Godina 1881 (MDCCCLXXXI) bila je redovna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u četvrtak po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju godišnje kalendare).

Kratke činjenice Milenijum:, Vjekovi: ...
Zatvori
Kratke činjenice
1881. po kalendarima
Gregorijanski 1881.(MDCCCLXXXI)
Ab urbe condita 2634.
Islamski 1298–1299.
Iranski 1259–1260.
Hebrejski 5641–5642.
Bizantski 7389–7390.
Koptski 1597–1598.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 1936–1937.
Shaka Samvat 1803–1804.
Kali Yuga 4982–4983.
Kineski
Kontinualno 4517–4518.
60 godina Yin Metal Zmija
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11881.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era
Zatvori

Događaji

Januar/Siječanj

Februar/Veljača

  • 1. 2. - Srpska vlada obaveštena da je američka vlada prihvatila "njenu želju da u Beogradu ima predstavnika SAD" - ovo se uzima kao datum uspostavljanja diplomatskih veza između Kneževine Srbije i SAD.
  • 2. 2. - Zakonom o prinudi, po predlogu ministra za Irsku W.E. Forstera, privremeno suspendovan habeas corpus radi borbe sa Zemljišnom ligom u Irskoj.
Thumb
Paul Eugène Bontoux
  • 3. 2. - Tri ugovora srpske vlade sa Eženom Bontuom, predsednikom Generalne unije, za zajam, građenje i korišćenje železnice u Srbiji (sa Generalnom unijom sklopljen i nepovoljan "lutrijski zajam" od realnih 24,585 miliona dinara za vraćanje dugova iz '60-ih i '70-ih).
  • 9. 2. (28. 1. po j.k.) - Ruski ministar unutrašnjih poslova Loris-Melikov predao caru Aleksandru II projekt političke reforme.
  • 10. 2. - Praizvedba "Hofmanovih priča" kompozitora Žaka Ofenbaha, četiri meseca nakon njegove smrti.
  • 10. 2. - Osnovana prva škola igranja u Beogradu.
  • 13. 2. - Hubertine Auclert izdala radikalno feminističke novine La Citoyenne u Parizu (izlaze do 1891).
  • 14. 2. - U Ugarskoj uvedena žandarmerija (Csendőrség) umesto pandura.
Thumb
Brdo Majuba, poprište bitke u Prvom burskom ratu
  • 16. 2. - Inkorporirana Canadian Pacific Railway, za četiri godine će napraviti prvu transkontinentalnu železnicu u Kanadi.
  • 16. 2. - Francuski oficir Paul Flatters ubijen u Sahari prilikom pokušaja trasiranja predložene Transsaharske železnice.
  • 19. 2. - Kanzas je prva američka država koja je uvela prohibiciju alkoholnih pića (do 1948.)
  • 21. 2. - Novi Zakon o sudijama u Srbiji - uvedena sudska nezavisnost.
  • 24. 2. - Sanktpeterburški ugovor: Rusi vraćaju Kini istočni deo basena reke Ili.
  • 25. 2. - Inkorporiran Phoenix, Arizona.
  • 27. 2. - Bitka na Majuba Hill je odlučujući britanski poraz u Prvom burskom ratu.
  • 27. 2. - Nemački princ Wilhelm II se oženio Augustom Viktorijom (carski par 1888-1918).

Mart/Ožujak

Thumb
Ubistvo Aleksandra II
  • 1. 3. - Firma Cunard porinula putnički brod novog tipa SS Servia ("Srbija") - napravljen od čelika umesto gvožđa, prvi Cunardov brod sa električnim osvetljenjem (prvo putovanje 26. 11., služi do 1902).
  • 4. 3. - Inauguriran predsjednik SAD James A. Garfield.
  • 12. 3. - Francisco García Calderón izabran za privremenog predsednika Perua u Limi - Nicolás de Piérola se nalazi u Ayacuchu gde pokušava da nastavi rat.
  • 13. 3. - Šesti atentat na ruskog cara Aleksandra II: dvojica pripadnika "Narodne volje" bacila bombe na carevu kočiju - teško povređen, umire ubrzo zatim.
    • Novi car je Aleksandar III - vlada do 1894, odustaje od očevih planova za reformu (izabrana Duma će biti uvedena tek 1906.), pojačava represiju, stvara Ohranu.
    • Na mestu ubistva će biti podignuta Crkva Spasa na krvi.
Thumb
Aleksandar III
  • 16. 3.? - Osnovana železničko-saobraćajna škola u Beogradu.
  • 19. 3. (kal.?) - U Srbiji donesen Zakon o Narodnoj biblioteci i Muzeju, predlagač je bio Stojan Novaković.
  • 22. 3. - "Bontuov ugovor": posle burnih diskusija, srpska skupština je, pretpostavlja se uz podmićivanje, usvojila nepopularni ugovor sa Generalnom unijom o zajmu sredstava, kao i gradnji i eksploataciji pruge Beograd-Vranje (97 za, 57 protiv, 5 uzdržanih) - Generalna unija bankrotirala sledeće zime.
  • 23. 3. - Požar u Operi u Nici usled curenja gasa, 200 mrtvih.
  • 23. 3. - Prvi burski rat okončan Burskom pobedom - Britanska Imperija je prvi put od Američke revolucije izgubila neki rat.
  • 26. 3. (14. 3. po j.k.) - Kneževina Rumunija proglašena kraljevinom (vladar Karol I krunisan 22. 5.).
  • mart/april? - Bečka vlada objavila poziv za vojsku u Boki Kotorskoj[1]

April/Travanj

  • 9. 4. - Novi Zakon o štampi u Srbiji - slobodna štampa.
  • 13. 4. - Donet Zakon o zborovima i udruženjima (prvi ikad u Srbiji) - omogućeni zborovi i ranije zabranjena udruženja.
  • april - Turska vojska Derviš-paše guši ustanak Prizrenske lige.
  • 14. 4. - Revolveraški obračun "Četvorica mrtvih za pet sekundi" u El Pasu.
  • 15. 4. - Počinju antisemitski pogromi u Rusiji, prvo u gradu Jelizavetgradu (Kropivnicki). Do 1884. biće preko 200 antisemitskih događaja u Rusiji.
  • 15. 4. - Zakonom o taksama uvedene taksene marke u Srbiji.
  • 18. 4. - Londonski Natural History Museum otvoren u novoj zgradi.
  • 27. 4. - Ustanak šeiha Buamame na zapadu Francuskog Alžira (u tri etape do 1899).
  • 28. 4. - Francusko osvajanje Tunisa, izgovor je akcija protiv bandita koji upadaju u Francuski Alžir. Italija protestuje.
  • 28. 4. - Billy the Kid beži iz zatvora u Mesilla, New Mexico gde je čekao vešanje, ubio je dvojicu čuvara.

Maj/Svibanj

Thumb
Rudolf i Stephanie
  • 1. 5. - Uspostavljena prva telefonska centrala u Budimpešti, Nikola Tesla je glavni tehničar; ove godine mu se javila ideja rešenja motora na naizmeničnu struju bez komutatora.
  • 5. 5. - Louis Pasteur prikazao svoju vakcinu protiv antraksa (ispostavlja se da je Henry Toussaint imao prvenstvo). Pasteur je kasnije tokom godine izabran u Francusku akademiju (stolica 17).
  • 6. 5. (24. 4. po j.k.) - Srbija potpisuje trgovinski ugovor sa Austrougarskom (ratifikovan u Srbiji 17. 6.) - povoljan za austrougarsku industriju i srpsku poljoprivredu, bez uzajamnosti po pitanju statusa najpovlašćenije nacije.
  • 7. 5. - Počinje Kijevski pogrom, najgori ove godine.
  • 9. 5. (27. 4. po j.k.) - Bugarski knez Aleksandar I Batenberg smenjuje liberalnu vladu Petka Karavelova, postavlja ministra vojnog, ruskog generala Kazimira Ernrota (do jula) i najavljuje sazivanje Velikog narodnog sabranija.
  • 10. 5. - Venčanje austrougarskog prijestolonasljednika Rudolfa i belgijske princeze Stephanie.
  • 11. 5. (29. 4.) - "Kontrareforme Aleksandra III": donesen je Manifest nepovredivosti samodržavlja - apsolutna careva vlast; pretpostavlja se da je inspirator manifesta Konstantin Pobedonoscev. Ministar unutarnjih poslova Mihail Loris-Melikov i vojni ministar Dmitrij Miljutin napuštaju rusku vladu ovog meseca.
  • 12. 5. - Ugovor iz Barda: Begluk Tunis, formalno pod osmanskim sizerenstvom, postaje francuski protektorat (do 1956).
  • 12. 5. - U Ugarskoj osnovana Rumunska nacionalna partija Transilvanije i Banata.
  • 13. 5. - Pacifičko ostrvo Rotuma se predalo Velikoj Britaniji (deo kolonije Fidži).
  • 16. 5. - Firma Siemens & Halske pustila u Berlinu prvi električni tramvaj na svetu (linija Lichterfelde–Kadettenanstalt).
  • 17. 5. - Mithat Paša, bivši veliki vezir i guverner Sirije uhapšen pod optužbom za ubistvo sultana Abdulaziza - osuđen na smrt u junu, ali je pod pritiskom Britanaca poslat u iznanstvo u Taif.
Thumb
Knez Carol I je sada kralj Rumunije

Jun/Juni/Lipanj

  • 1. 6. - U Srbiji Zakon o krčmarini (taksa na alkoholna pića).
  • 7. 6. - Prvi sastanak Socijaldemokratske federacije Henryja Hyndmana, prve organizovane socijalističke stranke u Britaniji.
  • 8. 6. - Ugovor o Bosni i Hercegovini između Svete stolice i Austrougarske vlade o uvođenju svjetovne katoličke hijerarhije, car dobija pravo imenovanja nadbiskupa i biskupa (ranije su franjevci bili nosioci katoličanstva u BiH).
  • 18. 6. - Muslimanska pobuna u Tunisu, marabuti proglašavaju džihad u Sfaxu, Gabèsu i Kairouanu, otpor traje do oktobra, kod plemena na krajnjem jugu do 1883.
  • 11. 6. - Otvoreno Narodno kazalište u Pragu (Národní divadlo), izgorjelo već u kolovozu (ponovo otvoreno 1883).
  • 13. 6. - Brod USS Jeannette smrvljen ledom - James Gordon Bennett, Jr. pokušavao da stigne do severnog pola, prošlog meseca je našao ostrva Henrietta i Jeannette u Istočnosibirskom moru.
Thumb
W.P. Frith: "Privatno razgledanje u Kraljevskoj akademiji, 1881"
  • jun - Knez Milan u poseti Berlinu, Sankt Petersburgu i Beču, u Rusiji hladno primljen[1].
  • jun - Kurdski pobunjenik šeih Ubeydallah, koji je ratovao u Persiji, predao se osmanskom sultanu.
  • 16. 6. - Usvojen prvi set Ferryjevih zakona u Francuskoj: besplatno osnovno obrazovanje, subvencionišu ga komune i departmani.
  • 18. 6. - Obnovljen "Trojecarski savez" Nemačke, Austrougarske i Rusije - Austrougarima priznato pravo na aneksiju Bosne i Hercegovine, kao i pravo Bugarske na ujedinjenje sa Istočnom Rumelijom (savez traje do 1887).
  • 24. 6. - 3. 7. - Izbori za Ugarski sabor, nova pobeda vladajućih Liberala.
  • 28. 6. (16. 6. po j.k.) - U Beogradu potpisana Tajna konvencija (ino. ministar Čedomilj Mijatović po volji kneza Milana, bez znanja vlade) - Srbija praktično zavisna od Austro-Ugarske, u zamenu za proglašenje kraljevine i mogućnost širenja u Makedoniji (objavljena 1893)[1].
  • 28. 6. - Kodeks domorodaca (Code de l'Indigénat) ozvaničuje diskriminaciju starosedelaca u Francuskom Alžiru.
  • 29. 6. - Muhamed Ahmed se proglasio za mahdija u Sudanu, protiv turko-egipatskih vlasti - počinje Mahdijev rat (do 1899).

Jul/Juli/Srpanj

Thumb
Atentat na Garfielda
Thumb
Hrvatska i Slavonija (1908)

Avgust/August/Kolovoz

  • 3. 8. - Potpisana Pretorijska konvencija: puna autonomija Južnoafričke Republike (Transvaala) uz nominalno britansko sizerenstvo.
  • 4. 8. - U Sevilji navodno izmereno 50 °C što bi bio evropski rekord (potvrđeno 46,6°).
  • 4. 8. - U zadarskom srezu za Dalmatinski sabor izabran Ljubomir Vujnović, srpsko-autonomaški kandidat (pogoršanje srpsko-hrvatskih suprotnosti).
  • 12. 8. - Bitka na Abi: dve egipatske čete pokušale uhvatiti Mahdija na adi Aba, južno od Kartuma, ali razbijene. Mahdi se zatim udaljava u Kordofan.
  • 15. 8. - 15. 11. - Prva Međunarodna izložba elektriciteta u Parizu - prikazane nove naprave, održani i kongres na kome su definisani volt, om i amper.
  • 26. 8. - North Borneo Chartered Company dobila na upravu Severni Borneo (današnji Sabah, Malezija).
  • 30. 8. - Britanski parobrod RMS Teuton naleteo na greben kod Južne Afrike, 236 mrtvih.

Septembar/Rujan

  • 5. 9. - Veliki požar u regionu Thumb američke države Mičigen, izgorelo 4.000 km2 šume nakon čega su otkriveni indijanski petroglifi u okrugu Sanilac.
  • 9. 9. - Pobuna Ahmeda Urabija i oficira u Egiptu, zahtevaju smenu ministara, novi ustav i veću vojsku, protive se mešanju od strane evropskih sila.
  • 11. 9. - Eksploatacija škriljca izazvala klizište od koga je poginulo 114 ljudi u švajcarskom selu Elm.
  • 19. 9. - Nakon smrti predsjednika Garfielda na čelo SAD dolazi dotadašnji potpredsjednik Chester Arthur (do 1885).
  • 21. 9. - Potpisan Ahalski ugovor: Persija priznaje rusku aneksiju Horezma, granica je reka Atrek.
  • 25. 9. - Ferdinand Adolf Kehrer izveo u Meckesheimu prvi moderni (konzervativni) carski rez.
  • 26. 9. - Engleski grad Godalming dobio električnu energiju ("prvi grad na svetu sa javnim snabdevanjem električnom energijom" - vratiće se na gas 1884, struja definitivno od 1904).

Oktobar/Listopad

  • 1. 10. - Počinje feljtonsko objavljivanje R. L. Stevensonovog "Otoka s blagom".
  • oktobar - Mitropolit beogradski Mihailo saopštio vladi da crkva ne može primenjivati Zakon o taksama jer bi to predstavljalo simoniju.
  • 10. 10. - Umro austro-ugarski ministar ino. poslova Heinrich Karl von Haymerle, naslediće ga grof Gustav Kálnoky (do 1895).
  • 10. 10. - U Londonu otvoren Savoy Theatre, prva javna zgrada u potpunosti osvetljena elektrikom (Swanove žarulje).
  • 10. 10. - Charles Darwin objavio svoje poslednje naučno delo, o kišnim glistama.
  • 13. 10. - Oživljavanje hebrejskog jezika: smatra se da je Eliezer Ben-Yehuda održao prvi razgovor na hebrejskom jeziku sa prijateljima u Parizu; kasnije tokom meseca se seli u Palestinu.
  • 14. 10. - Zaključen Trgovinski ugovor između Kneževine Srbije i SAD, takođe i Konvencija o pravima, imunitetima i privilegijama konzularnih agenata (prva trgovina: šljive za kerozin).
  • 14. 10. - Eyemouthska katastrofa: 189 ribara iz jugoistočne Škotske stradalo u oluji, najviše iz varoši Eyemouth.
  • 24. 10. - Tony Pastor priredio u Njujorku uglađenu verziju varijetea, što se smatra rođenjem vodvilja.
  • 26. 10. - U Tombstone, Arizona se dogodio Obračun kod O.K. Corrala, najčuveniji revolveraški sukob Divljeg zapada.
  • 26. 10. - Francuske trupe zauzele Kairuan.
  • 27. 10. - Izbori za Rajhstag u Nemačkoj: najviše mandata ima katolička Partija centra.
  • 28. 10. - Tuniski beg Muhammad III as-Sadiq abdicirao, nasleđuje ga Ali III ibn al-Husayn (do 1902).
  • 30. 10. (18. 10. po j.k.) - Srpska vlada iz političkih razloga smenila mitropolita Mihaila, privremeno postavljen episkop negotinski Mojsej.
  • oktobar - Razrešena kriza srpske vlade nastala potpisivanjem Tajne konvencije - Čedomilj Mijatović prepustio inostrani resor predsedniku vlade Milanu Piroćancu.

Novembar/Studeni

  • 1. 11. (20. 10. po j.k.) - Kalaj - Piroćančeva deklaracija (ublažavanje člana IV Tajne konvencije, koji govori da Srbija neće sklapati političke ugovore bez sporazuma sa Austrougarskom).
  • 3 - 11. 11. - Okupacija Araukanije ustanak Mapuchea je poslednja veća pobuna tih Indijanaca u Čileu.
  • 4. 11. - Objavljen Privremeni odbrambeni zakon za BiH - uvedena vojna obaveza u okupiranoj BiH što izaziva veliko nezadovoljstvo stanovništva i ustanak u januaru.
  • 5. 11. (24. 10. po j.k.) - Tajna izjava kneza Milana da će se pridržavati konvencije sa AU bez ikakvih dodataka.
  • 6. 11. - U Beogradu osnovano Srpsko novinarsko društvo (pravila usvojena 21. 12.).
  • 7. 11. (26. 10. po j.k.) - Testament Ilije Milosavljevića Kolarca postao pravosnažan, tako da Kolarčeva zadužbina može raspolagati novcem[2].
  • 14. 11. - Léon Gambetta postaje francuski premijer (pada već u januaru).
  • 19. 11. - Veliki meteorit pao kod Odese, kod sela Gross Liebenthal (Velikodolinske).
  • 26. 11. - Louis Tirman postaje generalni guverner Alžira (do 1891), promovisaće politiku naseljavanja Francuza.

Decembar/Prosinac

Thumb
Ostaci Ringtheater-a
  • 4. 12. - Izašao prvi broj Los Angeles Times (pod imenom Los Angeles Daily Times ).
  • 8. 12. - Bečki Ringtheater izgoreo zbog curenja gasa, poginule najmanje 384 osobe - katastrofe izazvane gasom su podstrek za uvođenje električnog osvetljenja, kao i sigurnosnih zavesa.
  • 15. 12. - Srušila se brana kod Perrégauxa u Francuskom Alžiru (današnja Mohammadia), 150 mrtvih.
  • 20. 12. - Osnovana Administracija osmanskog javnog duga, kontroliše skoro 30% državnih prihoda, garantuje za osmanske zajmove na evropskim berzama.
  • 25. 12. - Stampedo u Bazilici Svetog Križa u Varšavi izazvan lažnim upozorenjem na požar odnosi 29 žrtava - glasine dovode do napada na Jevreje i trodnevnog Varšavskog pogroma.
  • 28. 12. - Virgil Earp teško povređen u zasedi (osveta za O.K. koral).

Kroz godinu

  • Austrijski car postavio Germana Anđelića za patrijarha srpskog i mitropolita karlovačkog, protivno većinskoj volji narodnog sabora.
  • U Rumi (tada Kraljevina Hrvatska i Slavonija) osnovana Srpska samostalna stranka.
  • Laza Lazarević osniva možda prvo gerijatrijsko odeljenje na svetu (odeljenje za lečenje staraca sa 13 postelja)[3][4].
  • Mitropolit Ilarion izvršio kadrovsku smjenu sveštenstva u Crnoj Gori, uzima mlađe i školovanije sveštenike[5].
  • Zabranjeno učenje srpske istorije u BiH[6].
  • Henry Morton Stanley osnovao Léopoldville, današnja Kinshasa.
  • Stočari osnovali Abilene, Texas.
  • Nauka i tehnika
    • Vatikanski tajni arhivi otvoreni za istraživače.
    • Clément Ader izmislio Théâtrophone, stereofonski prenos zvuka opere.
    • U Švajcarskoj probijen železnički tunel Gotthard dužine 15 km.
    • Émile Brugsch evakuirao ostavu kraljevskih mumija DB320.
    • Gaston Maspero pronašao Piramidske tekstove u Saqqari.

Rođenja

Januar/Siječanj Mart/Ožujak

April/Travanj Jun/Lipanj

Jul/Srpanj Septembar/Rujan

Oktobar/Listopad Decembar/Prosinac

Kroz godinu

  • Vasilije Trbić, četnički vojvoda, političar († 1962)
  • Ilija Šumenković, četnik, političar, diplomata
  • Slobodan Šiljak, četnik u II sv. ratu, svetac SPC († 1943)

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1881.

Januar/Siječanj Jun/Lipanj

Jul/Srpanj Decembar/Prosinac

Reference

Povezano

Wikiwand in your browser!

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.

Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.