From Wikipedia, the free encyclopedia
Феминизам је збир друштвених покрета и идеологија чији је циљ дефинисање, успостављање и брањење једнаких политичких, економских, културалних и социјалних права жена.[1][2] Залаже се за ослобођење жена од насиља, сексизма и традиционалних женских улога (домаћице, супруге, мајке, сексуалног објекта) и за прихватање жене као целокупне личности. Покрет се такође бори за остварење економске и политичке равноправности жена. Посебно се бави указивањем на постојање опресије у свакодневици, њеном предочавању јавности и третману жртава. Идеја покрета је уједињење жена како би се превазишла дискриминација. У почетку је покрет био ограничен само на жене, да би у каснијим периодима почео да укључује и мушкарце као активисте.
.svg)
Феминисткиње сматрају да је патријархат, као доминација мушкараца над женама, основна врста угњетавања, која се провлачи кроз све сфере живота. Познат феминистички слоган „лично је политичко“ указује на то да појединачна репресија у кући, мужа над женом, ствара глобалну репресију у друштву, мушкарца над женом.
Феминистички покрет се испочетка испољавао у два облика:
Како је политичка, а и економска равноправност жена постигнута у институционалном смислу, тако је и феминизам постепено еволуирао. Настала је и нова форма феминизма која се назива радикални феминизам. Феминизам се у последње време јавља и као реакција на пораст нео-конзервативизма и верског фундаментализма. Једна од главних феминистичких борби у многим земљама је право на легалан, бесплатан и доступан побачај.
.JPG)
Феминизам је покрет који је настао у западним земљама у веку као једна од последица индустријске револуције. Развој машина је почео отклањати потребу за људском радном снагом, постепено елиминирајући једну од предности коју су мушкарци имали над женама. То је омогућило женама да постану све значајнији део радне снаге, поготово за време Првог светског рата када су замјењивале мушкарце на фронту.
Феминистички покрет се испочетка испољавао у два облика - као покрет за равноправност у платама, односно као покрет за давање права гласа женама. Ово потоње је с временом постигнуто у већини западних земаља након Првог светског рата, а касније и у остатку света.
Како је политичка, а и економска равноправност жена постигнута у институционалном смислу, тако је и феминизам постепено еволуирао у нову форму радикалног феминизма коме је циљ био промена традиционалну улоге жене у друштву путем напада на брак и материнство као традиционалне институције, односно на мушкарце који су по природи репресивни према женама. Иако је релативно мали број жена прихватио тај екстремни став, данас се феминизам најчешће повезује с њим.
Феминизам се у посљедње време јавља и као својеврсна одбрамбена реакција на пораст нео-конзервативизма и верског фундаментализма, којима је циљ да врате традиционалне институције као и традиционални положај жене у друштву.
Развој феминизма се дели у три периода:
Главне тенденције у феминизму 20 века:
Крајем 1970-их година се фокус пажње феминиста преусмерава с питања „обичне“ једнакоправности према низу питања важних за живот жена у друштву, међу којима се истичу:
Већина факултета у свету данас нуди и женске студије (често под називом „родне студије“, енгл. ) у којима се истражују најновија кретања у феминистичкој теорији. У Србији, женске студије се изучавају на Факултету политичких наука у Београду. На различитим универзитетима на Западу, делују студијски програми под називима попут женске студије, феминистичке и полне студије, полне студије и слично.[3]
Тежиште изучавања и борбе за једнакост се у научној и друштвеној делатности ових феминиста и феминисткиња преусмерава са полне једнакости, на питање родне једнакости. При томе, „род“ је у пракси напросто израз сексуалне оријентације: род једне особе се зове онако како се зове и њена сексуална оријентација, једино што родна теорија у склопу појма род ставља више нагласак на социјалне и правне аспекте живота дотичне особе.[4]
Критичари теорија које на почетку 21. века промовишу актуални нараштај феминистичких научника окупљених на универзитетима називају те теорије родном идеологијом и посебно указују на пресудни утицај лезбијског феминизма (то није пежоративни израз, протагонисткиње га користе врло поносито) на феминизам трећег таласа.
Већ 1994. године издаје Кхристина Хоф Сомерс, америчка феминисткиња и (тада) професорка филозофије на Кларк универзитету, књигу у којој износи мишљење да „родне фемискиње“ (њена кованица) које у то време формирају горе већ споменути „трећи талас“ феминизма упропаштавају постигнућа нараштаја феминисткиња које су се бориле за једнакост полова и које и надаље желе тако чинити (ту она убраја и себе). Ц. Х. Сомерс сматра да је контрапродуктивно уверавати свет и жене саме да нису способне бити слободне особе ако не престану бити жене. Она тврди да су (већ почетком 1990-их година) те родне феминисткиње ревносним радом успеле у САД да узму у руке кључеве свих финансијских залагања за женска права, како из државних, тако из приватних извора; те описује како постаје немогуће да се напредује у универзитетском свету без подршке феминисткиња које су поборнице те нове идеологије.[5] Ц. Х. Сомерс се до данас заузима за „класични правични феминизам“, где се тражи једнакост и правичност за жене, те тврди како се показује да „што су ствари боље за жене, то су професорке са женских студија срдитије ... Заиста не мислим да нам треба једна алтернативна визија. Мислим да већ имамо добру визију, коју зовем 'правични феминизам'. То је класични феминизам који нам је донео право гласа, који нам је донео правичност у образовању, који наставља да нам доноси једнакост шанси. То је феминизам у који ја верујем. Томе није требало давати неки филозофски израз јер су то већ сасвим лепо биле учиниле Мари Волстонкрафт, Елизабет Кади Стантон и Сусан Б. Антони. То је баштина жена у овој земљи. Стога нисам имала потребу да пишем нову филозофију феминизма ... Оно што сам морала учинити је било да разоткријем ту посебну школу феминизма коју ја зовем родни феминизам“.[6]
Ц. А. Сомерс се овом књигом уврстила у нову категорију „дисидентских феминисткиња“, у чему јој се придружио један мањи број научница које су уједно ангажоване феминисткиње.[7][8] Дисидентске феминисткиње не иступају јавно против главне струје данашњег феминизма, али се оне феминисткиње које главној струји припадају жале, како је данашња варијанта феминизма друштвено изразито неприхваћена. Тако Светлана Кнежевић, координаторка иницијативе „За рад спремне“ износи у августу 2014. године за часопис „Глобус“ своју оцену да „Већина људи о феминизму учи из патријархалних масовних медија и као резултат тога већина људи остаје збуњена по питању родне равноправности“.[9]
Међу католичким интелектуалкама постоји тенденција да се - ослонцем на теолошка промишљања папе св. Ивана Павла - презентира феминистичка мисао и пракса залагања за права жена која би била сагласна католичкој вери: неки аутори примењују за такве напоре назив „нови феминизам“, или „нови католички феминизам“.[10][11][12]
У САД постоји постојана склоност међу припадницама републиканске партије да своје ефективно залагање за женска права назову феминизмом - што захтева пуно објашњавања, с обзиром да је актуални „феминизам трећег таласа“ изразито несклон - и сигурно потпуно некомпатибилан - с било каквим десним политикама.[13][14]
У данашњој поп култури присутни су сегменти феминистичких порука - од филмова и књига[15] па све до песама у којима су се бројне певачице изјасниле као феминисткиње као што су нпр. Лорд, Мајли Сајрус и Бијонсе.[16] Године 2014. на додели МТВ Видео музичких награда, која спада у најгледаније доделе на свету, Бијонсе је уживо извела део своје песме са снажном поруком што су неки медији прогласили најснажнијим феминистичким тренутком поп културе у историји.[17] Део који је извела заправо је део говора нигеријске феминисткиње Чимаманд Нгози Адичи:
Учимо девојке да се снужде, да се смање. Говоримо девојкама: „Можете имати амбиције, али не превише, треба циљати да будете успешне, али не преуспешне, иначе угрожавате мушкарце.“ Зато што сам женско, очекује се да тежим браку, очекује се да радим животне изборе увек држећи на уму да је брак најважнији. Брак може бити извор задовољства и љубави и међусобне подршке, али зашто то исто не учимо дечаке? Одгајамо девојке да виде једна другу као конкуренцију - не за послове или за достигнућа, већ за пажњу мушкараца. Учимо девојке да не могу бити сексуална бића на начин на који су то дечаци. Феминист/киња - особа која верује у социјалну, политичку и економску једнакост сполова.
Бранд женских хигијенских производа је 2014. у јуну покренуо кампању видеом на Јутјубу који је до септембра погледан преко 40 милиона пута. У видеу је приказано како тинејџери, укључујући и девојке, због друштва схватају поређење „као цура“ увредом, где фразе попут „трчати као цура“, „борити се као цура“, „бацати лопту као цура“, доживљавају као да то значи чинити наведене ствари лоше и неспретно, а не трчати, борити се или бацати лопту најбоље што можеш. Циљ кампање је да се подигне свест о лошим последицама таквог кориштења фразе као цура по самопоуздању девојака у адолесцентном добу.[18][19] Многи су на видео реагирали врло позитивно, посебно спортисткиње, док су га неки описали као маркетиншки трик.[20]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
