Штерн-Герлахов експеримент
From Wikipedia, the free encyclopedia
Штерн-Герлахов експеримент је експеримент којим је демонстрирана квантна природа спина честице. Експеримент се заснива на пропуштању снопа атома кроз нехомогено магнетно поље и посматрању цепања снопа на заклону. Иако се експеримент често везује са открићем спина електрона, он је заправо креиран тако да испита квантованост орбиталног угаоног момента што је постулирано у Боровој теорији атома.[1]
Штерн-Герлахов експеримент је првобитно изведен са атомима сребра и добијено је цепање снопа на два дела. Ово цепање се није могло објаснити преко до тада познатог орбиталног момента атома. На основу експеримента, закључено је да честице морају имати и неки други орбитални момент који ће имати утицај у нехомогеном магнетном пољу и тај орбитални момент је назван унутрашњи орбитални момент, а окарактерисан новим квантним бројем који је назван спински квантни број или спин.
Овај оглед су први пут су извели физичари Ото Штерн и Волтер Герлах 1922. године, по којима је експеримент и назван. Штерн-Герлахов експеримент је првобитно био урађен на атомима сребра. Године 1927. Филипс и Тејлор су експеримент поновили са атомима водоника, а од тад је урађен и са другим елементима. На основу Штерн-Герлаховог експеримента, Уленбек и Гоулдсмит су као теоретско објашњење претпоставили постојање унутрашњег момента импулса, тј. претпоставили су постојање новог квантног броја, названог спин. Постојање унутрашњег моемента импулса имплицирало би постојање одговарајућег унутрашњег магнетног момента, па ће атом и у основном стању интераговати са магнетним пољем.[2]