Рајна
река у Западној Европи / From Wikipedia, the free encyclopedia
За друге употребе погледајте страницу Рајна (певачица).
Рајна (хол. ; франц. ;[2] ; итал. ; лат. ) једна је од најдужих и најважнијих река у Европи дуга 1.234 km,[note 1][note 2] с просечним протоком од више од 2.290 m³ воде у секунди. Име Рајна долази од келтског Renos, што дословце значи „она која тече”, од праиндоевропског корена („тећи, трчати”).
Кратке чињенице Рајна, Опште информације ...
Рајна | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 1234 |
Басен | 185.000[1] 2 |
Пр. проток | 2,290 3⁄ |
Слив | Северно море |
Водоток | |
В. извора | 2.345 |
Ушће | Северно море |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Швајцарска, Лихтенштајн, Аустрија, Француска, Немачка, Холандија |
Насеља | Базел, Стразбур, Карлсруе, Манхајм, Лудвигсхафен, Висбаден, Мајнц, Кобленц, Бон, Келн, Диселдорф, Утрехт, Ротердам |
Притоке | Мајна, Мозел, Некар, Рур |
Река на Викимедијиној остави |
Затвори
Рајна и Дунав образовали су највећи део северне границе Римског царства, и од тих времена Рајна је виталан пловни водени пут, којим се превози роба у унутрашњост континента. Служила је и као одбрамбена линија, а често је регионална и међународна граница. Многи замкови и праисторијска утврђења сведоче о њеној важности као воденог пута.