кристалне решетке који пропагира кроз кристал.