1. 1. - Neuspešna vojna pobuna u Beži, protiv portugalskog Salazarovog režima.
2. 1. - "Rat jastoga" između Francuske i Brazila: zaplenjen je francuski brod za lov na jastoge nedaleko od brazilske obale, obe mornarice imaju plovila u regionu.
3. 1. - Fidel Castro se ima smatrati ekskomuniciranim (automatski, na osnovu dekreta iz 1949).
4. 1. - U Južnom Vijetnamu odlučeno da krene Program strateških zaselaka (ili Taylor-Staleyjev plan) - preseljeno preko 4 miliona ljudi, često prisilno, program propao do 1963.
5. 1. - Narodni odbor grada Beograda zabranio saobraćaj zaprežnim vozilima ulicama grada.
7. 1. - Jugoslovenski brod "Šabac" koji je prevozio boksit od Ploča do Roterdama, sudario se sa britanskim teretnjakom Dorington Castle, stradalo 28 jugoslovenskih mornara.[1]
7. 1. i 11. 1. - Najjači u niz potresa kod Makarske ovog mjeseca (M 6.0, int. VIII-IX), troje mrtvih.
8. 1. - Osnivanje specijalnih snaga United States Navy SEALs, po jedan tim na dve obale SAD.
10. 1. - Lavina na peruanskoj planini Huascarán odnosi procenjenih 4.000 života u Ranrahirci i okolnim mestima.
11. 1. - Eksplozija torpeda na sovjetskoj podmornici B-37, teško oštećena i susedna podmornica S-350.
12. 1. - Vijetnamski rat, Operacija Chopper: američki helikopteri prevoze 1.000 južnovijetnamskih vojnika do Viet Congove baze blizu Sajgona, što je prvo učešće SAD u borbama.
13. 1. - Albanija potpisuje trgovački sporazum sa NR Kinom: novi savez, nakon što su raskinute veze sa SSSR.
15. 1. - U grčkoj Makedoniji pronađen Papirus iz Dervenija, najstariji rukopis u Evropi, iz oko 340. pne..
15. 1. - Bitka u Arafurskom moru: Holanđani sprečili indonezijske torpedne čamce da iskrcaju infiltratore na Zapadnu Novu Gvineju (Dan okeanske dužnosti u Indoneziji).
januar - Delegacija sovjetskih pisaca u Jugoslaviji - različiti pogledi na književnost.[2]
16 - 19. 1. - Vojni udar i kontraudar u Dominikanskoj Republici - predsednik je bio u sukobu sa novom vladom. Joaquín Balaguer odlazi u egzil, biće opet predsednik 1966-78. i 1986-96.
20. 1. - Bugarski MiG-17 pao kod Acquaviva delle Fonti u Italiji nakon osmatranja raketne baze sa "Jupiterima".
27. 1. - Na Konferenciji sedam hiljada kadrova u Pekingu, predsednik Liu Shaoqi osuđuje kampanju Veliki skok naprijed - Mao Ze Dong se samokritikuje, ali kasnije će se osvetiti Liu.
2. 2. - U novopokrenutoj operaciji Ranch Hand, posipanja defolijanata u Vijetnamu (do 1971), USAF je izgubio prvi avion, Fairchild C-123 Provider sa tri člana posade.
3. 2. - U Beogradu izmereno rekordnih 80 cm snega.
3. 2. - Prvo putovanje SS France, dugo vremena najdužeg putničkog broda.
4-5. 2. - Pomračenje Sunca i velika konjunkcija svih klasičnih planeta.
5. 2. - Pariz zahtevao opoziv jugoslovenskog ambasadora Darka Černeja, zbog podrške FNRJ alžirskim pobunjenicima (vest u NYT).
7. 2. - Stupa na snagu skoro totalni Američki embargo protiv Kube. SSSR sutradan odobrava 133 miliona dolara vojne pomoći.
7. 2. - Tragedija u rudniku Luisenthal u Saarlandu, poginulo 299 rudara.
8. 2. - "Charonnski masakr": pariska policija interveniše na komunističkim demonstracijama protiv OAS, u stisci na ulasku u metro stanicu gine devet ljudi. Na sahrani 13-og okuplja se 150-500.000 ljudi.
20. 2. - Program Mercury: John Glenn u letelici Friendship 7 je prvi Amerikanac na orbitalnom letu oko Zemlje.
26. 2. - IRA nakon pet godina prekida "Kampanju otpora britanskoj okupaciji" (Operacija Žetva, Granična kampanja) u Severnoj Irskoj (nastavak aktivnosti 1969-97, → Sjevernoirski sukob).
27. 2. - Dva pobunjena aviona napala rezidenciju južnovijetnamskog predsednika Ngo Dinh Diema.
Mart/Ožujak
1. 3. - Prvi put se pojavio lik Hulk (postdatirano u maj).
1. 3. - American Airlines Flight 1: avion pada nakon poletanja iz Nujorka, 95 mrtvih.
2. 3. - Vojni udar u Burmi: oboren je premijer U Nu a vraća se gen. Ne Win (do 1981, → Burmanski put u socijalizam), vlast ostaje autoritarna i pod dominacijom vojske sve do reformi 2011-15, i opet od 2021.
2. 3. - Wilt Chamberlain postigao 100 poena na utakmici Philadelphia Warriors - New York Knicks 169:147 u Hersheyju.
4. 3. - Caledonian Airways Flight 153: avion pao u Kamerunu, na etapi kružnog leta Luksemburg-Mozambik - 111 mrtvih.
6. 3. - Komunistički lideri D. N. Aidit i Njoto ušli u indonežansku vladu kao ministri bez portfelja.
7. 3. - Objavljeno da je Austrija ponudila da primi 10.000 radnika iz FNRJ - ova ponuda je odbijena, ali sporazum će biti postignut 1964. U zemlji zvanično ima 200.000 "osoba u potrazi za poslom".[3]
13. 3. - Grčka suspendovala sporazum o granici sa FNRJ, nakon promocije kulturne kampanje kod Egejskih Makedonaca.
14. 3. - Amnestija većine političkih protivnika jugoslovenskog režima, uključujući pripadnike gubitničkih formacija iz Drugog svetskog rata, osim onih koji su činili zločine - navodno utiče na 150.000 emigranata i 1000 zatvorenika[4].
14. 3. - U Ženevi započeo rad Komiteta osamnaest nacija o razoružanju (do 1969).
14-16. 3. - (Tajna) Proširena sednica Izvršnog komiteta CK SKJ - rasprava o decentralizaciji i krizi međurepubličkih odnosa; govori se o šovinizmu i nacionalnom partikularizmu.
22. 3. - J. Edgar Hoover obaveštava predsednika Kennedyja da je njegova ljubavnica Judith Exner u vezi sa mafijašima Samom Giancanom i Johnom Rosellijem - Kennedy prekida vezu.
22. 3. - Smenjen je Anibal Escalante, uticajni sekretar Integrisanih revolucionarnih organizacija na Kubi - popušta "staljinistička atmosfera".
22. 3. - Operacija Sunrise: Južnovijetnamci započinju ofanzivu protiv Vijetkonga u provinciji Bình Dương (→ Željezni trokut), koja obuhvata i Program strateških zaselaka, izoliranje seljaka od ustanika putem preseljavanja u utvrđena sela - kontraproduktivno.
23. 3. - HE Kokin Brod (22,5 MW), jedna od limskih HE, priključena na mrežu (prva sinhronizacija).
24. 3. - Tokom posete Kaliforniji, preds. Kennedy je prespavao kod Binga Crosbyja umesto Franka Sinatre, jer se ovaj družio sa mafijašima. Navodno jedini seksualni susret JFK i Marilyn Monroe.
24. 3. - Na snazi je Ugovor iz Helsinkija o funkcioniranju Nordijskog vijeća.
26. 3. - Pucnjava u ulici d'Isly: alžirska četvrt Bab El Oued je pod kontrolom OAS i blokirana, mirne demonstracije pokušavaju probiti blokadu francuske vojske, u pucnjavi gine 54 ljudi.
28. 3. - Vojska uhapsila predsednika i premijera Sirije, Nazima al-Kudsija i Maaroufa al-Dawalibija - oslobođeni su u kontraudaru 2. aprila.
29. 3. - Vojska oborila argentinskog predsednika Frondizija, nakon što su peronisti ranije tokom meseca osvojili 10 od 14 pozicija provincijskog guvernera (svi rezultati će biti poništeni).
April/Travanj
april, početkom - Poplave u Jugoslaviji (npr. vodostaj Save u Sremskoj Mitrovici 4. aprila 780 cm).
7. 4. - Milovan Đilas ponovo uhapšen - Moskva protestovala zbog knjige "Razgovori sa Staljinom".
7. 4. - Mijalko Todorović, potpredsednik Odbora za privrednu koordinaciju SIV-a, podneo izveštaj o ekonomiji: uvoz raste, proizvodnja i izvoz opadaju, potrebne su mere štednje. Vlada se povlači od liberalizacije, uvodi mere za smanjenje potrošnje i smanjenje inflacije.[5] Donesen je zakon o uspostavljanju komisija za sprovođenje propisa o raspodeli neto dohotka privrednih organizacija i institucija - mešanje u odluke radnika o raspolaganju dohotkom.[6][7]
Samoupravljanje se od 1950. sprovodi u nerazvijenoj zemlji, sa neobrazovanim radnicima, što je izgovor za recentralizaciju i sužavanje prava radničkih saveta.[8]
7. 4. - Prvi štrajk rudara u Asturijasu, u Frankovoj Španiji.
8. 4. - Evijanski sporazumi podržani na referendumu u Francuskoj sa 90,8% glasova.
16. 4. - Sovjetski ministar Gromiko stigao u posetu FNRJ - razvoj odnosa ocenjen uspešnim, zalažu se sa miroljubivu koegzistenciju.
20. 4. - U gradu Alžiru uhapšen gen. Raoul Salan, lider OAS - u maju je osuđen na doživotni zatvor, pomilovan 1968.
21. 4. - 21. 10. - U Seattlu održana svetska izložba Century 21 Exposition iza koje ostaje osmatračka kula Space Needle visine 184 m.
25. 4. - Prva nuklearna proba u sklopu Operation Dominic: američki nuklearni testovi na Pacifiku traju do novembra. Ovim je obuhvaćena i Operation Fishbowl, detonacije na velikim visinama, kao i prva detonirana balistička raketa, Polaris A-2 (6. maja). Ovo su prvi amer. testovi nakon prećutnog moratorijuma 1958-61, kojeg je prekinuo SSSR.
26. 4. - Kosmos-4 je prvi sovjetski izviđački satelit. Iz SAD je lansiran prvi britanski satelit, Ariel 1. Američki izviđački avion Lockheed A-12, prethodnik Lockheed SR-71 Blackbird, ima prvi let.
27. 4. - Sukob policije i pripadnika Nacije Islama ispred džamije u Los Angelesu, s jednom žrtvom i nekoliko ranjenih - Malcolm X hoće žestoku reakciju, Elijah Muhammad to odbija.
april - Američke rakete PGM-19 Jupiter u Turskoj postale operativne[9].
30. 4. - U FNRJ zabranjen uvoz automobila od strane privatnika do kraja godine.
Maj/Svibanj
1. 5. - Na prvomajskoj paradi u Beogradu prvi put prikazani novouvezeni sovjetski tenkovi T-54.[10]
1. 5. - Bérylski incident: u francuskoj podzemnoj nuklearnoj probi u alžirskoj Sahari došlo do izboja materijala i ozračivanja prisutnih.
2. 5. - OAS detonirao auto-bombu u luci grada Alžira i pucao sa okolnih zgrada na preživele - 200 mrtvih.
3. 5. - Železnička nesreća u Mikawashimi: u sudaru tri voza blizu Tokija stradalo 160 osoba.
4. 5. - El Carupanazo: neuspela levičarska vojna pobuna protiv venecuelanskog predsednika Betancourta - zabranjene su Komunistička partija i Pokret revolucionarne levice.
6. 5. - Tito u Omišu pustio u pogon Hidrocentralu Split - danas Hidroelektrana Zakučac, najveća u Hrvatskoj.
6. 5. - Titov govor u Splitu - kritika zastranjivanja i promašaja (o odgovornosti komunista, političkim fabrikama, službenim putovanjima u inostranstvo i rasipništvu, direktorima koji "drmaju" preduzećem, šovinizmu). Rešenje se traži u udaljavanju od liberalne ka dogmatskoj struji ("demokratija bi se trebala razvijati... cik-cak...").[11]
8 - 18. 5. - Manevri američkih oružanih snaga pod imenom Whip Lash, provera planova protiv Kube[9][12].
11. 5. - Demohrišćanin Antonio Segni je novi predsednik Italije (do šloga 1964).
14. 5. - Milovan Đilas dobio na zatvorenom suđenju 13 godina zatvora - izlazi krajem 1966.
maj - Zanatlijama u FNRJ dosta uvećano poresko opterećenje - nekoliko hiljada radnji će biti zatvoreno dok politika ne popusti sledeće godine[14][15].
maj - Rekonstrukcija SIV-a, ukinut Sekretarijat za socijalnu politiku i komunalne poslove (Lidija Šentjurc), nekoliko novih sekretara[4].
16. 5. - Hruščov u Varni: Tito je s nama u glavnim pitanjima, ali neće se priključiti nijednom kampu jer želi da bude glavni a Amerikanci ga "hrane".[16]
17. 5. - Povlačenjem u Japanu, okončana je distribucija talidomida, koji je od 1957/8 izazvao oko 10.000 slučajeva fokomelije.
18. 5. - Na granicu Hong Konga postavljena bodljikava žica kako bi se zaustavio priliv izbeglica iz NR Kine.
18. 5. - Pančen Lama uručio Zhou Enlaiu Peticiju od 70.000 znakova, kritiku kineske politike u Tibetu.
21. 5. - Patrijarh moskovski Aleksije I stigao u posetu Beogradu i Jugoslaviji, odlikovan je Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom. Tokom posete Ohridu, rostovski arhiepiskop Nikodim govori o odnosima "ruske i makedonske crkve".[17]
23. 5. - U Bostonu izvedena prva uspešna replantacija: 12-godišnjem dečaku je vraćena ruka.
2. 6. - Novočerkaski masakr: ubijeno 28 demonstranata u gradu Novočerkask u SSSR, dan nakon značajnog poskupljenja hrane.
2 - 4 . 6. - El Porteñazo: još jedna, mnogo veća vojna pobuna u Venecueli, sa preko 400 mrtvih.
3. 6. - Air France Flight 007: avion se srušio prilikom poletanja sa pariskog aerodroma Orly, stradala 122 putnika, elita umetničke zajednice Atlante i osam članova posade (dve stjuardese preživele) - do tada najgora nesreća sa jednim avionom.
4. 6. - Istekao indijsko-kineski mirovni sporazum iz 1954, a nema rešenja graničnog spora.
4. 6. - Uhvaćen Sekarmadji Maridjan Kartosuwiryo, lider indonežanske grupe Darul Islam, koja je vodila gerilsku borbu od 1949 - pogubljen je u septembru, grupice vode borbu do 1965.
5. 6. - U prodaji je izdanje Amazing Fantasy sa prvom pojavom Spider-Mana.
7. 6. - Senatska zabrana pomoći komunističkim zemljama modifikovana: ostaje dozvoljen izvoz, po predsednikovom diskrecionom ovlašćenju, poljoprivrednih viškova u Poljsku i Jugoslaviju (Dom potvrđuje u julu).
9. 6. - Slobodan Penezić Krcun na čelu Izvršnog veća NR Srbije, umesto Miloša Minića
10. 6. - Uveden Južnokorejski won umesto 10 hwana. Vojni lider Park Chung-hee pokušava oduzeti "višak" sa bankovnih računa građana za kupovinu obveznica Korejske korporacije za razvoj industrije.
11. 6. - Zemljotres na Treskavici u BiH (M 6.1, int. VIII), ima povređenih u Sarajevu.
11. 6. - Trojica beže iz zatvora Alcatraz, više nikada nisu viđeni.
16. 6. - Magazin The New Yorker objavljuje prvi ulomak knjige Silent SpringRachel Carson (objavljena u septembru) - skrenuta je pažnja javnosti na uticaj pesticida na okolinu.
19. 6. - Počinje stvaranje "pojasa smrti" na Berlinskom zidu: paralelna ograda, traka sa poravnatim peskom i rušenje bližih zgrada.
21 - 25. 6. - Muziciranje kasno uveče dovodi do policijske intervencije i višednevnih sukoba između omladine i policije u münchenskoj četvrti Schwabing (prisutan je i 19-godišnji Andreas Baader).
22. 6. - Air France Flight 117: avion pao pri sletanju na Gvadelupi - 113 mrtvih.
25. 6. - U slučaju Engel v. VitaleVrhovni sud SAD presudio da su obavezne molitve u državnim školama neustavne.
25. 6. - U slučaju MANual Enterprises v. Day Vrhovni sud SAD presudio da fotografije nagih muškaraca nisu opscene, čime ih je dekriminalizovao.
25. 6. - U Tanganjici osnovan pokret FRELIMO - vodiće Mozambički rat za nezavisnost 1964-74, a zatim biti vladajuća partija zemlje sve do danas (2019).
28. 6. - Sovjetsko-jugoslovenski sporazum o slanju opreme za proširenje termoelektrane u Lukavcu.[19]
5. 7. - Alžir proglasio nezavisnost, nakon osam godina rata.
5 - 7. 7. - Oranski masakr: sukob Arapa i Franko-Alžiraca u Oranu odnosi najmanje 95 žrtava. Ubrzan je egzodus Franko-Alžiraca (Pied-Noir), do 1964. ih odlazi preko 800.000. Odlazi i preko 150.000 harkija, muslimanskih Alžiraca koji su se borili za Francusku, dok ih je najmanje 30.000 ubijeno. U zemlji dolazi do "leta nesloge", sukoba između frakcije Privremene vlade i vojnih snaga "Klana iz Užde".
6. 7. - Potpredsednik Ranković otvorio novu halu fabrike automobila u Kragujevcu.[20]
6. 7. - U Moskvi potpisan trgovački protokol između SSSR i FNRJ: predviđeno uvećanje trgovine, ali sitno u poređenju sa trgovinom FNRJ sa zapadom.[21]
6. 7. - Projekt Plowshare: termonuklearnom eksplozijom u Nevadi stvoren krater Sedan, prečnika 390 i dubine 98 m.
13. 7. - Britanski premijer Harold Macmillan otpustio trećinu svog kabineta, što tamošnja štampa naziva "Noć dugih noževa" (faktički kraj partije Nacionalnih liberala).
jul - Ekonomski sporazum SSSR i FNRJ potpisan u Moskvi. (?)
jul - Ekonomska konferencija Nesvrstanih zemalja u UAR (Egiptu).
17. 7. - Little Feller I je poslednji atmosferski nuklearni test u Nevadi.
17. 7. - 14. 9. - Michel Siffre izvodi eksperiment opažanja vremena duboko pod zemljom - 60 dana mu se činilo kao 35 (→ hronobiologija).
18. 7. - Vojni udar u Peruu: preds. Manuel Prado Ugarteche je zbačen 10 dana pre isteka mandata, poništeni su rezultati prošlomesečnih izbora na kojima je levičar Víctor Raúl Haya de la Torre imao najviše glasova, ali mu je nedostajalo 6.493 za potrebnu trećinu.
20. 7. - Tou Samouth, lider kambodžanskih komunista, uhapšen i ubijen - naslediće ga Saloth Sar, poznatiji kao Pol Pot.
21. 7. - Egipćani uspešno lansirali četiri rakete, za koje se tvrdi da imaju Izrael u dometu - u programu učestvuju nemački naučnici, Izrael pokreće operaciju Damokle protiv njih.
22 - 23. 7. - Četvrti plenum CK SKJ - napadnute ideološke devijacije i "liberalističke koncepcije", zatraženo smanjenje planiranih investicija, predložen 7-godišnji plan umesto 5-godišnjeg[4][22].
23. 7. - Preko Telstara je obavljen prvi transatlantski TV prenos. Među slikama emitovanim iz Evrope je i "Beli anđeo", freska iz Mileševe.
26. 7. - Operacija Anadir: prvi sovjetski transporti stižu na Kubu
8. 8. - NBJ od danas može jednom godišnje da proda građanima devize u iznosu do 15.000 dinara za određene svrhe.
11. i 12. 8. - Sovjeti u dva dana lansirali Vostok 3 i 4, sa Andrijanom Nikolajevim i Pavelom Popovičem - kapsule su se približile na 6,5 km, uspostavljen je radio-kontakt.
14. 8. - Francuski i italijanski radnici probili tunel Mont-Blanc - u saobraćaju od 1965.
15. 8. - Pod pritiskom SAD sklopljen Njujorški sporazum: Holandija na Zapadnoj Papui prepušta vlast Privremenoj izvršnoj vlasti UN do 1. 5. 1963, a zatim Indoneziji. Sukarno je za ovaj mesec planirao invaziju.
16. 8. - Francuska Indija (Pondicherry i još tri distrikta) i zvanično priključena Indiji (faktički od 1954).
17. 8. - Peter Fechter (18) pogođen na Berlinskom zidu prilikom pokušaja bekstva sa istoka i ostavljen da iskrvari (prethodnih dana je ubijeno nekoliko istočnih graničara, npr. Rudi Arnstadt).
18 - 25. 8. - Evropsko prvenstvo u vodenim sportovima: Jugoslavija podelila srebro u vaterpolu sa SSSR, iza Mađarske.
23. 8. - Vanredni popis u sirijskoj Džaziri vodi oduzimanju građanstva 120.000 (20%) Kurda. Oni su pritisnuti i u Iraku, gde je u toku Prvi iračko-kurdski rat.
24. 8. - Kubanski emigranti iz Directorio Revolucionario Estudiantil granatirali sa broda havansko predgrađe Miramar.
25. 8. - JAT-ov DC-3 prinudno sleteo na planinu kod Mostara, nema žrtava.
avgust - Zbog visoke inflacije smanjene plate u Jugoslaviji[4][24].
Septembar/Rujan
1. 9. - Buin Zahranski zemljotres na severu Irana - preko 12.000 mrtvih.
1. 9. - Tajfun Wanda pogodio Hong Kong - preko 400 mrtvih.
4 - 9. 9. - Predsednik De Gol u uspešnoj poseti Nemačkoj: početak francusko-nemačkog pomirenja, zapečaćenog Elizejskim ugovorom u januaru.
8. 9. - Stigla prva pošiljka ofanzivnih sovjetskih raketa na Kubu (R-12 Dvina).
9. 9. - Tajvanski (Republika Kina) U2 oboren iznad NR Kine.
9. 9. - Houari Boumédiène stiže sa graničnom vojskom u grad Alžir - poraz frakcije Prelazne vlade.
10. 9. - Predsjednik Tito otkrio spomenik "Galebova krila" u Podgori, kod Makarske.
12 - 16. 9. - U Beogradu održano 7. Evropsko prvenstvo u atletici. Olga Gere osvojila srebro u skoku u vis.
septembar - FNRJ šalje pisma Šestorici EEZ: zajednička carinska stopa može biti štetna za jugoslovensku trgovinu, predlaže se slanje eksperata, a kasnije i posmatrača u Brisel (istovremeno FNRJ želi pridruženi status u SEV).[25]
20 - 21. 9. - Zajednička sednica Savezne narodne skupštine i Saveznog odbora SSRNJ, Kardelj kaže da federacija nije okvir za stvaranje neke nove jugoslovenske nacije[13]. Predstavljen je nacrt novog ustava.
20. 9. - Prvi okršaj na spornoj kinesko-indijskoj granici - čarke se nastavljaju.
24. 9. - 4. 10. - Predsednik prezidijuma Vrhovnog Sovjeta (nominalni šef sovjetske države) Leonid Brežnjev u poseti Jugoslaviji, znak poboljšanja odnosa Jugoslavije i SSSR. Proglašen je počasnim građaninom Beograda. Pomirenje FNRJ i SSSR je jedan od faktora u raskolu SSSR i NR Kine.
25. 9. - Sonny Liston je novi prvak sveta u teškoj kategoriji - nokautirao je Floyda Pattersona u prvoj rundi.
26. 9. - Sjeverni Jemen: republikanci Abdullaha as-Sallala oborili tek ustoličenog kralja Muhammada al-Badra i sutradan proglasili Jemensku Arapsku Republiku, čime počinje građanski rat u toj zemlji.
27. 9. - Bujica u Barceloni odnosi stotine života.
26. 9. - Ahmed Ben Bella formira prvu vladu Alžira (do 1963, predsednik do 1965), Boumédiène je ministar odbrane (šef države i vlade od 1965. do 1978. odn. '77).
29. 9. - Iz SAD lansiran prvi kanadski satelit Alouette 1.
30. 9. - Crnac James Meredith je u pratnji saveznih šerifa došao na kampus Univerziteta Misisipi, gde se sutradan upisuje - iste večeri počinju neredi.
13. 10. - Premijera Who's Afraid of Virginia Woolf? na Broadway-u.
14. 10. - Kubanska raketna kriza: špijunski avion U-2 snimio rakete na Kubi - predsednik Kennedy je dobio informaciju dva dana kasnije.
14. 10. - Posmrtni ostaci 441 crvenoarmejca preneti u spomen-kosturnicu u novouređenom spomen-parku Čačalica iznad Požarevca.
14. 10. - NYT javlja da manje od 200 Jugoslovena mesečno beži u Italiju i Austriju, manje nego ranije - politički dobijaju azil, drugi se moraju vratiti ako nemaju posla.
25. 10. - Tropska oluja Harriet pogodila jug Tajlanda, stradalo je preko 900 ljudi.
26. 10. - Policija okupira "Špiglove" prostorije u Hamburgu.
27. 10. - U-2 oboren iznad Kube, pilot poginuo. Na sovjetsku podmornicu B-59 bačene signalne dubinske bombe, dvojica od trojica oficira htela lansirati nuklearna torpeda, ali Vasilij Arhipov je bio protiv.
27. 10. - Administrator italijanske naftne kompanije ENIEnrico Mattei poginuo u avionskoj nesreći nejasnog uzroka.
28. 10. - Hruščov objavljuje da će povući ofanzivno oružje sa Kube; Amerikanci će, prema tajnom dogovoru, uraditi isto sa raketama u Turskoj - faktički kraj Kubanske krize.
28. 10. - Referendum o direktnom izboru Predsednika Francuske Republike - prošao je mada mu je ustavnost osporavana.
oktobar - Nacrt novog jugoslovenskog ustava ušao u javnu raspravu[4], istovremeno se raspravlja i o novim republičkim ustavima.
Novembar/Studeni
1 - 3. 11. - Skupština Stalne konferencije gradova Jugoslavije u Titogradu, rasprava o novim statutima opština.
4. 11. - Osmi kongres Bugarske KP: Todor Živkov osuđuje premijera Antona Jugova, čiji položaj preuzima kasnije tokom meseca; Vlko Červenkov je isključen iz partije. FNRJ pozdravlja čistku.
5. 11. - Voz Beograd-Skoplje iskočio iz šina, 24 poginula[4].
5. 11. - Afera Spiegel: ministar odbrane Franz Josef Strauß razrešen dužnosti.
6. 11. - Generalna skupština Ujedinjenih nacija pozvala sve članice da primjene ekonomske sankcije protiv Južne Afrike zbog njene rasističke politike.
6. 11. - Ediktom novog premijera Faisala, u Saudi Arabiji je zvanično ukinuto ropstvo - nezvanično traje i dalje - i pokreće program društvenih i ekonomskih reformi.
13. 11. - Jugoslavija je privremeni član Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT).
14. 11. - Eritreja, ranije u federalnim odnosima, postaje etiopska provincija - Eritrejski rat za nezavisnost traje do 1991.
16. 11. - Poplave u Skoplju i zapadnoj Makedoniji. (→ mk).
20. 11. - Pošto Sovjeti povlače i bombardere Il-28, predsjednik SADJohn F. Kennedy ukinuo američku blokadu Kube, čime je formalno okončana Kubanska raketna kriza.
20. 11. - Jugoslovenska vlada osuđuje antititoističku kampanju u NR Kini.
21. 11. - Jednostrano kinesko primirje okončava rat sa Indijom - ostvarili su vojni uspeh ali povlače se iza predratne Linije stvarne kontrole.
27. 11. - Otvorena fabrika đubriva HIP-Azotara Pančevo - nakon što su se Sovjeti povukli iz sporazuma, građena je uz pomoć američkih finansija, što je u FNRJ slabo poznato[28].
29. 11. - Ustaška emigracija napala predstavništvo FNRJ u Bad Godezbergu kod Bona u Nemačkoj, ranjeno dvoje službenika, Momčilo Popović umro 13. 12. (Hrvatsko križarsko bratstvo na čelu sa svećenikom Rafaelom Medić-Skokom).
29. 11. - Britanska i francuska vlada dogovorile razvoj supersoničnog putničkog aviona Concorde.
30. 11. - Zapadnonemački ministar odbrane Franz Josef Strauss mora podneti ostavku zbog afere sa "Špigelom".
novembar - Počinje jedna od najhladnijih zima 20. stoleća u Evropi (u Beogradu su ledeni dani 21 - 29. decembra).
Decembar/Prosinac
1. 12. - Na izložbi u Moskovskom manježu, Nikita Hruščov vređa modernu umetnost.
2. 12. - Bura odnela 13 vagona sa Čupkovića vijadukta kod Bendera blizu Knina - četvorica poginula.
4 - 20. 12. - Predsednik Tito u poseti Sovjetskom Savezu, prvi put od 1956. Prate ga potpredsednik Aleksandar Ranković i lider srpskih komunista Jovan Veselinov. U inostranstvu se ovo tumači kao naznaka da je Ranković Titov naslednik, a što bi moglo zaoštriti nacionalno pitanje.[29]
6. 12. - Zagušljiva magla u Londonu i drugim gradovima Britanije - možda poslednja klasična londonska magla.
8. 12. - Brunejska pobuna protiv sultana, Britanaca i stvaranja Malezije - začetak Indonežansko-malezijske konfrontacije, utiče na neulazak Bruneja u Maleziju dogodine.
13. 12. - Tito se obraća Vrhovnom Sovjetu SSSR, što je retka počast.[30]
14. 12. - Mariner 2 prošao pored Venere - prva uspešna planetarna misija. Izmerena visoka temperatura.
14. 12. - Lider britanskih laburista Hugh Gaitskell iznenada oboleo nakon povratka iz SSSR, umire sledećeg meseca.
decembar - U Jugoslaviji se pokreće kampanja protiv Zapadne Nemačke - zamera se nerešavanje pitanja ratne štete, trgovačkog sporazuma i tolerisanje neprijateljske emigracije.[31]
18. 12. - Zapadna Njemačka uvodi Embargo na cijevi Istočnom bloku, za gradnju nafto- i gasovoda (do 1966).
20. 12. - Levi političar Juan Bosch pobedio na prvim slobodnim izborima u Dominikanskoj Republici (mandat počinje u februaru).
21. 12. - Sporazum iz Nassaua: Britanija je pristala kupiti američke podmorničke rakete Polaris, umesto avionske Skybolt.
23 - 24. 12. - Zarobljenici iz Invazije u Zaljevu svinja, njih 1220, prebačeni sa Kube u SAD u zamenu za 53 miliona dolara u hrani i lekovima.
22. 12. - U Engleskoj i Velsu počinje "Veliko smrzavanje": do 5. 3. neće biti noći bez mraza.
30. 12. - Operacija Grandslam, pokrenuta pre dva dana: snage UN zauzele Elizabetvil (Lubumbaši), glavni grad ČombeoveKatange.
31. 12. - Stranci dobili pravo posedovanja zgrada i stanova u FNRJ, u turističke svrhe i uz neka ograničenja.[32]
Kroz godinu
FNRJ: stagnacija industrijske proizvodnje, opadanje poljoprivredne, trgovački deficit se povećao nakon prošlogodišnje reforme.[33] "Dogmate" žele da okrive "liberale" za negativna kretanja.[34]
Poljoprivreda u Jugoslaviji: usled oštre zime i suše, 1962. slaba kao i 1961[4].
U Jugoslaviji je objavljen roman "Doktor Živago" - trebalo je da bude objavljen 1958. ali se odustalo zbog odnosa sa SSSR[35], i sad je bilo problema zbog spominjanja Hruščova u predgovoru.[36]
Komercijalizovane su prve infracrvene LED diode i razvijene prve u vidljivom spektru - crvene.
Početak rada TE Kosovo A (618 MW).
Počeli radovi na deonicama auto-puta Paraćin-Beograd, Skoplje - Titov Veles.
Osa Archivum CatalogArhivirano 2022-03-30 na Wayback Machine-u. HU OSA; Records of Radio Free Europe/Radio Liberty Research Institute: Publications Department: Background Reports; Open Society Archives at Central European University, Budapest.