Remove ads
From Wikipedia, the free encyclopedia
Републички завод за статистику (РЗС) је посебна стручна организација у систему државне управе у Републици Србији.
Статистика Србије званично је установљена 1862. године, када је кнез Михаило Обреновић донео акт којим се економско одељење Министарства финансија обавезује да води статистичке послове. Ова година се узима као почетак државне статистике у Србији. Историја је забележила да су се на овим просторима и раније вршила пребројавања обвезника плаћања пореза, а од 1824. године и пописивање стоке. Такође, од 1834. године врше се редовни пописи становништва, а од од 1843. године уводи се редовно праћење статистике спољне трговине, статистике унутрашње трговине, статистике цена и статистике зарада (надница).
Статистички послови су се, пре оснивања државне статистике, одвијали и кроз учешће представника Србије на међународним конгресима статистичара у Хагу 1859, Берлину 1863. и Фиренци 1867. године. У наредном периоду, године 1881. донет је Закон о устројству статистике, а од 1882. године статистика прелази у надлежност Министарства народне привреде.
Државна статистика Србије је члан Међународног статистичког института од оснивања ове значајне институције, односно од 1885. године.
Дирекција државне статистике оснива се 1919. године при Министарству социјалне политике Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, али посебна канцеларија статистике Србије не постоји све до 1945. године.
У оквиру публицистичке делатности, први Државопис Србије изашао је из штампе 1863. године. Попис људства штампан је 1863. године. Први статистички годишњак Краљевине Србије издат је за 1893. годину, с тим да 1894. године престаје да излази Државопис. Последњи статистички годишњак Краљевине Србије излази 1910. године. Поновно обнављање ове едиције извршено је 1954. године када излази из штампе Статистички годишњак Србије као комплексна статистичка публикација која обухвата резултате статистичких истраживања из различитих области.
Републички завод за статистику Србије основан је 1945. године.
У периоду од 1945. до 2006, РЗС је у погледу обавезе спровођења јединствених програма и методологија био подређен Савезном заводу за статистику, с тим да је имао самосталност у финансијским, кадровским и другим питањима.
РЗС је организован тако да, поред главног седишта у Београду, има и 15 подручних одељења надлежних за спровођење истраживања на терену.
Републички завод за статистику обавља стручне послове који се односе на:
У систему званичне статистике Републике Србије, РЗС, према одредбама закона о званичној статистици обавља следеће активности:
Спровођење статистичких истраживања представља основну делатност РЗС-а. Статистичка истраживања обухватају фазе рада на:
Истраживања се спроводе према јединственим методологијама усаглашеним са међународним препорукама и планом утврђеној периодици прикупљања података и објављивања резултата.
РЗС реализује преко 250 истраживања, која се углавном спроводе извештајним и другим методама, док један део чине комплексни статистички обрачуни који се раде на основу документације статистичких и других органа и организација, као и развојне и инфраструктурне активности на унапређењу званичне статистике и његовом прилагођавању међународним стандардима, пре свега стандардима статистике Уједињених нација, Евростата и других организација.
Поред спровођења редовних активности, РЗС обавља и додатне обраде за потребе појединих републичких институција и установа, привредних коморама, САНУ, универзитета, научних института и других корисника.
Систем званичне статистике чине Републички завод за статистику, као главни координатор система надлежан за највећи део истраживања из реалног сектора и део екстерног сектора (извоз и увоз робе и др.).
Народна банка Србије надлежна за финансијски, монетарни и већи део екстерног сектора.
Градска управа града Београда — за територију града Београда надлежна за прикупљање и обраду података статистичких истраживања за територију града Београда из највећег дела области статистике као и остали одговорни произвођачи званичне статистике наведени у петогодишњем статистичком програму и то:
Веб сајт укључујући и дисеминациону базу података представља главни канал дисеминације статистичких података.
Дисеминациона база података је база која садржи агрегиране податке статистичких истраживања. Индикатори који се налазе у бази података организовани су по статистичким области и подобласти. За сваки индикатор доступно је методолошко објашњење. Омогућено је преузимање генерисаног извештаја у формату JSON, CSV, XML, SDMX, SDMX DSD, Excel.
Резултати свих статистичких истраживања се објављују и у редовним статистичким публикацијама:
ИСТ је софтверски пакет, у потпуности дизајниран и развијен у Републичком заводу за статистику. ИСТ је једна .net апликација и једна једноставна метадата база података (шест табела).
Ове две подједнако важне компоненте баратају са великим бројем различитих база података, које садрже индивидуалне и агрегиране податке. ИСТ.net апликација је интерпретер. Она, у буквалном смислу, чита податке ИСТ метабазе, који представљају опис сваке апликације и, на основу прочитаних података, генерише и извршава у реалном времену сваку фазу статистичког истраживања или неког другог пројекта, од уноса података до њихове дисеминације.
Најважније компоненте ИСТ.net апликације су: ажурирање ИСТ метабазе, генерисани унос података (data entry interpreter), генератор web апликација, логичка контрола и исправка података, аутоматска корекција, напредна претрага индивидуалних и агрегираних података из базе, генерисање извештаја и могућност управљања процедурама база података које садрже индивидуалне и агрегиране податке.
Захваљујући решењу девелопер у РЗС-у покрива 20 апликација истовремено, што је просечно четири-пет пута више него традиционалним начином обраде података.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.