Хилари Клинтон
америчка политичарка, бивша прва дама САД, сенаторка САД и државна секретарка САД / From Wikipedia, the free encyclopedia
Хилари Дајана Родам Клинтон (енгл. , : ;[4] Чикаго, 26. октобар 1947) америчка је политичарка и правница. Била је кандидат Демократске партије за председника Сједињених Америчких Држава на изборима 2016. године. Функцију 67. државне секретарке САД обављала је од 2009. до 2013, јуниорска сенаторка САД из Њујорка била од 2001. до 2009, прва дама САД за време мандата њеног мужа Била Клинтона од 1993. до 2001, те прва дама Арканзаса током његовог председниковања од 1979. до 1981. и поново од 1983. до 1992. године.
Хилари Клинтон | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Име при рођењу | Хилари Дајана Родам[н. 1] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Надимак | Хил[1][2][н. 2] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | (1947-10-26)26. октобар 1947. (76 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Чикаго, Округ Кук, Илиноис, САД | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Пребивалиште | Чапаква, Њујорк, САД | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Држављанство | САД | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Народност | Американка | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Религија | методизам (Уједињена методистичка црква) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Универзитет | Велсли колеџ (BA) Правни одсек на Јејлу (JD) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Професија | адвокат | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Богатство | 45 милиона $ (окт. 2015)[3] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Супружник | Бил Клинтон (в. 1975) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Деца | Челси Клинтон (рођ. 1980) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Родитељи | Хју Елсворт Родам Дороти Хауел Родам | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Демократска (1968–) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Остале странке | Републиканска (1965—1968) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Званични веб-сајт | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Биографија на званичноме сајту | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Потпис | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Рођена је у Чикагу и одрасла је у илиноиском предграђу Парк Риџ, где је похађала колеџ Велсли и дипломирала 1969, а затим докторирала на Правном одсеку Факултета Јејл 1973. године. После мандата конгресне правне заступнице преселила се у Арканзас и удала за Била Клинтона, 1975. године. Године 1977. била је један од оснивача организације Адвокати Арканзаса за децу и породицу. Наредне године постала је прва директорка Корпорације за правне услуге, а 1979. прва партнерка Адвокатске фирме „Роуз”. Као прва дама Арканзаса (1979—1981, 1983—1992), водила је радну групу чије су препоруке помогле у спровођењу реформе јавног школства Арканзаса, а била је и у неколико корпорацијских одбора.
У улози прве даме се залагала за усвајање неуспешне иницијативе План Клинтонине здравствене заштите из 1993. године. Одиграла је значајну улогу 1997. и 1999. године у стварању Програма државног дечјег здравственог осигурања (). Такође се борила и с проблемима усвајања и хранитељства. На Конференцији УН за жене 1995. у Пекингу, Клинтонова је у тада контроверзном и утицајном говору изјавила да су „људска права женска права и женска права људска права”. У браку је 1998. године пребродила скандал с Моником Левински, када њена улога прве даме бива поларизована у јавности.
Клинтонова је 2000. изабрана као прва жена на функцију сенатора савезне државе Њујорк, те је тако постала једина прва дама која је тражила место у изборном уреду. Након Напада на Светски трговински центар, подржала је Рат у Авганистану. Такође је гласала за Ирачку резолуцију 2002. године којом се настојало убрзати повлачење америчких трупа из Ирака (за што је касније изразила жаљење). Одиграла је водећу улогу у истраживању здравствених проблема с којима су се суочили они први на удару 11. септембра. Гласала је против Бушевих пореских олакшица, те против бушења у Арктичком националном резервату дивље природе (енгл. ). На место сенаторке поново је изабрана 2006. године. На председничким изборима 2008, освојила је више делегата него иједна претходна кандидаткиња; страначку (демократску) номинацију изгубила је од Барака Обаме, с тим да је добила више гласова.[5]
Као државна секретарка у Обаминој администрацији од 2009. до 2013. године, Клинтонова је реаговала на стање везано за Арапско пролеће, при чему се залагала за војну интервенцију НАТО-а у Либији. Помогла је у организовању дипломатске изолације и међународног санкцијског режима против Ирана, у напору да примора смањење нуклеарног програма ове земље; ово је довело до вишенационалног Заједничког свеобухватног плана акције, договора склопљеног 2015. године. Напушта Обамину администрацију на крају његовог првог мандата, пише своју пету књигу и почиње да држи плаћене говоре, пре објављивања своје друге председничке кандидатуре — сада за изборе 2016.
Хилари Клинтон је добила највише гласова и примарних делегата на Демократским примарним изборима 2016. године, званично прихватајући своју партијску номинацију за председника Сједињених Америчких Држава 28. јула 2016. године, заједно с потпредседничким кандидатом из исте странке ког је одабрала — сенатором Тимом Кејном. Постала је први женски кандидат номинован за председника од стране велике америчке политичке партије. Као део своје платформе 2016, истакла је кампању за повећање прихода, унапређење Акта о доступној нези, те финансијску реформу и реформу Вол стрита. Није била против политике давања држављанства имигрантима који немају документа, а заговарала је повећавање и заштиту женских права те озваничавање породичне подршке кроз плаћено одсуство родитеља и универзално предшколско образовање; залагала се за борбу против климатских промена те за повећавање пореза богатима, укључујући „фершер доплату” (енгл. ), што је представљало средства за финансирање одређених трошкова које је помињала у свом предложеном програму.[6] До јуна 2015. године, променила је мишљење по питању првобитне подршке Транспацифичком партнерству; сада је тврдила да „било који трговински договор мора да произведе радна места, повећа наднице, повећа просперитет и заштити нашу безбедност”. Међутим, контроверза око њених приватних имејл сервера током секретарског мандата постала јој је велик проблем, поготово пред крај кампање. На изборима одржаним 8. новембра 2016. године, Хилари Клинтон је изгубила председничку трку за Белу кућу од републиканског противкандидата Доналда Трампа. У електорском колегијуму, Клинтонова је добила 232 а Трамп 306 гласова. С друге стране, Клинтонова је добила више гласова народа — 48,2% наспрам 46,1% Трамповог гласачког тела; ово су тек пети председнички избори у САД где је кандидат који је изгубио изборе добио више гласова народа. Након губитка, 2017. године се одлучила фокусирати да буде — како је сама рекла — „грађанин-активиста”; написала је своје треће мемоаре () и основала политичку организацију () посвећену добровољном прикупљању средстава за прогресивне политичке групе у САД. У марту 2019, Хилари Клинтон је рекла да се неће кандидовати на изборима 2020.