Спин
унутрашњи облик угаоног момента као својство квантних честица / From Wikipedia, the free encyclopedia
Спин (енгл. : вртња: ознака ) основна је особина елементарне честице, попут масе и наелектрисања и интерпретира се као унутрашњи момент импулса.[2][3] Пошто је квантно-механичке природе, спин се тешко може описати макроскопски, а најприближније се може схватити као механички момент, тј, као да се честица понаша као мала чигра. Спин има димензије дејства, а изражава се као умножак спинског квантног броја и редуковане Планкове константе . Може имати две вредности. Честице са целобројним спинским квантним бројем су бозони, а са полуцелим фермиони. Поред елементарних честица, спин могу поседовати и њихове комбинације, тј. атомска језгра, и тада се говори о нуклеарном спину који сам представља комбинацију спинова протона и неутрона од којих је језгро начињено.[4] Спин је особина која се манифестује кроз интеракцију са магнетним пољем и утиче на кретање електрона. Спин је независан од простора, што значи да се међу квантним бројевима који карактеришу таласну функцију посебно налази и број који одређује спин, тј. да је простор стања електрона тензорски производ орбитног и спинског простора.[5]
Спин је квантно-унутрашњи импулс вртње независан од орбиталног кретања, односно властита угаона количина кретања. Спин субатомских честица поприма квантизиране вредности:
где је: ħ - редукована Планкова константа - мали цели број (0, 1, 2, 3, 4). За темељне честице материје (лептоне и кваркове) као и за нуклеоне и њихове античестице је једнак јединици (= 1) те је према томе њихов спин ħ/2. Спин фотона и осталих преносника темељних сила (W-бозона и З-бозона те глуона) је ħ, спин гравитона је 2∙ħ, а мезона и Хигсове честице 0.[6] У квантној механици, спин представља унутрашњу угаону количину кретања честице. То је искључиво квантно својство честица, оно нема свог „пара” у класичној механици. Спин је један од две врсте угаоне количине кретања у квантној механици, а друга је орбитална угаона количина кретања, која је аналогна угаоној количини кретања у класичној механици, а настаје када се честица креће по закривљеној, кружној путањи.
Постојање спина закључено је из Штерн-Герлаховог експеримента, у којем су посматране честице поседовале угаону количину кретања која се није могла описати самом орбиталном угаоном количином кретања. Вредности спина су квантизоване, што значи да спин може попримити само тачно одређене вредности. Према спину, све честице се деле у две велике групе: фермионе и бозоне. Фермиони су честице полуцелобројног спина, а бозони честице целобројног спина.[7]