трг у Београду From Wikipedia, the free encyclopedia
44° 48′ 59.2″ N 20° 27′ 36.4″ E
  Трг РЕПУБЛИКЕ | |
|---|---|
  | |
| Општина | Стари град (Београд) |
| Почетак | Француска ул. Васина ул. Чика Љубина ул. |
| Крај | Кнез-Михаилова ул. Коларчева ул. Македонска ул. |
| Дужина | 120 m |
| Ширина | 100 m |
| Створена | крајем 19. века |
| Названа | 1866. |
| Стари називи | Позоришни трг |
 | |
|
Поглед на споменик кнезу Михаилу, Народни музеј и Народно позориште
 
| |
Трг републике је централни градски трг у Београду, Србија. Налази се у општини Стари град и обухвата простор између „Градске кафане“, биоскопа „Јадран“, Народног позоришта и Дома Војске Србије.[1] Стари назив трга био је Позоришни трг.
Садашњи трг формиран је после рушења Стамбол-капије (1866) и подизања зграде Народног позоришта (1869). Стамбол-капија, коју су саградили Аустријанци почетком 18. века, налазила се између (тада још неизграђених) споменика кнезу Михаилу и Народног позоришта. То је била највећа и најлепша капија у време док је град био опасан шанцем. Кроз њу је водио пут за Цариград (Истанбул), по коме је и добила овај назив. У народу је Стамбол-капија остала запамћена по томе што су Турци на простору испред ње вршили егзекуцију „сиротиње раје“ набијањем на колац.[2] Приликом заузимања Београда (1806) пред овом капијом смртно је рањен Васа Чарапић, познати војсковођа из Првог српског устанка. У спомен на овај догађај улица у близини овог места добила је његово име,[3] а подигнут је и споменик.[4]
После успостављања српске власти и рушења Стамбол-капије, простор данашњег Трга републике дуго је остао неизграђен. Народно позориште стајало је више од 30 година као једина велика зграда. Када је 6/18. децембра 1882.[5] подигнут споменик кнезу Михаилу,[6] почело је постепено урбано формирање овог трга. На месту данашњег Народног музеја била је подигнута дугачка приземна зграда у којој се, између осталог, налазила позната кафана „Дарданели“, стециште уметничког света. Зграда је срушена да би се на њеном месту 1903. подигла Управа фондова (садашња зграда Народног музеја). У малом парку поред Народног позоришта, све до Другог светског рата, налазили су се позната кафана и биоскоп „Коларац“ (зграда је била власништво трговца и добротвора Илије Милосављевића Коларца, одн. земљиште између Поенкареове, Кнежевог споменика, Позоришне и кнеза Павла улице било је власништво Коларчеве задужбине[7]). Палата , у којој се налази биоскоп „Јадран“, саграђена је 1930. године. Београдска општина је 1938. усвојила "коначну регулацију" трга.[8]
На простору данашњег Дома штампе, све до Другог светског рата, стајале су старе приземне и једноспратне зграде са трговачким радњама. Већина ових зграда порушена је приликом немачког бомбардовања 6. априла 1941. године. После Другог светског рата уклоњене су трамвајске шине (између два рата овде је била трамвајска окретница) и премештен сквер на којем су кратко време после ослобођења били гробница и споменик борцима Црвене армије палим у борби за ослобођење Београда 1944.[9] (њихови посмртни остаци пренесени су на Гробље ослободилаца Београда). Касније је подигнута и највећа зграда на овом тргу, Дом штампе, у којој се налазе Културни центар Београда са две галерије (Ликовна и „Артгет“), Међународни прес-центар, књижара „Стубови културе“, „Градска кафана“ и др.
Једна од највећих зграда на Тргу је Палата Реуниона из 1931. године.
До Трга републике се градским превозом које обезбеђује ГСП Београд може стићи
и ноћним линијама
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
