Лазарево

За друга значења, погледајте страницу Лазарево (вишезначна одредница).

Лазарево (мађ. , ) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2022, у насељу је живело 2231 становника.

Лазарево
Лазарево
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Град	Зрењанин
Становништво
— 2022.	2.231
— густина	49,9/
Географске карактеристике
Координате	45° 23′ 16″ С; 20° 32′ 16″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	76
Површина	44,7 2
Лазарево Лазарево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23241
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

У Лазареву се одржава алтернативни музички фестивал под називом Лазарус Фест.^[1] У Лазареву се налази фудбалски клуб Задругар.

Историја

Године 1800. село су основали Немци. Након Другог светског рата Немци су исељени и депортовани у окружне логоре^{[тражи се извор]}, а уселили су се ратни ветерани из СР Босне и Херцеговине^{[тражи се извор]}.

Изградња првих кућа

Лазарево — 1. августа 1781. године године трговац стоком Лазар Лукач (пореклом Јермен), на лицитацији у Бечу, за суму од 217.000 форинта, купио је 30.000 јутара земље у средњем Банату, са средиштем у Ечкој. После смрти Лазара Лукача (1793) његов син Лазар Јанош ступио је у преговоре са Немцима из горњег дела Торонталске жупаније. Плод тих преговора је уговор о насељавању и већ 1800. године на огромно имање Лазара Јаноша стижу прве досељеничке немачке породице из Сент Хуберта, Шарлевира и Селтура. Као место за насељавање била им је одређена „Мартиница пуста“, ненасељена пустара која се простирала источно од Бечкерека. Било је то, после Ечке и Јанковог Моста, треће насеље које је ницало на поседу Лазара Јаноша и у његову част названо је Лазарфелд.

Изградња првих кућа на тлу Лазарева започета је у мају 1800. године. Куће су биле од набоја и покривене трском. Име Лазарфелд је од 05. јула 1922. године, када се назив мења у Лазарево, да би капитулацијом Југославије поново вратио старо име од 19. априла 1941. до 3. октобра 1944. године. Лазарфелд је ослобођен 2. октобра 1944. године, а већ сутрадан добија назив Лазарево. Након Другог светског рата, планском колонизацијом Лазарево је насељено борачким породицама из Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, углавном са Романије, из вишеградског краја, из околине Трнова и Калиновика, нешто мање из околине Добоја, и из Босанске крајине од Мркоњић Града и Шипова. Организовани долазак првих колониста је био 18. септембра 1945. године, када је стигло 60 породица, 19. новембра друга група, такође од 60 породица, а трећа група — 100 породица 29. децембра. Током априла следеће године овде је „возом без возног реда“ стигло још 120 породица. Тако је, након ослобађања нови дом стекло у Лазареву 340 породица.^[2][3]

Црква

Реконструисана протестантска црква у Лазареву 12. септембра 1998. године започета је реконструкција протестантске цркве, чиме је након реновирања настао први православни храм у Лазареву у његовом двеста година дугом постојању. Дана 9. јануара 1999. године, на дан Светог архиђакона и првомученика Стефана, обављен је чин освештења цркве, а црква је посвећена Рођењу Пресвете Богородице (Мала Госпојина, 21. септембар). У Лазареву је започета градња православног храма који је посвећен Св. великомученици Марини, која је храмовна и сеоска слава, а празнује се 30. јула. Темеље новог храма освештао је епископ банатски Никанор у саслуживању епископа милешевског Филарета.

2011.

Насеље је постало познато након што је у њему 26. маја 2011. године ухапшен Ратко Младић.^[4] Након хапшења Ратка Младића у Лазареву, грађани су за новинаре блокирали улице и прилаз око куће у којој је боравио Ратко Младић. Покренута је и петиција за промену имена Лазарево у Младићево.^[5][6][7][8]

Демографија

У насељу Лазарево живи 2.691 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,8 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 1.079 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,66.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[9] Година Становника 1948. 2.499 1953. 2.836 1961. 3.313 1971. 3.430 1981. 3.480 1991. 3.450 3.406 2002. 3.308 3.356 2011. 2.877

Етнички састав према попису из 2002.‍[10]
Срби			3.135	94,77%
Југословени			52	1,57%
Мађари			40	1,20%
Хрвати			16	0,48%
Македонци			6	0,18%
Роми			4	0,12%
Црногорци			3	0,09%
Румуни			2	0,06%
Русини			1	0,03%
Немци			1	0,03%
непознато			12	0,36%

Становништво према полу и старости^[11]

	м			ж
?	7			4
80+	16			31
75—79	27			59
70—74	75			99
65—69	103			127
60—64	93			114
55—59	74			82
50—54	140			130
45—49	146			150
40—44	116			122
35—39	117			115
30—34	104			90
25—29	118			101
20—24	142			100
15—19	101			106
10—14	92			89
5—9	99			84
0—4	64			71
Просек :	38,8			41,9

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 455 623 869 924 1.015 1.076 1.079

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 179 258 206 261 114 48 11 2 0 0 3,07

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.379	436	840	72	27	4
Женски	1.430	271	839	278	38	4
УКУПНО	2.809	707	1.679	350	65	8

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	690	159	0	6	195
Женски	495	94	1	1	157
УКУПНО	1.185	253	1	7	352
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	11	60	110	10	62
Женски	4	8	78	17	5
УКУПНО	15	68	188	27	67
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	3	33	7	19
Женски	15	6	23	25	50
УКУПНО	17	9	56	32	69
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	8	0	0	5
Женски	10	0	0	1
УКУПНО	18	0	0	6

Становништво по делатностима које обавља

Познате личности

• Ненад Бјековић, фудбалер Партизана и репрезентативац Југославије.
• Ратко Младић, генерал-пуковник и командант Војске Републике Српске.
• Оливера Ковачевић, телевизијска водитељка и новинарка.
• Миодраг Бабић, привредник, дугогодишњи челник фармацеутског концерна „Хемофарм" из Вршца, кошаркашки функционер и стратешки инвеститор у органску пољопривреду.
• Владимир Савчић Чоби, је био српски музичар и глумац.
• Маја Симанић, српска одбојкашица и репрезентативка.
• Бојан Голубовић, фудбалер ФК Стеауа Букурешт.
• Сања Цвркота, српска каратисткиња и репрезентативка.
• Јовo Симанић, фудбалер Пролетера, Бенфике, Штутгарта.
• Стефан Тица, је српски интернационалац и бивши кошаркаш КК Вршац
• Богдан Обреновић, је српски интернационалац и бивши кошаркаш КК Вршац
• Илија Богдановић, певач фолк, турбо-фолк, поп-фолк и поп музике.