Град Београд

Овај чланак је о административној јединици. За чланак о граду погледајте страницу Београд. За остале употребе погледајте страницу Београд (вишезначна одредница).

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом.^[1] Његова територија подељена је на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.^[2] Београд заузима преко 3,6% територије Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана Србије (не укључујући Косово и Метохију).^[3] Према коначним подацима са последњег пописа 2022. године у граду је живело 1.681.405 становника^[4] Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке.

Град Београд
Застава Грб
Положај Града Београда у Србији Положај Града Београда у Србији Обухвата северну Шумадију, источни Срем и југозападни Банат. Састоји се од 17 општина: Барајево Вождовац Врачар Гроцка Земун Звездара Лазаревац Младеновац Нови Београд Обреновац Палилула Раковица Савски Венац Сопот Стари Град Сурчин Чукарица Има 157 насеља (16 градских и 141 сеоских).
Матична држава	Србија
Административни центар	Београд
Највећи град	Београд
Службени језик	српски
Владавина
Облик власти	територијална јединица Србије
— Градоначелник	Александар Шапић
Историја
Географија
Површина	‍
— укупно	3.234,96 км2
Становништво	‍
— 2022.	1.681.405
— густина	519,8 ст./км2
Економија
Валута	српски динар
— код валуте
Остале информације
Временска зона	+1 () UTC +2 ()
Интернет домен

Град Београд обухвата три области у Србији: Шумадију, Банат (преко Дунава) и Срем (преко Саве), а простире се на две географске регије: Балканско полуострво (Шумадијски део) и средњу Европу (Банатско-сремски део).

Становништво

Главни чланак: Демографија Београда

Према проценама Републичког завода за статистику из 2008. године, на територији града Београда живи укупно 1.621.396 становника. Од тога 1.322.629 становника живи у урбаним срединама, а 298.767 становника у руралним срединама.^[5]

Према попису из 2002. године, становници Београда су се изјаснили као Срби (1.417.187), Југословени (22.161), Црногорци (21.190), Роми (19.191), Хрвати (10.381), Македонци (8.372) и Муслимани (4.617).^[6]

Иако постоје неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. Такође има и 20.366 муслимана и 16.305 католика. Постојала је и велика јеврејска заједница, али након нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у Израел, њихов број је опао на 415. У Београду такође има и 3.796 протестаната.^[7]

Географија

Разни призори из Београда.

Разни призори из Београда.

Град Београд састоји се из две географски доста различите целине, на чијем додиру је подигнут. Северно од река Саве и Дунава налази се велики равничарски део који је у склопу Панонске низије. Панонски басен формиран је на простору старог Панонског копна које је спуштено дуж великих раседа.^[8] Јужно од Саве и Дунава налази се брежуљкасто и брдовито земљиште Шумадије. Средином шумадијског дела округа, па и самог града, пролази ланац Шумадијског венца планина који на југу почиње Рудником, наставља се Букуљом, а на територији округа иде линијом Космај-Авала-Врачарски плато-Београдска тврђава (Калемегдански рт). Овај ланац представља окосницу града и назива се „Шумадијска греда”. У јужном делу града најистакнутији облици у рељефу су планине Космај и Авала. Планина Авала представља лаколит.

Урвине представљају карактеристику рељефа на територији града. Бројне су и веома угрожавају поједине делове града, а нарочито су заступљене на посавском и подунавском одсеку, дуж аутопута, око села Партизани, између Београда и Смедерева итд. Има их фосилних и рецентних.

На територији града бројни су флувио-денудациони облици рељефа: флувио-денудационе површи (београдска и пиносавска), долине, развођа река и потока, епигеније, речна острва, алувијалне равни итд. Слив и долина Топчидерске реке, притоке Саве, епигенетски су усечене у стене Шумадијске греде (Марковић, Павловић, 1995). На територији града налази се 16 речних острва: Ада Циганлија, Велико ратно острво, Грочанска ада итд.^[9]

Основу Шумадијске греде чине кредни и сарматски седименти (кречњаци Калемегдана, Ташмајдана, Кошутњака, Топчидерског брда). У овим кречњацима изграђен је крашки рељеф који се налази на територији града Београда. Крас града типски припада мерокрасу, а одликује га мала моћност, због чега нису развијени сви крашки облици рељефа. Јављају се вртаче, увале, пећине и јаме. Вртаче се јављају у низовима, јављају се преобраћене у локве (испуњене водом), као алувијалне. Међу увалама издваја се „Провалија”, а поједине увале, попут вртача, такође су испуњене водом. Најдужа пећина носи назив „Турски точак” и има дужину од 26 m.^[10] Особеност крашког рељефа су фосилне шкрапе.^[11]

Еолски облици рељефа на територији града изграђени су у лесу. Леса има северно и јужно од Саве и Дунава. Северно од Саве истичу се Бежанијска лесна коса, Земунски лесни плато, а на појединим местима одсеци лесних заравни достижу висину до 30 m. Јужно лес се налази у повлати Шумадијске греде. Лесне наслаге дебљине до 10 m јављају се на знатној површини.^[12]

Знаменитости

Мермерни стуб на месту смрти деспота Стефана Лазаревића у дворишту цркве у Марковцу

• за знамености града Београда погледајте знаменитости Београда
• општина Младеновац:
  • Спомен-обележје деспоту Стефану Лазаревићу у облику обелиска (село Марковац) — 15. век
• општина Сопот:
  • Црква светог Николе и средњовековне зидине из доба деспота Стефана Лазаревића (село Сибница) — 15. век
  • Црква посвећена светим апостолима Петру и Павлу у којој је Арсеније III Чарнојевић последњи пут причестио Србе пре преласка у Аустроугарску (село Неменикуће) — 17. век
  • Спомен-чесма у месту које је Карађорђе заједно са сељанима међу првима ослободио 1804. године (село Сибница)
• општина Гроцка:
  • Старо урбано језгро Гроцке са црквом

Привреда

Главни носилац привредне снаге свакако чини сам град. Међутим, територијално највећи део округа чине рурална и пољопривредна подручја. Северни, панонски дело округа је препознатљив по интензивној и добро развијеној пољопривреди. Јужни део је поред пољопривреде, веома познат по воћарству и одличним виногорјима у подунавском и шумадијском делу округа.

Локална самоуправа

Београд има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са својим посебним органима локалне самоуправе.^{[тражи се извор]}

Скупштина града

Зграда Скупштине града, позната и као Стари двор

Скупштина града Београда је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 110 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Скупштина града састаје се по потреби, а најмање једном у три месеца.

Градоначелник

Главни чланак: Списак Градоначелника Београда

Градоначелник Београда представља и заступа Град и обавља извршну функцију у Граду Београду.

Градоначелник се бира истовремено кад и одборници за Скупштину града непосредним тајним гласањем на четири године. Градоначелник не може бити одборник Скупштине града, нити обављати другу јавну функцију.

Градоначелник Београда, изабран 2022. године је Aлександар Шапић.

Градско веће

Градско веће је орган Града Београда који усклађује остваривање функција Градоначелника и Скупштине града и врши контролно-надзорну функцију над радом Градске управе.

Градско веће чине Градоначелник, заменик градоначелника и 9 чланова. Чланове Градског већа бира Скупштина града, на предлог Градоначелника, на четири године.

Градска управа

Градска управа обавља управне послове у оквиру права и дужности Града Београда и одређене стручне послове за потребе Скупштине града, Градоначелника и Градског већа.

Начелник Градске управе, кога поставља Скупштина града на предлог Градоначелника, руководи радом Градске управе. Начелник Градске управе може имати заменика који се поставља и разрешава на исти начин као начелник.

Градске општине

Главни чланак: Београдске општине

Градска општина је део територије Града Београда у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштини градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.

Већина општина се налазе јужно од Дунава и Саве, у Шумадијском региону. Три општине (Земун, Нови Београд и Сурчин) се налазе са северне стране Саве, у Срему, док се општина Палилула налази на обе стране Дунава, у Шумадији и Банату.

• Списак београдских општина:

Карта београдских општина

Име	Површина ()	Становништво (1991)	Становништво (2002)	Становништво (2011)
Барајево	213	20.846	24.641	27.036
Вождовац	148	156.373	160.768	157.152
Врачар	3	67.438	58.386	55.463
Гроцка	289	65.735	75.466	83.398
Звездара	32	135.694	132.621	148.014
Земун	150	141.695	152.950	166.292
Лазаревац	384	57.848	58.511	58.224
Младеновац	339	54.517	52.490	53.050
Нови Београд	41	218.633	217.773	212.104
Обреновац	411	67.654	70.975	71.419
Палилула	451	150.208	155.902	170.593
Раковица	31	96.300	99.000	108.413
Савски венац	14	45.961	42.505	38.660
Сопот	271	19.977	20.390	20.199
Стари град	5	68.552	55.543	48.061
Сурчин	288	34.463	38.695	42.012
Чукарица	156	150.257	168.508	179.031
УКУПНО	3.227	1.552.151	1.576.124	1.639.121
Извор: Републички завод за статистику[13]

Подручје насеља Београд, ужег и урбанизованог дела укупне површине 360 , обухвата следеће градске општине: цео Врачар, Звездару, Савски венац, Стари град, Раковицу и Нови Београд и делове Вождовца, Земуна, Палилуле и Чукарице.

Галерија

• 
  Град Београд - Народно Позориште, Трг Републике
• 
  Београдска тврђава
• 
  Београдска тврђава
• 
  Београдска тврђава
• 
  Београдска тврђава
• 
  Пристаниште, Београд
• 
  Нови Београд
• 
  Река Сава у Београду
• 
  Град Београд
• 
  Градска општина Земун, град Београд
• 
  Црква Светог Атанасија Великог у Београду
• 
  Београдска тврђава
• 
  Савски кеј, Београд, 2013. год.
• 
  Храст у центру општине Барајево, град Београд, 2016.
• 
  Савски кеј, Београд, 2013. год.
• 
  Крушка код цркве, општина Барајево, град Београд, 2016.
• 
  Београд 2013. год.
• 
  Београдска тврђава
• 
  Београдска тврђава
• 
  Београдска тврђава
• 
  Београдска тврђава
• 
  Београдска тврђава
• 
  Ада Циганлија, у општини Чукарица, Београд.
• 
  Поглед на Београд из ваздуха.

Референце

1. Град Београд — Градска власт
2. Град Београд — Градске општине
3. „Републички завод за статистику — - Градски показивачи”. Архивирано из оригинала 13. 11. 2009. г.
4. „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
5. „Републички завод за статистику, Процена становништва из 2008.”. Архивирано из оригинала 14. 8. 2009. г. Приступљено 07. 8. 2009.
6. Град Београд — Чињенице (Становништво)
7. „Књиге резултата Пописа 2002.": „Књига 3: Вероисповест, матерњи језик и национална или етничка припадност према старости и полу — подаци по општинама" Архивирано на сајту (18. октобар 2013), pp. 12. Републички завод за статистику Србије, 2003.
8. Родић, Д; Павловић, М (1994). Географија Југославије I. Београд: „Савремена Администрација, Д.Д. издавачко-штампарско предузеће Београд.
9. „Београд”.
10. Петровић, Драгутин; Манојловић, Предраг (2003). Геоморфологија. Београд: Географски факултет, Универзитет у Београду. ISBN 978-86-82657-32-3.
11. Марковић, Ј; Павловић, М (1995). Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора). Београд: Савремена Администрација.
12. Марковић, Ј (1966). Географске области Социјалистичке Федеративни Републике Југославије. Београд.: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије.
13. „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.