етничка група у Србији From Wikipedia, the free encyclopedia
Мађари су трећа по величини етничка група у Србији, после Срба и Албанаца. Према попису из 2022. године, 184.442 Мађара живи у Србији, што је 2,77% популације Србије, од чега 182.321 живи у Војводини, што је 10,48% од укупног становништва ове покрајине. Говоре мађарским језиком и највећи део је римокатоличке вероисповести. Мађарски је један од шест службених језика у Војводини.
 | |||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
| Укупна популација | |||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 184.442 (2022) | |||||||||||||||||
| Региони са значајном популацијом | |||||||||||||||||
| Војводина | |||||||||||||||||
| Језици | |||||||||||||||||
| српски и мађарски | |||||||||||||||||
| Религија | |||||||||||||||||
| претежно римокатоличка, протестантска мањина | |||||||||||||||||
| Сродне етничке групе | |||||||||||||||||
| Мађари | |||||||||||||||||
Мађари према националној припадности, по пописима 1948—2022.
Мађари насељавају Панонску низију крајем 9. века, и области преко Саве и Дунава које данас припадају Србији укључују у састав Угарске. После отоманског освајања северних територија данашње Србије и након низа изгубљених ратова који су кулминирали Мохачком битком, бежећи пред Турцима, највећи део мађарског становништвa је напустило област.[3] Битка код Мохача је означила крај краљевине и Турци су завладали југозападним деловима Угарске (Бачка и Банат) и Трансилванијом.
Мађари су поново почели да насељавају подручје данашње Војводине после успоставе Хабзбуршке власти крајем 17. и почетком 18. века. Према попису из 1880. Мађари су били трећа по величини етничка група у региону са 22,6% (највише је било Срба, 35,5% затим Немаца, 24,4%). По наредном попису из 1890. Мађари су били друга по величини етничка група (24,4%) (Срба је било 34,4%, а Немаца 24,2%). Проценат Мађара је порастао на 28,1% по попису из 1910, а од 1918. опада, да би их 2002. године било 14,28%., а сами врхунац опадања показао се на задњем попису 2011. године, где је Мађара било око 13%.[1]
Након стварања Југославије (1918), Мађари су стекли статус националне мањине. Уставом Србије од 9. априла 1963. године, мађарски народ је признат као један од седам поименично поменутих мањинских народа у Србији (чл. 82),[4] а то решење је потом унето и у нови Статут Војводине, који је био донет исте године (чл. 32-37). Уставним законом Војводине, који је усвојен 21. фебруара 1969. године, мађарски језик је признат као један од пет службених језика на подручју покрајине (чл. 67),[5] а иста одредба је потврђена и у свим каснијим највишим актима Војводине (1974, 1991, 2008), укључујући и садашњи Статут Војводине из 2014. године.[6]
У Новом Саду је јуна 2023. године отворен реконструисан Мађарски културни центар „Петефи Шандор”.[7]
Готово 99% Мађара у Србији живи у њеној северној покрајини Војводини, где у осам општина чине апсолутну или релативну већину. Општине са апсолутном мађарском већином су: Кањижа (86,52%), Сента (80,51%), Ада (76,64%), Бачка Топола (58,94%), Мали Иђош (55,92%) и Чока (51,56%). Општине са релативном мађарском већином су Бечеј (48,83%) и Суботица (38,47%). Град Суботица је образовни, културни и политички центар војвођанских Мађара.
Списак насеља у Србији са апсолутном или релативном мађарском већином (по попису из 2002).
Град Суботица (мађ. ):
Општина Кањижа (мађ. ):
Општина Сента (мађ. ):
Општина Ада (мађ. ):
Општина Бечеј (мађ. ):
Општина Чока (мађ. ):
Општина Нови Кнежевац (мађ. ):
Општина Кикинда (мађ. ):
Општина Житиште (мађ. ):
Град Зрењанин (мађ. ):
Општина Сечањ (мађ. ):
Општина Ковачица (мађ. ):
Општина Вршац (мађ. ):
Општина Ковин (мађ. ):
Општина Панчево (мађ. ):
Општина Ириг (мађ. ):
Општина Оџаци (мађ. ):
Град Сомбор (мађ. ):
Општина Апатин (мађ. ):
Поред наведених општина, Мађари чине значајну мањину и у општинама Темерин (мађ. ), Србобран (мађ. ), Нови Бечеј (мађ. ), Нови Сад (мађ. ) и Кула (мађ. ).
Званични представник испред власти преко којег мањине остварују своја колективна права, загарантована Уставом:
Највеће мађарске политичке партије у Србији су:
Све четири странке учествују у локалним властима у општинама Војводине у којима је мађарско становништво већинско (погледати чланак: Мађарска регионална самоуправа). Савез војвођанских Мађара (СВМ) учествује у власти Аутономне Покрајине Војводине. На парламентарним изборима 2007. СВМ је добио три мандата у Народној скупштини Републике Србије. Наком избора 2008, изборна листа „Мађарска коалиција“ коју чине Савез војвођанских Мађара, Демократска странка војвођанских Мађара и Демократска заједница војвођанских Мађара, добила је 4 мандата у Скупштини Србије.
Новине, часописи и интернет портали
Културни центри
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
_–_crop.jpg)
.jpg)
