From Wikipedia, the free encyclopedia
Демократска заједница војвођанских Мађара (мађ. ; скраћено ДЗВМ или ) је политичка странка у Србији која представља мађарску мањину у Војводини.[1][2]
Демократска заједница војвођанских Мађара | |
---|---|
Скраћеница | ДЗВМ, |
Вођа | Арон Чонка |
Оснивач | Андраш Агоштон |
Основана | 31. март 1990. |
Седиште | Републиканска 144, Бечеј |
Идеологија | |
Политичка позиција | центар |
Национално чланство | ДЗВМ—ЛСВ—ЗЗВ |
Боје | зелена |
Народна скупштина | 0 / 250 |
Скупштина АП Војводине | 0 / 120 |
Веб-сајт | |
Основана 1990. године, водио ју је Андраш Агоштон, а затим Шандор Пал до његове смрти 2010. Од 2021. вођа странке је Арон Чонка.[3] Седиште се налази у Бечеју. Прва је странка мађарске мањине у Србији, а током 1990-их имала је посланике у више састава Народне скупштине. Међутим, Савез војвођанских Мађара је 1997. заузео примат међу мађарским бирачима, а ДЗВМ од тада има само спорадично учешће у Народној скупштини и Скупштини АП Војводине. Део је коалиције Уједињени за победу Србије са којом је учествовала на општим изборима 2022. године.
Дана 19. децембра 1989. године, уочи вишепартијског система у Србији, група од 11 активиста покренула је иницијативу за стварање аутентичне организације Мађара у Србији. Демократска заједница војвођанских Мађара формирана је 31. марта 1990. године у Дорослову, селу у северној Војводини.[4] Њен први вођа био је Андраш Агоштон.[5] На првим посткомунистичким парламентарним изборима у Србији одржаним исте године освојили су 2,64% гласова, освојивши 8 места у Народној скупштини.[6]
Усред растућих етничких тензија, југословенских ратова 1990-их и притиска српског национализма, странка је радикализовала свој програм и захтевала снажну аутономију Мађара у Србији, сличну онима које су тражили Срби у Хрватској и Босни у то време. Пошто је нови курс перципиран као сувише радикалан, неколико партија се 1994. године одвојило од ДЗВМ, а Савез војвођанских Мађара је постао доминантна странка међу српским Мађарима. Године 1997, Агоштон је напустио ДЗВМ, формирајући Демократску странку војвођанских Мађара. Шандор Пал је преузео место председника ДЗВМ, али странка никада није повратила свој ранији утицај.[7]
Година | Гласови | % од важећих | Мандати | Промена | Коалиција | Статус |
---|---|---|---|---|---|---|
1990. | 132.726 | 2,64% | 8 / 250 |
8 | опозиција | |
1992. | 140.825 | 2,98% | 9 / 250 |
1 | опозиција | |
1993. | 112.342 | 2,61% | 5 / 250 |
4 | опозиција | |
1997. | 16.812 | 0,41% | 0 / 250 |
5 | без мандата | |
2000. | није учествовала | 0 / 250 |
без мандата | |||
2003. | није учествовала | 0 / 250 |
без мандата | |||
2007. | 12.940 | 0,32% | 0 / 250 |
МС | без мандата | |
2008. | 74.874 | 1,81% | 0 / 250 |
МК | без мандата | |
2012. | 24.993 | 0,63% | 0 / 250 |
СЗ | без мандата | |
2014. | 204.767 | 5,70 | 0 / 250 |
са НДС—З—ЛСВ—ЗЗС | без мандата | |
2016. | није учествовала | 0 / 250 |
без мандата | |||
2020. | није учествовала | 0 / 250 |
без мандата | |||
2022. | 0 / 250 |
УЗПС |
На покрајинским изборима у Војводини 2008. године, странка је била део Мађарске коалиције, која је у првом изборном кругу освојила 7% гласова.
На покрајинским изборима у Војводини 2012. године, странка је била део коалиције Све заједно, која је у првом изборном кругу освојила 0,47% гласова и која није освојила ниједно место у покрајинској скупштини.
На локалним изборима у Србији 2008. године, странка је била део Мађарске коалиције, која је освојила већину гласова у Кањижи (50,91%), као и већи број гласова у Сенти (31,87%), Бачкој Тополи (46,25%), Малом Иђошу (37,18%) и Бечеју (29,63%).
На локалним изборима у Србији 2012. године, странка је била део коалиције Све заједно, која није освојила већи број гласова ни у једној општини у Војводини.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.