Град Зрењанин је један од градова у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 1.324 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 112.340 ha, а на шумску 1.392 ha. Град Зрењанин се састоји од 22 насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године у граду је живело 105.722 становника[1] (према попису из 2011. било је 123.362 становника).[2]. У граду се налазе 32 основне и 8 средњих школа.
Град Зрењанин | |
|---|---|
 Зграда скупштине општине града Зрењанина | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Средњобанатски округ |
| Седиште | Зрењанин |
| Становништво | |
| — | 105.722 |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | (), лети () |
| Површина | 1.324 2 |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Симо Салапура (СНС) |
| Веб-сајт | www.zrenjanin.org.rs |
Места општине Зрењанин
Етничка структура
Попис 2002.
Попис 2011.
| Етнички састав према попису из 2011.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 91.579 | 74,24% | ||
| Мађари | 12.350 | 10,01% | ||
| Роми | 3.410 | 2,76% | ||
| Румуни | 2.161 | 1,75% | ||
| Словаци | 2.062 | 1,67% | ||
| Југословени | 592 | 0,48% | ||
| Хрвати | 527 | 0,43% | ||
| Македонци | 412 | 0,33% | ||
| Црногорци | 280 | 0,23% | ||
| Бугари | 184 | 0,15% | ||
| Немци | 139 | 0,11% | ||
| Албанци | 110 | 0,10% | ||
| Словенци | 94 | 0,08% | ||
| Муслимани | 86 | 0,07% | ||
| Руси | 79 | 0,06% | ||
| Бошњаци | 30 | 0,02% | ||
| Украјинци | 26 | 0,02% | ||
| Русини | 25 | 0,02% | ||
| Буњевци | 22 | 0,02% | ||
| Горанци | 19 | 0,02% | ||
| Власи | 5 | 0,01% | ||
| остали | 242 | 0,20% | ||
| Регионална припадност | 3.366 | 2,73% | ||
| неизјашњени | 4.695 | 3,81% | ||
| непознато | 867 | 0,70% | ||
| укупно: 123.362 | ||||
Насељена места са већинским српским становништвом су Зрењанин, Банатски Деспотовац, Ботош, Елемир, Ечка, Клек, Книћанин, Лазарево, Лукићево, Меленци, Орловат, Перлез, Стајићево, Тараш, Томашевац, Фаркаждин и Чента.
Насељена места са већинским мађарским становништвом су Лукино Село и Михајлово. Јанков Мост има већинско румунско становништво. Арадац има релативну српску већину док Бело Блато има релативну словачку.
Религија
Према попису из 2002. године највећи део становништва Зрењанина чине православни хришћани (77,28%). Затим следе римокатолици (12,01%), протестанти (2,13%) и остали. Православни хришћани припадају Банатској епархији Српске православне цркве са средиштем у Вршцу. Такође, Зрењанин је средиште Зрењанинске бискупије.
Познате личности
Галерија
Палата правде у Зрењанину, Србија.
Споменик родољубима стрељаним 31. јула 1941. године на Багљашу, код Зрењанина.
Споменик Багљаш Зрењанин
Заједница и католичка катедрала Светог Јована Непомука у Зрењанину
.JPG)
,_Serbia_-_panoramio.jpg)
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
