Републиканска странка (САД)

За странку из 1792—1834. погледајте страницу Демократско-републиканска странка.

Републиканска странка (енгл. , кратко — републиканци, или — велика стара странка, или ) једна је од две главне савремене политичке странке у Сједињеним Америчким Државама, заједно са својим главним и историјским ривалом, Демократском странком.

Републиканска странка Republican Party
Председник	Мајкл Вотли
Оснивачи	Алван Е. Бовај Хенри Џеј Рејмонд
Основана	20. март 1854.; пре 171 године (1854-03-20) Рипон, Висконсин, САД
Седиште	Вашингтон, САД
Идеологија	конзервативизам
Политичка позиција	десни центар
Међународно чланство	Међународна демократска унија
Боје	црвена
Сенат	53 / 100
Представнички дом	220 / 435
Гувернери савезних држава	27 / 50
Симбол на изборима
Веб-сајт

Странку су оснивали 1854. године противници закона Канзас-Небраска, који је омогућио потенцијално ширење ропства на западне територије.^[1] Партија је подржавала класични либерализам, успротивила се ширењу ропства и подржавала је економску реформу. Абрахам Линколн је био први републикански председник. Под вођством Линколна и републиканског конгреса, ропство је забрањено у Сједињеним Државама 1865. године Партија је углавном била доминантна током система треће странке и система четврте странке. После 1912. године Партија је доживела идеолошки помак удесно. Након Закона о грађанским правима из 1964. године и Закона о бирачким правима из 1965, основна база странке се променила, са тим да су јужне државе постале поузданије републиканске у председничкој политици. Они су били снажно посвећени протекционизму и царинама при свом оснивању, али све више су почели да подржавају слободну трговину у 20. веку.^[2] Последњи републикански председнички кандидат је био Доналд Трамп, који обавља функцију 47. председника САД од 2025. године.

Идеологија странке 21. века је амерички конзервативизам, који укључује и економске политике и друштвене вредности. Републиканци подржавају ниже порезе, капитализам слободног тржишта, ограничења имиграције, повећану војну потрошњу, права на оружје, ограничења побачаја, дерегулацију и ограничења синдиката. База подршке странке 21. века укључује људе који живе у руралним подручјима, мушкарце, пензионере и еванђеоске хришћане.

До данас је укупно било 19 републикански председника, највише из било које странке. Имају 27 гувернера државе, 30 законодавних тела и 23 трифекте (контрола над оба већа државне скупштине и гувернерство) државне управе. Шест од девет судија Врховног суда су номиновали републикански председници.

Републикански председници САД

Абрахам Линколн, први републикански председник Сједињених Држава (1861–1865)

Име	Председник САД (хронолошки)	Период
Абрахам Линколн	16. председник	1860–1865
Ендру Џонсон	17. председник	1865–1869
Улисис Симпсон Грант	18. председник	1869–1877
Радерфорд Б. Хејз	19. председник	1877–1881
Џејмс Гарфилд	20. председник	1881
Честер А. Артур	21. председник	1881–1885
Бенџамин Харисон	23. председник	1889–1893
Вилијам Макинли	25. председник	1897–1901
Теодор Рузвелт	26. председник	1901–1909
Вилијам Хауард Тафт	27. председник	1909–1913
Ворен Г. Хардинг	29. председник	1921–1923
Калвин Кулиџ	30. председник	1923–1929
Херберт Хувер	31. председник	1929–1933
Двајт Д. Ајзенхауер	34. председник	1953–1961
Ричард Никсон	37. председник	1969–1974
Џералд Форд	38. председник	1974–1977
Роналд Реган	40. председник	1981–1989
Џорџ Х. В. Буш	41. председник	1989–1993
Џорџ В. Буш	43. председник	2001–2009
Доналд Џ. Трамп	45. председник	2017–2021
Доналд Џ. Трамп	47. председник	2025–