Ритопек

Ритопек је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 2669 становника.

Ритопек
Дунав код Ритопека
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Гроцка
Становништво
— 2022.	2.669
Географске карактеристике
Координате	44° 44′ 11″ С; 20° 39′ 11″ И
Временска зона	(), лети ()
Ритопек Ритопек на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11353 11307
Позивни број	011
Регистарска ознака

Насеље потиче још из римског периода када се звало Трикорнијум (лат. ). Име се односило на три врло слична брда, на којима се налазило војно утврђење Castra Tricornia — „Три рога”. Једно брдо је касније потонуло у Дунав,на другом се налази сеоско гробље, а на трећем је споменик. Богато је археолошко налазиште разних предмета из римског периода, новчића и неких веома значајних, као нпр. оклоп римског војника из 258. године.^[1]

На једном од три брда данас се налази Споменик и спомен костурница у Ритопеку у част погинулим борцима Црвене армије приликом ослобађања Београда 1944. године. Место за споменик је изабрано зато што је управо у Ритопеку започет напад совјетских снага против снага Осовине и коначно ослобођење Београда 20. октобра.^{[тражи се извор]}

Основна школа у Ритопеку је једна од старијих у Србији, основана 1838. године.^{[тражи се извор]} У центру насеља се налази и српски православни храм посвећен празнику Силаска Светог Духа на апостоле — празник Свете Тројице. Храм је изграђен 1860. године у барокном стилу.^{[тражи се извор]}

Село је познато и као центар узгоја великих количина квалитетне трешње.^{[тражи се извор]}

Демографија

У насељу Ритопек живи 1901 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,2 година (41,2 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 653 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,49.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[2] Година Становника 1948. 1.892 1953. 1.980 1961. 1.956 1971. 1.886 1981. 2.002 1991. 2.163 2.045 2002. 2.284 2.349

Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби			2.205	96,54%
Црногорци			12	0,52%
Роми			10	0,43%
Македонци			9	0,39%
Хрвати			6	0,26%
Румуни			4	0,17%
Југословени			3	0,13%
Муслимани			2	0,08%
Бугари			2	0,08%
Чеси			1	0,04%
Словенци			1	0,04%
Мађари			1	0,04%
непознато			7	0,30%

Становништво према полу и старости^[4]

	м			ж
?	7			7
80+	16			29
75—79	42			67
70—74	72			72
65—69	71			66
60—64	51			63
55—59	82			63
50—54	106			100
45—49	104			99
40—44	74			89
35—39	52			57
30—34	61			62
25—29	88			70
20—24	89			75
15—19	80			68
10—14	66			50
5—9	45			55
0—4	46			40
Просек :	41,2			43,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 376 406 466 466 517 565 653

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 97 149 104 116 75 71 24 13 3 1 3,49

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	995	290	612	60	29	4
Женски	987	170	618	165	32	2
УКУПНО	1.982	460	1.230	225	61	6

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	528	233	0	0	54
Женски	342	123	0	0	28
УКУПНО	870	356	0	0	82
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	34	82	13	28
Женски	1	6	72	11	8
УКУПНО	4	40	154	24	36
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	6	18	23	11	11
Женски	11	8	8	18	38
УКУПНО	17	26	31	29	49
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	11	0	0	1
Женски	10	0	0	0
УКУПНО	21	0	0	1

Становништво по делатностима које обавља