![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/92/Quark_structure_proton.svg/langsr-640px-Quark_structure_proton.svg.png&w=640&q=50)
Кварк
From Wikipedia, the free encyclopedia
Кваркови (енг. , назив који је увео амерички физичар Мари Гел-Ман по речи из Џојсовог романа Бдење над Финеганом) су елементарне честице које сачињавају протоне, неутроне,[2] и све остале сложене честице тј. хадроне, нуклеоне, мезоне...[3][4] Кваркови су честице које имају спин 1/2 као и све остале честице материје али имају електрични набој од 1/3 е или 2/3 е. Поред спина и наелектрисања имају и особину која се зове боја и она може имати 3 основне вредности. Граде теже честице тако што се повежу 3 кварка - хадрони, нуклеони - у безбојну комбинацију или тако да се повежу 1 кварк и 1 антикварк исте боје чинећи при томе безбојну честицу. Кваркови су по физичким мерилима изузетно масивне честице. Кваркова има 6 врста:[5] и кварк чине цео космос јер су они облик кваркова са најмањом масом и према томе најмањом енергијом тј. најстабилнији су. Сви остали кваркови су добијени у акцелераторима честица при врло великим енергијама на врло мале делове времена. Сви остали кваркови су много масивнији од up и down и они граде егзотичне врсте тешких честица, које се распадају на мање масивне после пар милисекунди. Колико се сада зна кваркови су честице које можда уопште немају димензије, али се као горња граница за њихов пречних узима граница од 10-17 m. Кваркови се никад не могу наћи изоловани већ само повезани у честице које су безбојне, јер што су даље кваркови један од другог, то је сила између њих јача, али и ако се честици сачињеној од кваркова преда довољно енергије за раскидање везе између кваркова, та енергија ће се претворити у још једну безбојну честицу сачињену од кваркова.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Standard_Model_of_Elementary_Particles_hr.svg/640px-Standard_Model_of_Elementary_Particles_hr.svg.png)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/31/Temeljne_%C4%8Destice_1.png/320px-Temeljne_%C4%8Destice_1.png)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/81/Quark_structure_neutron.svg/640px-Quark_structure_neutron.svg.png)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4d/Electrona_in_crystallo_fluentia.svg/320px-Electrona_in_crystallo_fluentia.svg.png)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/57/FirstNeutrinoEventAnnotated.jpg/640px-FirstNeutrinoEventAnnotated.jpg)
![]() Протон се састоји од два горња кварка, једног доњег кварка и глуона који посредују силе које их „везују”. Додела боја појединих кваркова је произвољна, али све три боје морају бити присутне; црвена, плава и зелена се користе као аналогија примарним бојама које заједно производе белу боју. | |
Композиција | Елементарна честица |
---|---|
Статистике | Фермионска |
Генерација | Прва, друга, треча |
Интеракције | Електромагнетизам, гравитација, јака, слаба |
Симбол | q |
Античестица | Антикварк (q) |
Теорије |
|
Откривен | (c. 1968) |
Типови | 6 (горњи, доњи, страни, чаробни, дубински, и вршни) |
Наелектрисање | +2/3 , −1/3 |
Боја набоја | Да |
Спин | 1/2 |
Барионски број | 1/3 |
Кварк је елементарна честица саставница хадрона, електричног набоја или , подложна јаком међуделовању. Све до открића Ω– честице кварковима се придељивало чисто математичко значење. Прве назнаке њихове физичке стварности (реалности) појавиле су се у експериментима дубоко нееластичног распршења електрона на протонима, на Станфордском линеарном убрзивачу честица 1962.[6][7] Опажање распршења под великим угловима (каква су пре опажена у Рудерфордовим експериментима распршења алфа-честица на листићима злата) упућивало је на постојање тврдих тачкастих „језгара” унутар протона. Слични експерименти спроведени потом неутринским сноповима на CERN-у несумњиво су потврдили да је реч о честицама трећинског електричног набоја и полуцелоа спина.[8] За истраживања путем дубоко нееластичних распршења којима су установљени кваркови додељена је Нобелова награда за физику 1990. године X. A. Фридманu, Х. В. Кендалу i Р. Е. Тејлору.
Године 1974. откривен је ц-кварк (Нобелова награда 1976. Б. Рихтеру и Семјуел Ч. Ч. Тингу за откриће J/ψ мезона). Следило је и откриће -кварка (1977) и -кварка (1994). Тиме је био заокружен скуп кваркова који с лептонима чине темељне градивне блокове опажене материје (физика елементарних честица). Реч је о честицама спина 1/2, које се појављују у различитим врстама, укусима, сврстаним у породице или нараштаје. Материје које нас окружују изграђене су од горњега и доњега кварка ( и , од енгл. и ) првог нараштаја. Такав узорак с доњим кварком електричнога набоја (–1/3) и горњим кварком набоја (+2/3) понавља се у другом нараштају с кварковима страног и чаробног укуса ( и , од енгл. и ) те кварком лепоте и истине ( и , од енгл. и ) трећега нараштаја. Сваки се од наведених кваркова појављује у три боје. Те се боје шватају као набоји на које се вежу глуони, преносници јакога међуделовања описаног квантном хромодинамиком.[9][10][11][12][13]
На малој међусобној удаљености (мањој од 10–15 метара) кваркови се крећу као слободне честице, а на већим удаљеностима делују изузетно великим привлачним силама те се због тога не могу издвојити из хадрона као засебне честице (асимптотска слобода).[14]