From Wikipedia, the free encyclopedia
Лимета, у продавницама често и лајм (енгл. ),[1] назив је за неколико хибрида цитруса (род ) којима су зрели плодови зелене боје, као и за несродне биљке сличних плодова ( и ). Плод лимете, хесперидијум, је мањи од плода лимуна,[2] а подједнако је богат витамином Ц. Често се користи као додатак јелу или пићу (нпр. лајмада и мохито).
Постоји неколико врста дрвећа цитруса чији се плодови називају лиметима, укључујући ки лимету (), персијску лимету, макрут лимету и пустињску лимету. Лимете су богат извор витамина Ц, киселе су и често се користе за наглашавање укуса хране и пића. Узгајају се током целе године.[3] Биљке са воћем које се називају „лимете” имају различито генетско порекло; лимете не чине монофилетску групу.
Назив потиче од арапског и француског [4] и енглеског (лајм). Воће је првобитно култивисано у Ираку и Персији, а произвођено за тржиште у Вавилону.[5]
Сем као свеобухватни назив за неколико врста цитруса, појам обухвата и:[6]
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
---|---|
Енергија | 126 kJ (30 kcal) |
10,5 g | |
Шећери | 1,7 g |
Прехрамбена влакна | 2,8 g |
0,2 g | |
0,7 g | |
Витамини | |
Тиамин (Б1) | (3%) 0,03 mg |
Рибофлавин (Б2) | (2%) 0,02 mg |
Ниацин (Б3) | (1%) 0,2 mg |
Витамин Б5 | (4%) 0,217 mg |
Витамин Б6 | (4%) 0,046 mg |
Фолат (Б9) | (2%) 8 μg |
Витамин Ц | (35%) 29,1 mg |
Минерали | |
Калцијум | (3%) 33 mg |
Гвожђе | (5%) 0,6 mg |
Магнезијум | (2%) 6 mg |
Фосфор | (3%) 18 mg |
Калијум | (2%) 102 mg |
Натријум | (0%) 2 mg |
Остали конституенти | |
Вода | 88,3 g |
| |
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA |
Већина врста и хибрида биљака цитруса званих „лајмови” имају различито порекло у тропској Југоисточној Азији и Јужној Азији. Оне су проширене широм света путем миграције и трговине. Конкретно, макрут лимета је била један од најранијих агрума које су људи унели у друге делове света. Они су се проширили у Микронезију и Полинезију путем аустронезијске експанзије (око 3000–1500. п. н. е.).[13] Они су се такође касније проширили на Блиски исток и Медитерански регион преко трговине зачинима и путева за трговину тамјаном још око 1200. године п. н. е.[14][2]
Да би спречили скорбут током 19. века, британским морнарима је издавана дневна доза цитруса, као што је лимун, а касније су прешли на лимету.[15] Употреба цитруса је у почетку била строго чувана војна тајна, пошто је скорбут био уобичајена пошаст разних националних морнарица, а способност да се дуго остане на мору без добијања поремећаја била је од огромне користи за војску. Британски морнари су тако стекли надимак „Лајми” због употребе лимете.[16]
У 2018. године светска производња лимете (у комбинацији са лимуном за извештавање) износила је 19,4 милиона тона.[17] Највећи произвођачи – Индија, Мексико, Кина, Аргентина, Бразил и Турска – заједно су чинили 65% глобалне производње (табела).[17]
Сирови лимун се састоји од 88% воде, 10% угљених хидрата и мање од 1% масти и протеина (табела). Само садржај витамина Ц од 35% дневне вредности (ДВ) по порцији од 100 је значајан за исхрану, док су остали хранљиви састојци присутни у малим количинама ДВ (табела). Сок од лимете садржи нешто мање лимунске киселине од лимуновог сока (око 47 ), скоро двоструко више лимунске киселине од сока грејпфрута и око пет пута више од количине лимунске киселине која се налази у соку од поморанџе.[18]
Пулпа и кора лимете садрже различите фитокемикалије, укључујући полифеноле и терпене,[19] од којих су многи под базним истраживањима због њихових потенцијалних својстава код људи.[20]
Контакт са кором лимете или соком од лимете праћен излагањем ултраљубичастом светлу може довести до фитофотодерматитиса,[21][22][23] који се понекад назива фотодерматитис маргарите[24][25] или болест лимете[26] (ово не треба мешати са лајмском болешћу). Бармени који рукују лиметом и другим цитрусним воћем док припремају коктеле могу развити фитофотодерматитис.[27]
Класа органских хемијских једињења званих фуранокумарини наводно изазивају фитофотодерматитис код људи.[28] Лимете садрже бројна једињења фуранокумарина, укључујући лиметин (који се такође назива цитроптен), бергаптен, изопимпинелин, ксантотоксин (такође назван метоксален) и псорален.[29][30] Сматра се да је бергаптен примарно једињење фуранокумарина одговорно за фитофотодерматитис изазван лиметом.[29][30]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.