мало насељено место From Wikipedia, the free encyclopedia
Село (понекад сеоско или рурално насеље) је једна од три врсте људских насеља.[4][5] Основни је облик територијалне, социјалне и економске организације становништва које се бави пољопривредом. Села су обично стална насеобина, са фиксним обитавалиштима; међутим, пролазна села могу постојати. Насеобине у селу су прилично близу једна другој, а не раштркане по пределу, као раштркано насеље.
.jpg)
У прошлости су села била уобичајени облик заједнице за друштва која се баве самоодрживом пољопривредом, као и за нека непољопривредна друштва. У Великој Британији заселак је стекао право да се зове село када сагради цркву.[6] У многим културама, вароша и градова је било мало, са само малим делом становништва који је живео у њима. Индустријска револуција привукла је већи број људи да раде у млиновима и фабрикама; концентрација људи довела је до тога да многа села прерасту у варошице и градове. То је омогућило и специјализацију рада и заната и развој многих заната. Тренд урбанизације се наставља, али не увек везано за индустријализацију. Историјски гледано, куће су биле распоређене заједно ради друштвености и одбране, и земљиште око стамбених објеката је обрађивано. Традиционална рибарска села[7][8] су била заснована на занатском риболову[9][10] и налазила се у близини рибарских подручја.
Постоји неколико различитих дефиниција сеоског насеља:
Становници села се називају сељацима, при чему се под тим термином често подразумева и особа која се бави пољопривредном производњом.
Сеоска територија обухвата одређену површину која је искоришћена за потребе пољопривредне производње, као и за биологија|биолошку и економску егзистенцију човека. У погледу насеобинско-производног садржаја може се издвојити:
Основна подела сеоских територија је на:
У административном погледу сеоска територија се дели на:
Сеоска насеља се класификују према бројним мерилима од којих треба издвојити следеће:
Према физиономској структури рурална насеља се могу поделити на више начина, али нашој литературу је најкарактеристичнија следећа подела:
Према облику можемо издвојити три типа сеоских насеља:
У Централној Србији има укупно 4.243 насеља од чега је 3.300 рурално (78,5%). Сва она су издвојена у неколико категорија: усамљена, ратарска, сточарска, приградска, специјализована, рударска, индустријско-аграрна, бањска, лечилишна, седишта општина или сеоских заједница и др.
Проучавањем насеља како сеоских тако и градских на нашим просторима, нарочито на Балканском полуострву бавио се наш географ Јован Цвијић. Он их је поделио на три групе — збијена, разбијена и мешовита, где је издвојио неколико типова и класа.
Села разбијеног типа имају раштркану стамбену структуру. Цвијић је издвојио три типа и две врсте ових села.
Села збијеног типа имају густу стамбену структуру. Цвијић је издвојио четири типа оваквих насеља:
Села мешовитог типа се налазе на прелазу између збијеног и разбијеног типа. Цвијић издваја само један тип оваквих насеља:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
