Хигсов бозон
елементарна честица, преносник Хигсовог поља / From Wikipedia, the free encyclopedia
Хигсов бозон, или Браут-Енглерт-Хигсов бозон, јесте елементарна честица у стандардном моделу физике честица, која настаје при квантним ексцитацијама Хигсовог поља.[1][2] Именована је по физичару Питеру Хигсу, који је 1964. године, заједно са још пет физичара, предложио теорију која објашљава порекло масе елементарних честица. Ова теорија, касније названа Хигсов механизам, имплицира постојање Хигсовог бозона, који је откривен тек 2012. године у АТЛАС И ЦМС експериментима на великом хадронском сударачу у Европском центру за нуклеарна истраживања (ЦЕРН, енг. CERN).[3][4] Питер Хигс и Франсоа Енглерт награђени су Нобеловом наградом за физику 2013. године за њихов рад на формуслисању Хигсовог механизма.
У популарној литератури, Хигсов бозон се такође назива и Божијом честицом, након наслова књиге физичара и нобеловца Леона Ледермана Божија Честица: Ако је свемир одговор, шта је питање? из 1993. године. Mноги научници тај назив одбијају сматрајући га сензационалистичким.