Микронезија

Уколико сте тражили државу са овим именом, погледајте чланак Савезне Државе Микронезије.

Микронезија (грч. — „мали”, νησί — „острво”) је једна од три географске и културне целине у Океанији, поред Меланезије и Полинезије. Састоји се од 2.500 острва на простору од 8 милиона квадратних километара у северном Тихом океану између Хаваја, Јапана, Филипина и Папуа Нове Гвинеје. Ова регија се састоји углавном од ниских коралних атола и мањег броја виших вулканских острва. Укупан број становника је око 200.000.

Микронезија (обележена браон)

Политичка подела

Острва Микронезије су подељена на осам земаља или територија. Средишња група острва, позната и као Каролинска острва, чине Савезне Државе Микронезије које се састоје из четири државе чланице: Јап, Чук, Понпеј и Косрај. Западно од Савезне Државе Микронезије, а такође у склопу Каролинских острва, је Република Палау. Северно су острво Гвам и Северна Маријанска острва која су протекторат САД-а. Источно се налазе Маршалска острва. Југоисточно су државе Науру и Кирибати (раније познати под именом острва Гилберт и Феникс). На крају, мало и изоловано острво Вејк које припада територији САД.

Историја

Једина организована држава пре доласка Европљана постојала је на острву Јап.

У 19. веку острва су подељена тако да су Кирибати припали Великој Британији, САД је владала острвом Гвам, а Немачка је владала свим осталим острвима. После Првог светског рата, немачки поседи су подељени тако да је Аустралија преузела управљање Науруом, а Јапан је завладао осталим острвима. Када је Јапан поражен у Другом светском рату, све ове територије су постале територије под старатељством Уједињених нација, а фактички и под влашћу САД.

Данас су сва острва независне државе осим острва Гвам, Вејк и Северних Маријанских острва.

Култура

Камени „новац“ са острва Јап (фотографија Ерика Гуинтера, мај 2002.)

Језици који се говоре на острвима Микронезије углавном припадају аустронезијској језичкој породици, од којих већина микронежанској грани. Званични језик на свим територијама је енглески. Доминантне религије су римокатоличка и протестантска.

Велика удаљеност међу острвима учинила је да су културе и обичаји веома разнолики. Заједничка црта је јака породична и клановска организација. Популарна је усмена књижевност и карактеристична локална музика.

Од економије, значајна је пољопривреда: банане, кокос, хлебно дрво, као и таро и јам (врсте кромпира).

Литература

• Kirch, Patrick Vinton (2001). On the Road of the Winds: An Archaeological History of the Pacific Islands Before European Contact. University of California Press. ISBN 978-0-520-92896-1.
• Lal, Brij V.; Fortune, Kate (2000). The Pacific Islands: An Encyclopedia. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-2265-1.
• Morgan, William N. (1988). Prehistoric Architecture in Micronesia. Austin, Texas: University of Texas Press. стр. 30. ISBN 9780292786219.
• Rainbird, Paul (2004). The Archaeology of Micronesia. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65630-6.
• Goetzfridt, Nicholas J.; Peacock, Karen M. (2002). Micronesian Histories: An Analytical Bibliography and Guide to Interpretations. Westport, Connecticut, USA: Greenwood Press. ISBN 0313291039.

Спољашње везе

• Мапа Микронезије Архивирано на сајту (12. децембар 2006)
• History of Micronesia
• Micronesian Games