Јура је геолошка периода мезозоика, која је трајала од 206 до пре 144 милиона година, односно од краја тријаса до почетка креде. У доба јуре почеле су да се стварају континенталне масе какве ми данас познајемо. Развијао се живот у мору, а на копну су почеле да расту папрати, маховине и зимзелене биљке. Јура је позната и као доба које је погодовало изузетном развоју диносауруса.
Прелаз Тријас-Јура обележен је масовним изумирањем врста.
Већина геолога у свету данас признаје и примењује поделу јуре на три епохе:
- Доња (рана) јура (Лијас)
- Средња јура (Догер)
- Горња (касна) јура (Малм)
Ранији називи епоха у јури су: црна јура (Лијас), мрка јура (Догер) и бела јура (Малм).
Званична подела према ICS:[3]
Више информација Периода, Епоха ...
Јура
| Периода |
Епоха |
Век |
Почетак (Ma) |
Крај (Ma) |
| Јура |
| Горња јура | Титониј | 150,8 ± 4,0 |
145,5 ± 4,0 |
| Кимериџиј | 155,7 ± 4,0 |
150,8 ± 4,0 |
| Оксфордиј | 161,2 ± 4,0 |
155,7 ± 4,0 |
| Средња јура | Келовиј | 164,7 ± 4,0 |
161,2 ± 4,0 |
| Батиј | 167,7 ± 3,5 |
164,7 ± 4,0 |
| Бајесиј | 171,6 ± 3,0 |
167,7 ± 3,5 |
| Алениј | 175,6 ± 2,0 |
171,6 ± 3,0 |
| Доња јура | Тоарсиј | 183,0 ± 1,5 |
175,6 ± 2,0 |
| Пленсбахиј | 189,6 ± 1,5 |
183,0 ± 1,5 |
| Синемуриј | 196,5 ± 1,0 |
189,6 ± 1,5 |
| Хетанжиј | 199,6 ± 0,6 |
196,5 ± 1,0 |
|
Затвори
Током јуре океани су били много пространији него у тријасу. Ниво јурских океана се подигао и поплављени су велики делови континента. Плитка епиконтинентална мора излила су се из Тестиса и прото Атлантика и раширила се по Европи.
За време доње јуре, суперконтинент Пангеа се раздвојио на Северну Америку, Еуразију и Годнвану. Међутим, рани Атлантски и Тетис океани били су релативно уски. У касној јури се јужни континент Гондвана почео распадати те како се Тетис затворио, тако је настао басен Неотетис. Клима је била топла без доказа о глацијацији. Исто као и у тријасу, изгледа да није било копна на половима, исто као ни великих поларних капа. Постоји богатство геолошких података о јури у Европи, где се морски талози могу пронаћи дуж обала. Плитко море (епиконтинентално море) је било смештено у данашњим равницама САД и Канаде. Већина јурских наслага у САД су континенталне. Важне јурске наслаге постоје у Русији, Индији, Јужној Америци, Јапану, Аустралазији и Великој Британији.
Водене и морске животиње
У топлим тропским морима дошло је до праве експанзије фитопланктона. Ту спадају динофлагелати, коколитофориди и велика група једноћелијских алги. У новим врстама и фамилијама процват доживљавају и фораминифере и амебе, први пут од перма.[4] Такође, шкољке, пужеви и брахиоподни љускари постају честа појава у морима.
За време јуре, „највиши“ облици живота у морима су биле рибе и морски рептили. У ове друге су спадали ихтиосаури, плезиосаури и морски крокодили из породица Teleosauridae и Metriorhynchidae.
У свету бескичмењака, појавило се неколико нових група:
Амонити (ољуштурени главоношци) били су посебно распрострањени и формирали 62 биозоне. Најзначајнији родови: Psiloceras, Arietites, Hidroceras, Pleydelia, Garantiana, Parkinsonia, Macrocephalites, Perisphinetes, Aspidoceras, Ataxioceras и др.
Остаци ових организама, заједно са другим безбројним микроорганизмима тонули су на дно кад угину и затим се претварали у наслаге нафте, које данас има у Северном мору и уз источну обалу Мексика.
Копнене животиње
Крупни диносаури су били доминантни током јурске периоде.
На копну су велики архозаури остали доминантни међу гмизавцима. Јура је била златно доба за сауроподе - , , Brachiosaurus, и многе остале који су се појавили касније током ове периоде. Ти биљоједи су били огромне тежине и представљали су огромно оптерећење за вегетацију. Број тих биљоједа су држали под контролом разни диносаури месождери (тероподи), од малих и лаких целопфизида, компсогнатида и орнитолестида, до крупних (од неколико стотина килограма до неколико тона) дилофосаурида, кератосаура, торвосауроида, и алосаурида. Неки од мањих месождера су добили перје и полетели као што су археорнити или праптице.
У слојевима горње јуре први пут се јављају птице које имају особине гмизаваца и птица - Arhepteryx.
- Д. Рабреновић, С. Кнежевић, Љ. Рундић, „Историјска геологија“, Београд. 1996. 978-86-81019-17-7..
- Arkell, W.J. (1956). Jurassic Geology of the World. Edinburgh: Oliver & Boyd.
- Behrensmeyer, A.K.; Damuth, J.D.; DiMichele, W.A.; Potts, R.; Sues, H.D.; Wing, S.L., ур. (1992). Terrestrial Ecosystems through Time: the Evolutionary Paleoecology of Terrestrial Plants and Animals. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-04154-4.
- Brongniart, Alexandre (1829). Tableau des terrains qui composent l'écorce du globe ou essai sur la structure de la partie connue de la terre [Description of the Terrains that Constitute the Crust of the Earth or Essay on the Structure of the Known Lands of the Earth] (на језику: French). Strasbourg — преко Gallica.
- Feduccia, A. (1996). The Origin and Evolution of Birds. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-06460-5.
- Gannon, Megan (31. 10. 2012). „Jurassic turtle graveyard found in China”. cbsnews.com. Приступљено 10. 10. 2019.
- Haines, Tim (2000). Walking with Dinosaurs: A Natural History
. New York: Dorling Kindersley. ISBN 978-0-7894-5187-3.
- Hallam, A. (1986). „The Pliensbachian and Tithonian extinction events”. Nature. 319 (6056): 765—768. Bibcode:1986Natur.319..765H. S2CID 4310433. doi:10.1038/319765a0.
- Hölder, H. (1964). Jura – Handbuch der stratigraphischen Geologie (на језику: German). IV. Stuttgart: Enke-Verlag.
- Jacobs, Louis, L. (1997). „African Dinosaurs”. Ур.: Currie, Phillip J.; Padian, Kevin. Encyclopedia of Dinosaurs. Academic Press.
- Jaramillo, Jessica (март—април 2014). „Entrevista al Dr. Víctor Alberto Ramos, Premio México Ciencia y Tecnología 2013” (на језику: Spanish). св. 17 бр. 66. „Si logramos publicar esos nuevos resultados, sería el primer paso para cambiar formalmente la edad del Jurásico-Cretácico. A partir de ahí, la Unión Internacional de la Ciencias Geológicas y la Comisión Internacional de Estratigrafía certificaría o no, depende de los resultados, ese cambio.”
- Kazlev, M. Alan (2002). „Palaeos Mesozoic: Jurassic: The Jurassic Period”. Palaeos. Архивирано из оригинала 5. 1. 2006. г. Приступљено 8. 1. 2006.
- Pieńkowski, G.; Schudack, M.E.; Bosák, P.; Enay, R.; Feldman-Olszewska, A.; Golonka, J.; Gutowski, J.; . (2008). „Jurassic”. Ур.: McCann, T. The Geology of Central Europe. Mesozoic and Cenozoic. London: Geological Society.
- Rollier, L. (1903). „Das Schweizerische Juragebirge”. Sonderabdruck aus dem Geographischen Lexikon der Schweiz (на језику: German). Attinger, Neuenburg: von Gebr.
- Monroe, James S.; Wicander, Reed (1997). The Changing Earth: Exploring Geology and Evolution (2nd изд.). Belmont: West Publishing Company. ISBN 978-0-314-09577-0.
- Motani, R. (2000). „Rulers of the Jurassic Seas”. Scientific American. св. 283 бр. 6. стр. 52—59. doi:10.1038/scientificamerican1200-52.
- Robert L. Carroll (1988.) "Vertebrate Paleontology and Evolution." W. H. Freeman and Company, New York, Carroll, Robert L. (1988). Vertebrate Paleontology and Evolution. Freeman. стр. 1–698. ISBN 978-0-7167-1822-2.
- Scotese, Christopher R. (2003). „Pangea Begins to Rift Apart”. scotese.com. Приступљено 10. 10. 2019.
- Stanley, S.M.; Hardie, L.A. (1998). „Secular oscillations in the carbonate mineralogy of reef-building and sediment-producing organisms driven by tectonically forced shifts in seawater chemistry”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 144 (1–2): 3—19. Bibcode:1998PPP...144....3S. doi:10.1016/s0031-0182(98)00109-6.
- Taylor, P.D.; Wilson, M.A. (2003). „Palaeoecology and evolution of marine hard substrate communities” (PDF). Earth-Science Reviews. 62 (1): 1—103. Bibcode:2003ESRv...62....1T. doi:10.1016/s0012-8252(02)00131-9. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 3. 2009. г.
- Vennari, Verónica V.; Lescano, Marina; Naipauer, Maximiliano; Aguirre-Urreta, Beatriz; Concheyro, Andrea; Schaltegger, Urs; Armstrong, Richard; Pimentel, Marcio; Ramos, Victor A. (2014). „New constraints on the Jurassic–Cretaceous boundary in the High Andes using high-precision U–Pb data”. Gondwana Research. 26 (1): 374—385. Bibcode:2014GondR..26..374V. doi:10.1016/j.gr.2013.07.005.
- Vinn, O.; ten Hove, H.A.; Mutvei, H. (2008). „On the tube ultrastructure and origin of calcification in sabellids (Annelida, Polychaeta)”. Palaeontology. 51 (2): 295—301. Bibcode:2008Palgy..51..295V. S2CID 129206639. doi:10.1111/j.1475-4983.2008.00763.x.
- Vinn, O.; Mutvei, H. (2009). „Calcareous tubeworms of the Phanerozoic” (PDF). Estonian Journal of Earth Sciences. 58 (4): 286. doi:10.3176/earth.2009.4.07. Gale A216178929.
- von Humboldt, Alexander (1799). Ueber die unterirdischen Gasarten und die Mittel, ihren Nachteil zu vermindern, ein Beitrag zur Physik der praktischen Bergbaukunde [On the types of subterranean gases and means of minimizing their harm, a contribution to the physics of practical mining] (на језику: German). Braunschweig: Vieweg.
- von Humboldt, Alexander (1858). Kosmos (на језику: German). 4. Stuttgart: Cotta. стр. 632 — преко HathiTrust.
- Wings, Oliver; Rabi, Márton; Schneider, Jörg W.; Schwermann, Leonie; Sun, Ge; Zhou, Chang-Fu; Joyce, Walter G. (2012). „An enormous Jurassic turtle bone bed from the Turpan Basin of Xinjiang, China”. Naturwissenschaften. 114 (11): 925—935. Bibcode:2012NW.....99..925W. PMID 23086389. S2CID 253633124. doi:10.1007/s00114-012-0974-5.
- Witton, Mark P.; Martill, David M.; Loveridge, Robert F. (2010). „Clipping the Wings of Giant Pterosaurs: Comments on Wingspan Estimations and Diversity”. Acta Geoscientica Sinica. 31 (Supp 1): 79—81.
- Witton, Mark P. (23. 6. 2016). „Why the giant azhdarchid Arambourgiania philadelphiae needs a fanclub”. markwitton-com.blogspot.com.
- Mader, Sylvia (2004). Biology (eighth изд.).
- Ogg, Jim (јун 2004). Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSP's). International Commission on Stratigraphy. стр. 17.
- Stanley, S.M.; Hardie, L.A. (1999). „Hypercalcification; paleontology links plate tectonics and geochemistry to sedimentology”. GSA Today. 9: 1—7.
Више информација Ера:, Мезозоик ...
Затвори
