Латински језик
класични језик који припада италској грани индоевропских језика / From Wikipedia, the free encyclopedia
Латински језик (лат. ) је класични језик који припада италској грани индоевропских језика. Латински алфабет је настао из етрурског и грчког алфабета.
латински | |
---|---|
Говори се у |
|
Етничка припадност | Латини |
Ера | Вулгарни латински језик се развио у романске језике, од 6. до 9. века; формални језик се задржао као академска лингва франка католичких земаља средњовековне Европе и као литургијски језик Католичке цркве. |
индоевропски
| |
латинско писмо | |
Званични статус | |
Службени језик у | |
Регулише |
|
Језички кодови | |
ISO 639-1 | la |
ISO 639-2 | lat |
ISO 639-3 | lat |
Глотолог | lati1261 [2] |
Лингосфера | 51-AAB-a |
Карта показује највећи досег Римског царства (око 117. године) и подручје којим су управљали говорници латинског језика (тамно црвено). Многи други језици осим латинског су говорени унутар царства. | |
Опсег романских језика, савремених потомака латинског, у Европи. | |
Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћеш видјети знаке питања, кутије или друге симболе умјесто уникод карактера. |
Латински је првобитно говорен на подручју Лацијума.[3] Кроз моћ Римске републике, латински је постао доминантни језик, најпре у Италији па затим и широм Римског царства. Вулгарни латински се развио у романске језике, као што су италијански, француски, шпански, португалски и румунски. Латински, италијански и француски су дали много ријечи енглеском језику. Старогрчки и латински језик се користе као језици науке у теологији, биологији и медицини.
У касној Римској републици (75. п. н. е.), старолатински је стандардизован у класични латински језик. Вулгарни латински је био колоквијални облик говора у исто вријеме и то је потврђено у записима и дјелима као што су дјела Плаута и Теренција.[4] Каснолатински је био писани језик од 3. века, а средњовјековни латински је био у употреби од 9. вјека до периода Ренесансе када се користи ренесансни латински. Касније, развили су се рани савремени латински и савремени латински језик. Латински језик је кориштен као језик међународне комуникације, образовања и науке све до касног 18. века, када је почео да га замјењује вернакулар. Црквени латински је опстао као службени језик Свете столице и римског обреда Католичке цркве.
У данашње време многи студенти, учењаци и чланови католичког клера течно говоре латински као литургијски језик. Он се учи у основним, средњошколским и високошколским образовним институцијама широм света.[5][6]