Мол (мађ. ) је градско насеље у општини Ада, у Севернобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 4.858 становника.
Мол | |
|---|---|
 Православна Црква | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Севернобанатски |
| Општина | Ада |
| Становништво | |
| — 2022. | 4.858 |
| — густина | 88/ |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 45′ 46″ С; 20° 07′ 47″ И |
| Временска зона | (), лети () |
| Апс. висина | 69 |
| Површина | 68,1 2 |
.svg)  Мол Мол на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 24435 |
| Позивни број | 024 |
| Регистарска ознака | |
Овде се налазила Родна кућа Новака Радонића, од споменика културе ту су Српска православна црква у Молу и Заветни крст у Молу.
Географски положај
Мол је село у средишњем делу Потисја, подигнуто уз десну обалу реке Тисе, у источном делу Бачке, 4 километра јужно од суседног насеља Аде, на магистралном путу Нови Сад – Хоргош – Сегедин, који се протеже у правцу север-југ и од виталног значаја за место и његове житеље. На правцу исток-запад путеви су локалног значаја, сем једног летњег, Великог Молског пута, који повезује село са Оборњачом, Његошевом и Бачком Тополом. Молски атар је издуженог облика и протеже се из правца истока ка западу и пре Другог светског рата био је дуг 32 километра, површине 25. 530 јутара (14. 802 хектара). Данашња површина атара износи 12. 418 јутара. Село се налази на самом источном делу атара, непосредно уз западну обалу Тисе.
Историја
До средине 18. века Мохол (Мол) је имао милитарски статус и у њему су живели претежно Срби граничари. Када је новембра 1750. године обављено изјашњавање (гласање) из места су се одлучили за провинцијални статус официри: Драгић Каракашевић хаднађ, Велимир Аврамовић такође и барјактар Остоја Кубурин. А само хаднађ Неђо Марковић се изјаснио за милитарски статус и потом одселио.[1]
Демографија
У насељу Мол живи 5411 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,1 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 2625 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,50 (попис 2002). Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
У овом месту рођени су епископ вршачки Иларион Радонић (1871—1932), епископ горњокарловачки Сава Трлајић (1884—1941), као и епископ будимски Лукијан Пантелић (1950), историчар Јован Радонић (1873—1956), и књижевници Глигорије Трлајић (1776—1811) и Павле Угринов (1926—2007).
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Мађари | 4.217 | 62,14% | ||
| Срби | 2.189 | 32,25% | ||
| Роми | 153 | 2,25% | ||
| Југословени | 52 | 0,76% | ||
| Хрвати | 22 | 0,32% | ||
| Албанци | 10 | 0,14% | ||
| Црногорци | 8 | 0,11% | ||
| Немци | 5 | 0,07% | ||
| Словаци | 4 | 0,05% | ||
| Русини | 3 | 0,04% | ||
| Муслимани | 3 | 0,04% | ||
| Буњевци | 3 | 0,04% | ||
| Украјинци | 2 | 0,02% | ||
| Словенци | 2 | 0,02% | ||
| Македонци | 2 | 0,02% | ||
| Румуни | 1 | 0,01% | ||
| непознато | 27 | 0,39% | ||
| м | ж | |||
| ? | 11 | 15 | ||
| 80+ | 51 | 132 | ||
| 75—79 | 88 | 155 | ||
| 70—74 | 140 | 212 | ||
| 65—69 | 169 | 217 | ||
| 60—64 | 179 | 205 | ||
| 55—59 | 203 | 240 | ||
| 50—54 | 265 | 237 | ||
| 45—49 | 267 | 247 | ||
| 40—44 | 253 | 240 | ||
| 35—39 | 226 | 222 | ||
| 30—34 | 190 | 211 | ||
| 25—29 | 224 | 194 | ||
| 20—24 | 249 | 217 | ||
| 15—19 | 217 | 204 | ||
| 10—14 | 191 | 214 | ||
| 5—9 | 191 | 181 | ||
| 0—4 | 148 | 181 | ||
| Просек : | 39,1 | 42,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2.732 | 785 | 1.670 | 124 | 152 | 1 |
| Женски | 2.948 | 496 | 1.680 | 604 | 168 | 0 |
| УКУПНО | 5.680 | 1.281 | 3.350 | 728 | 320 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.518 | 607 | 0 | 3 | 540 |
| Женски | 884 | 175 | 0 | 0 | 367 |
| УКУПНО | 2.402 | 782 | 0 | 3 | 907 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 4 | 91 | 105 | 32 | 35 |
| Женски | 0 | 3 | 82 | 17 | 7 |
| УКУПНО | 4 | 94 | 187 | 49 | 42 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 2 | 9 | 24 | 24 | 25 |
| Женски | 16 | 16 | 20 | 48 | 112 |
| УКУПНО | 18 | 25 | 44 | 72 | 137 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 14 | 0 | 0 | 3 | |
| Женски | 13 | 5 | 0 | 3 | |
| УКУПНО | 27 | 5 | 0 | 6 | |
Знамените личности Мола
Новак Радонић (1826—1890)
Рођен је у Молу 31. марта 1826. године, од оца Павла и мајке Екатерине. У Молу је завршио и основну школу, која данас носи његово име. Гимназијско школовање је започео у Сегедину и већ тада се почео бавити сликарством. Поред сликарства бавио се и књижевним радом. Током свог боравка у Сентомашу, док је осликао тамошњу цркву, објавио је у "Даници" и чланак: "Молчани и Сетомашани". Умро је 1890. године у кући свог пријатеља др Јована Јовановића Змаја.[5]
Јосип Млинко - Мимика (1876—1962)
Јоца Млинко је рођен у Суботици 3. јула 1876. године. Завршио је Војно-дворску музичку школу у Београду и после тога дошао у Мол. Ту је основао и водио црквено певачко друштво при православној цркви. Такође и тамбурашко друштво "Лира". Бавио се и компоновањем. "Капларско коло" је објавио 1893. Објавио је и "Коло младежи марш", "Милетића марш", "Мимикино коло", "Буњевачке игре"... Компоновао је и мелодију за песму "Што ћу нане болује ми дика", "Све због твојих пољубаца дивних"... Снимио је и већи број грамофонских плоча. Умро је у Молу 9. новембра 1962. године где је и сахрањен.[6]
Референце
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
